Zabava - Utorak 01.10.2024 - 09:53
Mount Everest je najviša planina na Zemlji - visoka 8,85 km iznad nivoa mora - i zapravo još uvek raste.
Foto: Shutterstock / kafi9944
Dok ova planina i ostatak Himalaja nastavljaju da rastu, Everest raste više nego što se očekivalo.
Naučnici sada misle da znaju razlog zašto, a to ima veze sa spajanjem dva obližnja rečna sistema, piše Gardijan.
Himalaji su se formirali pre oko 50 miliona godina, kada je indijski potkontinent udario u Evroazijsku tektonsku ploču – iako su nedavna istraživanja sugerisala da su ivice ovih ploča već bile veoma visoke pre sudara.
Ali sada stručnjaci kažu da Everest – koji trenutno iznosi 8.849 m – doživljava dodatno povećanje svoje visine kao rezultat erozije susednih reka.
Tim kaže da je proces rezultirao podizanjem Everesta za dodatnih 15 do 50 metara tokom poslednjih 89.000 godina, a uzdizanje se nastavlja i danas.
„Naša studija pokazuje da je čak i najviši vrh na svetu podložan tekućim geološkim procesima koji mogu merljivo uticati na njegovu visinu u relativno kratkim geološkim vremenskim okvirima“, rekao je profesor Džingen Dai, koautor studije sa Kineskog univerziteta geonauka u Pekingu.
Dai je primetio da je Everest nešto kao anomalija, sa vrhom oko 250 metara višim od ostalih najviših planina na Himalajima. Pored toga, podaci ukazuju na neslaganje između Everestovih dugoročnih i kratkoročnih stopa podizanja.
„Ovo je postavilo pitanje da li postoji mehanizam koji je u osnovi učinio anomalnu nadmorsku visinu Everesta još većom“, rekao je Dai.
Pišući u časopisu Nature Geosience, Dai i njegove kolege izveštavaju kako su kreirali kompjuterske modele za istraživanje evolucije rečnih mreža na Himalajima.
Njihovi rezultati sugerišu da se pre oko 89.000 godina gornji tok reke Arun koji leži severno od Everesta – i koji bi tekao na istok na tibetanskoj visoravni – spojio sa njenim donjim tokom, kao rezultat potonjeg erodiranja prema severu.
Rezultat je bio da je cela dužina reke Arun postala deo sistema reke Kosi.
Tim sugeriše da je preusmeravanje koje je proizašlo iz ovog „zahvatanja reke“ dovelo do povećanja rečne erozije u blizini Everesta i formiranja klisure reke Arun.
Istraživači kažu da je uklanjanje ovog materijala dovelo do podizanja okolnog kopna – procesa poznatog kao izostatski odskok.
Tim procenjuje da proces pokreće Everest za oko 0,16 mm do 0,53 mm godišnje, sa susednim vrhovima Loce i Makalu, četvrtim i petim najvišim vrhovima na svetu, koji doživljavaju sličan porast.
„Ovaj efekat se neće nastaviti beskonačno. Proces će se nastaviti sve dok rečni sistem ne dostigne novo stanje ravnoteže“, rekao je Dai.
Profesor Mikael Atal sa Univerziteta u Edinburgu, koji nije bio uključen u rad, rekao je da je „zahvatanje reke“ dobro poznat fenomen, ali da je relativno redak.
„Ono što je jedinstveno u ovoj studiji je demonstracija da erozija koja je rezultat zahvatanja reke može dovesti do tako dramatičnog odgovora Zemljine površine, sa područjem veličine Velikog Londona koje će se povećati za nekoliko desetina metara u desetinama hiljada godina, što je brzo“, rekao je on.
Međutim, Atal primećuje da ovaj skok objašnjava samo delić neobične visine najviših vrhova Himalaja.
Zaista, Foks je primetio da drugi mehanizmi kao što su tektonski potresi povezani sa ciklusima zemljotresa i gubitak planinskih glečera, takođe mogu izazvati podizanje planine.
Guardian
Vrati se na kategoriju Zabava
