Zabava - Petak 07.02.2025 - 11:24
Aneurizma u mozgu je ozbiljno stanje koje ponekad može da prođe potpuno nezapaženo dok ne dođe do iznenadne, potencijalno smrtonosne rupture.
Foto: Shutterstock/create jobs 51
Aneurizma se javlja kada se deo zida arterije, krvnog suda, izduži i stvori izbočinu. Iako se može desiti u bilo kojem krvnom sudu, najčešće je prisutna u arterijama mozga i aorti (velikoj arteriji koja izlazi iz srca).
Kako nastaje aneurizma u mozgu?
Zidovi arterija moraju biti čvrsti da bi podneli stalni pritisak krvi koja protiče kroz njih. Aneurizma nastaje kada postoji slaba tačka na tom zidu, što može biti uzrokovano različitim faktorima.
Arterijski zidovi se sastoje iz tri sloja: unutrašnji sloj od ćelija, srednji sloj sa mišićima i elastičnim vlaknima, i spoljašnji sloj sa kolagenom. Oštećenje bilo kog od ovih slojeva dovodi do toga da zid arterije postane tanak, istegne se i formira izbočinu.
Genetika i određeni nasleđeni poremećaji mogu oslabiti arterijske zidove, a proces starenja takođe povećava rizik.
Prosečna starost kada se aneurizma otkrije je oko 50 godina. Žene su pod većim rizikom od aneurizme nakon 50. godine, jer opadanje estrogena smanjuje količinu kolagena u arterijskom zidu, čineći ga slabijim, napominje
Science alert.
Simptomi koje ne treba ignorisati
Mnogi ljudi imaju aneurizmu u mozgu i nisu ni svesni toga. Američka Nacionalna biblioteka medicine navodi da troje od 100 ljudi ima moždanu aneurizmu, veličine od manje od pet milimetara do više od 25 milimetara u prečniku, ali se većina otkriva samo tokom snimanja radi nekog drugog problema, poput traume glave.
Manje aneurizme možda neće izazvati nikakve simptome, dok veće mogu pritiskati mozak i živce, što izaziva glavobolje, mučninu ili poremećaj vida.
Ako osećate česte glavobolje, posebno ako su povezane sa osetljivošću ili nelagodnostima u određenom delu glave, to može biti signal da postoji malo „curenje“ krvi iz aneurizme, što povećava rizik od njenog pucanja u narednim danima ili nedeljama.
Nažalost, mnogi ljudi te simptome doživljavaju kao obično umor ili stres, ne shvatajući ozbiljnost stanja.
Klasičan simptom koji mnogi opisuju je glavobolja koja je nagla i vrlo jaka, a često je praćena i problemima sa vidom, gubitkom pokreta, mučninom i gubitkom svesti, što može ukazivati na pucanje (rupture) aneurizme.
Ukoliko aneurizma u mozgu doživi rupturu, to može dovesti do subarahnoidnog krvarenja, što je ozbiljna vrsta moždanog udara.
Samo 1 od 100 aneurizmi zapravo pukne, ali ukoliko dođe do rupture, više od 25 odsto ljudi umre u prvih 24 časa, a više od 50 odsto premine u naredna tri meseca.
Faktori rizika za aneurizmu
Iako se aneurizma može javiti bez očiglednog uzroka, postoje faktori koji povećavaju rizik. Visok krvni pritisak, pušenje, zloupotreba kokaina, stres i visok unos alkohola mogu svi doprineti slabljenu arterijskih zidova i povećanom riziku od aneurizme.
Osobe sa problemima sa holesterolom, gojaznošću ili visokim krvnim pritiskom takođe su u većem riziku. Aneurizme koje su veće od 7milimetara obično zahtevaju hirurški zahvat, jer se kod manjih aneurizmi rizik od rupture smatra manjim, prenosi
nova.rs.
Rizik možete smanjiti zdravim životnim navikama. Prestanak pušenja, umerena konzumacija alkohola, zdrav režim ishrane, fizička aktivnost i kontrola telesne mase mogu vam pomoći da očuvate snagu vaših arterija i smanjite rizik od aneurizme.
Ako sumnjate na simptome koji bi mogli ukazivati na aneurizmu, posetite lekara i obavite potrebne testove.
Science alert, nova.rs
Vrati se na kategoriju Zabava
