Zabava - Utorak 27.05.2025 - 10:13
Narandžasti mačori duguju svoj krzneni kaput jedinstvenoj genetskoj mutaciji — i upravo ta mutacija objašnjava zašto je toliko njih muškog pola, pokazala su dva nova istraživanja.
Foto: Natallia Mikulich/Shutterstock
Mnoge životinje, uključujući i neke ljude, mogu imati narandžastu kosu ili dlaku, ali samo kod domaćih mačaka muške jedinke imaju znatno veću verovatnoću da budu narandžaste.
Naučnici su dugo sumnjali da iza toga stoji nešto posebno u genetici
„ginger“ mačaka, a sada su konačno razotkrili tu misteriju, piše
LiveScience.
Mutacija podrazumeva brisanje jednog dela DNK, što povećava aktivnost jednog gena na X hromozomu — strukturi u DNK koja nosi nasledne informacije.
Kod ljudi i mačaka, mužjaci obično imaju jedan X i jedan Y hromozom, dok ženke imaju dva X hromozoma.
Ranije se već pretpostavljalo da se mutacija nalazi na X hromozomu zbog nejednakog odnosa polova kod narandžastih mačaka — a to ujedno objašnjava i zašto su kaliko i mačke sa kornjačevine uzorkom (koje imaju šare narandžaste, crne i bele) skoro uvek ženke. U tim slučajevima, ženke naslede jedan mutirani X hromozom.
Dva istraživačka tima, jedan sa Stenforda na čelu sa Kristoferom Kejlinom, i drugi sa japanskog Univerziteta Kjušu, predvođen Hiromjukijem Sazakijem, nezavisno su otkrili da mutacija utiče na gen ARHGAP36. Otkrića su objavljena 15. maja 2025. u časopisu Current Biology.
„Identifikovanje gena je bio dugogodišnji san, pa je pravo zadovoljstvo što smo konačno uspeli da ga dešifrujemo“, rekao je Sazaki, genetičar i zaljubljenik u mačke, u saopštenju univerziteta.
Kako su došli do otkrića?
Narandžasti mačori duguju svoj krzneni kaput jedinstvenoj genetskoj mutaciji — i upravo ta mutacija objašnjava zašto je toliko njih muškog pola, pokazala su dva nova istraživanja.
Mnoge životinje, uključujući i neke ljude, mogu imati narandžastu kosu ili dlaku, ali samo kod domaćih mačaka muške jedinke imaju znatno veću verovatnoću da budu narandžaste. Naučnici su dugo sumnjali da iza toga stoji nešto posebno u genetici „ginger“ mačaka, a sada su konačno razotkrili tu misteriju, piše LiveScience.
Mutacija podrazumeva brisanje jednog dela DNK, što povećava aktivnost jednog gena na X hromozomu — strukturi u DNK koja nosi nasledne informacije.
Kod ljudi i mačaka, mužjaci obično imaju jedan X i jedan Y hromozom, dok ženke imaju dva X hromozoma.
Dakle, ako mužjak ima X hromozom sa mutacijom, postaće narandžast. Ženke, s druge strane, moraju naslediti mutaciju na oba X hromozoma da bi bile potpuno narandžaste.
Ranije se već pretpostavljalo da se mutacija nalazi na X hromozomu zbog nejednakog odnosa polova kod narandžastih mačaka — a to ujedno objašnjava i zašto su kaliko i kornjačevine mačke (koje imaju šare narandžaste, crne i bele) skoro uvek ženke.
U tim slučajevima, ženke naslede jedan mutirani X hromozom.
Dva istraživačka tima, jedan sa Stenforda na čelu sa Kristoferom Kejlinom, i drugi sa japanskog Univerziteta Kjušu, predvođen Hiromjukijem Sazakijem, nezavisno su otkrili da mutacija utiče na gen ARHGAP36. Otkrića su objavljena 15. maja 2025. u časopisu Current Biology.
„Identifikovanje gena je bio dugogodišnji san, pa je pravo zadovoljstvo što smo konačno uspeli da ga dešifrujemo“, rekao je Sazaki, genetičar i zaljubljenik u mačke, u saopštenju univerziteta.
Danas
Vrati se na kategoriju Zabava
