Zabava - Utorak 07.02.2023 - 11:01
Večeras počinje 73. izdanje Festivala italijanske kancone u Sanremu (Festival della Canzone Italiana di Sanremo), godišnje takmičenje pesama koje se održava u Teatru Ariston, a organizuje i emituje nacionalna televizija RAI.
Foto:OK radio,Eros Ramazzotti
Festival će trajati do subote 11. februara kada se održava finalno veče, a domaćin i voditelj je četvrti put zaredom Amadeus, koji je i umetnički direktor takmičenja, a ko-voditelj je čuveni pevač Đani Morandi.
Među poznatijim pevačima ove godine će u takmičarskom delu nastupiti: Ana Oksa (pobednica 1989. i 1999), Marko Menjoni (pobednik 2013), Giorgia (pobednica 1995), Levante, Ariete, Elodi… A među gostima festivala biće: Al Bano, Depeche Mode, Black Ayed Peas, Maneskin (pobednici 2021) i mnogi drugi.
Festival italijanske kancone Sanremo jedan je od najstarijih i najznačajnijih festivala zabavne muzike u svetu i Evropi, koji se svake godine održava u italijanskom gradu Sanremu.
Sanremo se često koristio kao takmičenje za odabir italijanskog predstavnika za Pesmu Evrovizije. Pokrenuo je karijere nekih od najuspešnijih italijanskih muzičkih izvođača, uključujući Lauru Pauzini, Erosa Ramacotija, Andreu Bočelija, Džorđu, Il Volo, i Maneskin.
Prvo izdanje festivala u Sanremu, održanog između 29. i 31. januara 1951. godine, emitovala je RAI-ova radio stanica Rete Rosa, a jedina tri učesnika bila su Nila Pici, Ahil Toljani i Duo Fasano. Počevši od 1955. godine, sva izdanja festivala direktno je prenosila italijanska TV stanica Rai 1.
Festival italijanske kancone dugo je vremena bio zvezda vodilja trendova u zabavnoj muzici, ne samo u Italiji, nego i na čitavom Mediteranu, uključujući tu i Jugoslaviju.
Frančeska Rolanda, autorka knjige “Dvadeset četiri hiljade poljubaca”, o uticaju italijanske kulture na Jugoslaviju, piše da je 60-ih godina prošlog veka Italija odigrala ulogu posrednika između zapadnih kulturnih trendova i naše zemlje.
– Ja mislim da je Sanremo bio simbol popularne kulture. Nije slučajno da će se u Jugoslavij razvijati cela infrastruktura festivala po uzoru na njega. Sanremo je bio pravi soundtrack za vreme jugoslovenskog otvaranja prema svetu kao što je bila decenija 1955-1965. – smatra Frančeska.
Ona dodaje da je od druge polovine pedesetih godina jugoslovenska televizija počela da prenosi festival u Sanremu.
– Uskoro mu je i jugoslovenska štampa posvetila dosta prostora, uz neizostavno ubacivanje pratećih skandaloznih pojedinosti. Jugoslovenski dopisnici pratili su festival italijanske kancone, koji je u novom domaćem aranžmanu prenošen i preko radija. Već narednog dana po završetku festivala, najpopularnije melodije preplavile bi radio stanice u prepevima najvećih domaćih izvođača tog doba, poput Ive Robića, Gabi Novak i Beti Jurković – zaključuje Frančeska Rolanda.
Poslednjih nekoliko godina, na našu radost, neki od gostiju Sanrema bili su Novak Đoković i neprežaljeni Siniša Mihajlović, a svuda omiljeni Zlatan Ibrahimović je čak bio u ulozi voditelja.
Prošlogodišnji pobednici Sanrema bili su pevači Mahmud i Blanko sa zajedničkom pesmom „Brividi“. Finale festivala 2022. pratilo je 13.300.000 gledalaca. Bila je to najveća gledanost u poslednjih dvadeset godina.
„Da biste razumeli Italiju, morate pogledati San Remo”, rekao je Romano Lupi, pisac knjige o ovom čuvenom festivalu. Bez sumnje, Sanremo je međugeneracijski fenomen.
Čuveni Al Bano je do sada učestvovao čak 18 puta.
Jednom prilikom je i pobedio sa čuvenom „Ci Sara“ u duetu sa tadašnjom suprugom Rominom Pauer , a njihov hit “Felicità” (Sreća) kojim su se 1982. godine našli na drugom mestu, postao je takođe svetski hit.
“Bez Sanrema se ne može. Nemoguće je da postanete uspešan pevač, a da ne učestvujete na Sanremu”, kaže Al Bano.
Ove godine, u direktnom prenosu na RTS 3, moći ćete da pratite četiri polufinalne večeri, a 11. februara na RTS 2 finalno veče najstarijeg italijanskog festivala.
OK Radio, agencije
Vrati se na kategoriju Zabava
