Zabava - Četvrtak 10.10.2024 - 09:49
Toplo, vlažno okruženje vašeg tuša i četkice za zube je savršeno leglo za mikrobe, a nova studija je identifikovala stotine virusa koji tamo žive, pokazujući ogroman biodiverzitet koji može da se nađe u prosečnom domu.
Foto: EnvatoElements/bilanol
Ovi virusi, međutim, nisu vrsta koja može da izazove prehladu ili grip (ili nešto gore). Nazvani bakteriofagi, ili skraćeno fagi, oni su prirodni neprijatelji bakterija. Svaki sićušni fag koji liči na tronožac je evoluirao da lovi, napada i proždire određenu bakterijsku vrstu,
piše CNN.
„Broj virusa koje smo pronašli je apsolutno ludilo,“ rekla je u izjavi Erika Hartman, vanredni profesor na Školi inženjerstva McCormick Univerziteta Northvestern, koja je vodila studiju.
„Pronašli smo mnogo virusa o kojima znamo vrlo malo i mnoge druge koje nikada ranije nismo videli. Neverovatno je koliko je neiskorišćenog biodiverziteta svuda oko nas.“
Studija je identifikovala više od 600 virusa pronađenih u uzorcima uzetim iz tuševa i četkica za zube.
Naučnici sa Univerziteta proučavali su uzorke biofilma – zajednice mikroorganizama nalik na lepak pričvršćene za površinu – iz 34 četkice za zube i 92 „glave“ baterije za tuširanje kako bi došli do ovih zaključaka, koji su objavljeni u sredu u časopisu Frontiers in Microbiomes.
Oni su već bili prikupili uzorke iz prethodne studije koja je istraživala vrste bakterija koje naseljavaju ove predmete, a koje svakodnevno koristimo.
„Jedna od stvari… koju smo počeli da radimo je da iz tih istih tipova uzoraka pogledamo, ne samo koje su vrste bakterija, već i bakteriofaga“, rekla je Hartman za CNN.
Bakteriofagi se već koriste u kliničkim ispitivanjima kao potencijalno rešenje za rastući problem rezistencije na antibiotike.
Inficiranjem i razmnožavanjem unutar bakterije domaćina, fagi bi mogli da ubiju patogene i formiraju osnovu za nove lekove za lečenje otpornih na antibiotike ili superbakterije.
„Takođe postoji interesovanje za dizajniranje možda sofisticiranijih lekova, tako da umesto uzimanja antibiotika širokog spektra i brisanja celog mikrobioma, možete da uzimate ovaj lek koji bi uticao samo na patogen i ostavio ostatak vašeg mikrobioma netaknutim,“ rekla je Hartman.
Samo u Sjedinjenim Državama svake godine se javlja više od 2,8 miliona infekcija otpornih na antimikrobne lekove, dok Svetska zdravstvena organizacija označava problem kao jednu od najvećih globalnih pretnji javnom zdravlju jer bi standardne medicinske tretmane poput operacije, carskog reza i hemoterapije mogao da učini mnogo rizičnijim.
Sekvenciranjem DNK bakterije, a zatim ispitivanjem njihovih odgovarajućih faga koristeći neke „prilično komplikovane kompjuterske analize“, istraživači su „bili u stanju da nam kažu ogromnu količinu o tome šta je zapravo unutra“, rekao je Džo Parker, viši naučni saradnik na Britanskog Nacionalnog centra za inovacije biofilmova, koji nije bio uključen u studiju.
Naučnici kažu da su identifikovali ukupno 614 različitih virusa na uzorcima, mada je Hartman dodao da ih je verovatno bilo mnogo više, pošto je skoro svaki uzorak sadržao jedinstvenu konstelaciju mikroba.
Napominje se da su istraživači identifikovali „najmanje 22 različita bakterijska virusa (faga) u ovim uzorcima i … u zavisnosti od toga gde povučete liniju, u smislu verovanja u analizu podataka, što je kompjuterski model, moglo bi da postoji više od 600 različitih vrste faga“.
Na tuš baterijama mnogi mikrobi nastaju iz izvora vode, dok su oni na četkicama za zube došli iz mešavine ljudskih usta i okoline.
„Postoji ogromna količina mikrobne raznolikosti. A za svaku bakteriju potencijalno postoje desetine ili stotine, ili čak hiljade virusa koji je inficiraju,“ rekla je Hartman, napominjući da i virusi vrlo brzo mutiraju.
Ona polazi od hipoteze da bi bakterija u vašim ustima mogla da se prenese na vašu četkicu za zube, noseći sa sobom svoje viruse, a oni bi mogli da nastave da se razvijaju na četkici za zube.
„I tako je moguće da postoje virusi koji su u osnovi endemski za vašu četkicu za zube i da se ne nalaze nigde drugde na zemlji“, rekla je ona.
„Mi to ne znamo, to je samo jedna hipoteza koja bi mogla da objasni ogromnu količinu raznolikosti.“
Iako ideja da su naši domovi utočište za toliko sićušnih stvorenja može da izgleda uznemirujuće, Hartman veruje da treba da naučimo da cenimo „naše male goste“.
„Mikrobi su svuda svuda… Ne bismo mogli da svarimo hranu ili da se odbranimo od infekcije da nemamo svoje mikrobe,“ rekla je Hartman za
CNN.
„Koliko god u početku reagujemo sa izvesnim gađenjem, mislim da je zaista važno da svetu mikroba pristupimo sa osećajem čuđenja i radoznalosti, jer su to zapravo stvari koje donose ogromnu količinu dobra i moguće je da imaju ogroman potencijal za biotehnologiju.“
CNN
Vrati se na kategoriju Zabava
