Postoji jedno mesto u Kapadokiji koje su mediji zanemarili, a to je jedna od najlepših ručno rađenih atrakcija u ovoj oblasti.

Reč je o podzemnom gradu Derinkuju.

 

Mnogi ljudi znaju da je praktikovanje hrišćanstva bilo zabranjeno u nekim oblastima u prvim danima, i da je uprkos ovoj zabrani opstalo do danas. Mesta poput podzemnog grada Derinkuju jedan su od zupčanika uspeha jedne od najpopularnijih religija današnjice, prenosi Punkufer.hr.

 

Područje turske provincije Kapadokije daće pravu sliku načina na koji su ljudi čuvali svoja verovanja, a to najbolje možete doživeti posetom nekom od podzemnih gradova, kojih u okolini ima čak 36. iz Kapadokije.

 

Život u podzemnim gradovima

 

Podzemni gradovi su nastali na području poznatom po krečnjačkim stenama, što im je olakšalo kopanje jer sam krečnjak nije baš čvrst materijal. Najpoznatiji podzemni gradovi u Turskoj su Tatlarin, Derinkuju, Ozkonak, Mazi Village, Kaimaklii Gaziemir.

 

Na spratu pod zemljom je uvek bilo stoke, što je relativno logično s obzirom da držanje stoke podrazumeva određeni miris koji nije uvek prijatan. Ostali nivoi podzemnih gradova služili su stanovnicima (kojih je u jednom gradu u proseku bilo 500 do 600), dok je poslednji, najdublji sprat korišćen za kuhinju. To se vidi i po crnom plafonu, koji je rezultat dima.

 

Glavni razlog zašto je kuhinja uvek bila na dnu bio je da se spreči da dim dospe do površine, što bi, naravno, otkrilo neprijateljima lokaciju podzemnog grada.

 

Hrišćani su u ovim podzemnim gradovima ostajali i do šest meseci, a izlazili bi kada bi opasnost od napada prošla i tada bi normalno živeli na površini. Udaljenost između pojedinih gradova bila je i do 30 kilometara, a mnogi od njih bili su povezani podzemnim tunelima.

 

Ako posetite neki od podzemnih gradova, možda ćete se osećati klaustrofobično jer su neke sobe i prolazi zaista male i uske, ali u stara vremena boravak u ovim prostorima je bio pitanje života i smrti. Tek 324. godine, kada je car Konstantin došao na vlast, priznao je hrišćanstvo kao religiju. Zanimljiv je podatak da je Helena, majka cara Konstantina, rođena na ostrvu Braču, dok je sam car Konstantin rođen na teritoriji današnje Srbije, tačnije u Nišu. Nakon što je opasnost po hrišćane prestala, podzemni gradovi više nisu korišćeni, a prvi spratovi su na kraju korišćeni za čuvanje stoke.

 

Derinkuju – najpoznatiji podzemni grad u Kapadokiji

 

Derinkuju je drevni podzemni grad koji se nalazi u blizini provincije Nevsehir u Kapadokiji. Na ovo neverovatno arheološko otkriće slučajno je naišao lokalni stanovnik 1963. dok je obnavljao svoju kuću. Tokom renoviranja, našao se ispred misterioznog prolaza: zamršenog lavirinta pećina i tunela podeljenih na nekoliko nivoa koji su vijugali više od 85 metara duboko u nedra zemlje.

 

Ovaj vlasnik kuće pronašao je pravu metropolu, ručno iskopanu, koja datira iz sedmog veka pre nove ere.

Od tada je pronađeno više od 600 ulaza u ovaj podzemni grad, od kojih se neki nalaze u dvorištima kuća, lokala, na javnim površinama…

 

Podzemni grad Derinkuju izgrađen je da zaštiti svoje stanovnike od ratova i verskih progona, a mogao je da primi i zaštiti čak 20 hiljada ljudi. Opremljen je velikom kamenom kapijom za zaustavljanje napadača, genijalnim sistemom ventilacije, kao i bunarom za obezbeđivanje vode za piće za sve građane. Obuhvatao je mnoge prostorije koje su se koristile kao kuhinje, spavaće sobe i skladište za hranu. Grad je obezbedio i potpunu autonomiju od spoljašnjeg sveta time što je imao školu, crkvu i podrum za pripremu vina i ulja, a „ugostio“ je dovoljan broj stoke za sve stanovnike.

 

Derinkuju je nekada bio povezan sa drugim podzemnim gradovima dugim tunelima i jedno je od mnogih podzemnih naselja pronađenih u ovoj oblasti. Još uvek nije poznato koja je civilizacija tačno izgradila grad, a iako je do danas istraženo oko 20 podzemnih nivoa, može se posetiti samo osam. Trenutno, Derinkuju je nesumnjivo jedna od najposećenijih turističkih atrakcija u Kapadokiji.