Zabava - Četvrtak 05.09.2024 - 10:56
Neki ostaju samo nekoliko dana, drugi čekaju decenijama, ali mnogi stariji indijski hindusi su mirni i uvereni da će im hodočašće ka smrti doneti večni mir.
Foto: Money Sharma/Shutterstock
U sveti grad Varanasi hiljade hinduističkih poklonika dolaze svake godine da provedu svoje poslednje dane na zemlji.
Smrt na obalama Ganga garantuje da će oni tamo biti kremirani, a njihov pepeo rasut u vodi sa pristaništa ili „gata“ duž reke, za šta veruju da obezbeđuje njihovo oslobađanje iz ciklusa ponovnog rađanja.
Badri Prasad Agarval, 92, dva dana je putovao preko 1.000 kilometara od krajnje zapadne države Radžastan i sada je srećan i spokojan znajući da je na pravom mestu da umre.
„Ovo je božja zemlja“, rekao je, odmarajući se na kraju svog dugog i teškog života.
„U Božjoj kući.“
Rekao je da mu je Bog rekao da ima pet meseci života.
„Razgovaram sa Bogom svaki dan“, rekao je Agarval. „Uskoro ću se upokojiti u domu Božijem.“
Smeštaj je našao u dobrotvornom pansionu zvanom Mumukshu Bhavan, što znači „Kuća onih koji traže spas“, jednom od nekoliko takvih hospicija u gradu.
Tu su od pamtiveka bez prestanka gorele lomače.
Za Hinduse, Varanasi, poznat i kao Benares, je jedno od najsvetijih mesta na svetu.
To je grad Šive, boga uništenja, koji prema verovanju mora da uništi pre nego što ponovo stvori.
Ljudi koji traže „mokšu“ ili oslobođenje, putuju tamo vekovima.
„Ostvarite oslobođenje.“
Neki u hospis dolaze sami i zavise od dobrotvora. Neki su bračni parovi.
Plaćaju dug put svojom životnom ušteđevinom ili dovode rođake da se brinu o njima.
Postoje zdravstvene ustanove za bolesne, ali u tom svetom gradu smrt nije nešto za žaljenje.
Upravo suprotno, smatra se blagoslovom jer starešine veruju da će njihove duše biti oslobođene ciklusa života i smrti.
Nathi Bai, 72, preselila se u Varanasi pre dve godine, radujući se vremenu koje će provesti u kremacionom ‘gatu’ Manikarniki.
„Želim da budem kremirana… da moja duša pronađe mir i da se moj pepeo razveja po Gangu“, rekla je ona.
Gledala je proslave umrlih čvrsto uverena da ih čeka spas.
„Kada se ljudi nose na kremaciju, to je kao da ih nose na tronu, kao Boga“, rekla je ona.
Gulab Bai je došla sa svojim mužem pre više od 30 godina. Umro je posle sedam godina, a ona je spremna da ode, iako je posećuju odrasla deca.
Ta 91-godišnja žena, obučena u sari boje šafrana, svete boje hinduizma, mirno čeka svoj red.
„Smrt i kremacija prekidaju beskrajni ciklus života i smrti ovde“, rekla je ona. „Tada ću postići spasenje.“
Hina
Vrati se na kategoriju Zabava
