Najmanje devet stanova Grada Vranja bespravno je useljeno već dve decenije, a u jednom slučaju nije poznat ni identitet osobe koja nelegalno koristi ovu gradsku imovinu.
ilustracija
U pitanju su stanovi površine od 43 do 87 metara kvadratnih koji se nalaze u centru grada i Vranjskoj Banji, a koji bi trebalo da služe kao nadoknada građanima kojima je oduzeta imovina u postupku eksproprijacije.
Priča o nelegalno useljenim stanovima datira još iz 2009, kada je formirana gradska komisija, koja je utvdila da je od ukupno 17 stanova namenjenih za raseljavanje ljudi kojima je imovina oduzeta u postupku eksproprijacije nelegalno zaposednuto najmanje 15.
Kako OK Radio saznaje na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja, odluke suda, odnosno rešenja o iseljenju su donošena 1995., 1996., 2005., 2006., ali je sa iseljenjima nelegalnih stanara započeto tek 2010. godine.
Do danas je, po svemu sudeći, sprovedeno svega pet takvih postupaka iako je gradska vlast 2009. obećala da će isprazniti sve stanove od nelegalnih korisnika.
ŠTA JE BESPREDMETNO
Veliko je pitanje, međutim, da li su sve ove informacije validne, odnosno da li oslikavaju pravo stanju na terenu.
Naime, OK Radio je od Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove Grada Vranja zatražio odgovor na pitanje koliko puta je posle 2009. godine obavljena terenska kontrola korišćenja gradskih stanova, koja lica su to radila, da li su o tome sačinjeni izveštaji i šta u njima piše.
- Komisija je nakon detaljne provere sačinila informaciju o stanju stanova iz Fonda za raseljavanje 19. 6. 2009. i 15. 7. 2009. godine. Nakon dostavljanja navedene informacije načelniku gradske uprave, zadatak Komisije je završen.
Naknadna provera nije vršena, jer je dostavljanjem navedene informacije utvrđeno koja lica bespravno koriste stanove, tako da dalja provera je bespredmetna – stoji u odgovoru koji je stigao iz Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove Grada Vranja.
Drugim rečima, lokalna vlast smatra da se za pet godina ništa nije promenilo, odnosno da nema potrebe da kontroliše da li je neko možda ponovo zaposeo stanove koji su ispražnjeni posle 2010., da li neko rentira ili je, ne daj bože, prodao imovinu koja mu ne pripada, u kakvom su stanju stolarija, parketi, zidovi, keramičke pločice, sanitarni uređaji...
Saznanja gradskih otaca o stanju stanova o kojima bi trebalo da brinu potiču, u najboljem slučaju, iz 2010. godine.
Da se lokalna vlast poslednjih godina nije bavila nelegalno zaposednutom imovinom, potvrđuje i gradonačelnik Zoran Antić.
- Jednostavno, to nije bila tema u proteklih godinu i nešto dana, što ne znači da neće da bude. Sada, u godini u kojoj se vrši upis svojine, mi ćemo morati da našu imovinu zaštitimo.
Tako će biti i sa stanovima koji su prema pravosnažnim sudskim rešenjima pripali nama, što znači da će oni koji ih bespravno koriste morati da se isele.
Ovu stvar bi suštinski trebalo, prema odlukama koje su tadašnji organi grada doneli, samo da privedemo kraju. Ništa više – obećava Antić.
Tim povodom, direktor lokalne Direkcije za izgradnju i razvoj Dragan Stojković kaže da je postupak eksproprijacije (oduzimanje imovine od građana zarad javnog interesa u zamenu za stan) komplikovan, jer je u ovom trenutku lakše isprazniti zaposednute stanove nego sačuvati ih od ponovnog nelegalnog useljavanja.
- Jedini način je da se ti ljudi uz pomoć inspekcija i policije isele, ali je veći problem kako posle obezbediti te stanove jer uvek postoje nova lica koja se ponovo bespravno useljavaju i zauzimaju taj prostor.
Za podneblje Vranja je potrebno čeličnom žicom ograditi te stanove i onemogućiti im prilaz sa bilo koje strane – slikovit je Stojković.
Ipak, ništa nije komplikovano kada svako radi svoj posao. Kako bi trebalo da izgleda iole odgovorno gazdovanje gradskim nekretninama može se videti u Nišu, gde je odavno formirana Uprava za imovinu, koja uredno obaveštava građane o stanju stambenog i poslovnog prostora, o zakupu i kontroli načina njegovog korišćenja, te o postupcima iseljenja nelegalnih stanara.
PRODATO 11 STANOVA SOLIDARNOSTI
Gradska vlast u poslednjih pet godina nije uspela da isprazni stanove namenjene raseljavanju u slučaju eksproprijacije, ali je za to vreme lako prodala 11 stanova solidarnosti.
Odgovori na pitanja po kom osnovu su prodati, pod kojim uslovima i ko su lica koja su postala vlasnici iz Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove Grada Vranja nisu stigli. Otuda se, naime, pozivaju, na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Ako se zna da su stanove otkupljivali mnogi lokalni funkcioneri, te da je poslednjih nekoliko decenija na spisku ukupno bilo oko 300, onda mesta za sumnju ima na pretek, bar kada je u pitanju njihova želja da se domaćinski odnose prema imovini grada.
Na drugoj strani, gradski većnik zadužen za socijalna pitanja Branimir Stojančić navodi da je već 2009. bilo jasno da ima zloupotreba sa stanovima solidarnosti.
- Ušlo se u priču oko ispitivanja stanova solidarnosti, vezano za socijalne slučajeve, koji se neadekvatno koriste.
Imali smo ubistva u tim stanovima, izašlo je na videlo da se izdaju u zakup, čak smo imali i slučaj da je stan vraćen jer je utvrđeno da čovek tamo živi 15 godina besplatno i da nema mogućnosti da ga otkupi.
Pored toga što grad ubire male prihode, problem je i to što se kod otkupa daje rok od 20 godina, što znači da neko trosoban stan dobije za 1.000 dinara mesečno – objašnjava Stojančić.
KO ĆE DA PLATI 100 MILIONA
Svega toga u Vranju za sada nema, pa je logično zapitati se ko je odgovoran, posebno ako se ima u vidu da Direkcija, prema podacima iz programa komunalnog uređenja za 2014, tegli dug od 100 miliona dinara na ime izvršene eksproprijacije.
To znači da lokalna vlast ne može da obešteti građane kojima je radi javnog interesa nešto oduzela zato što nije sposobna da raspolaže svojom imovinom.
OK Radio je od Sekretarijata za urbanizam i imovinsko-pravne poslove Grada Vranja želeo da sazna i kolika je vrednost nelegalno zaposednutih stanova, ali odgovor nije bilo.
- Ovaj organ ne poseduje takvu informaciju, već je to vezano za finansijsku oblast – bilo je sve što smo tim povodom dobili iz Sekretarijata, što rađa sumnju da gradska vlast zapravo i nema procenu vrednosti, pri čemu o propuštenoj dobiti na ime kirije od 17 stanova za 20 godina nećemo ni da pričamo.
Iz Srpske napredne stranke, koja je bila deo lokalne vlasti od sredine 2012. do kraja 2013., pre lokalnih izbora najavljivano je da će problem stanova biti stavljen na dnevni red, ali se sve završilo na obećanjima.
Narodni poslanik i ondašnji lider vranjskih naprednjaka Dragan Nikolić danas tvrdi da je ta stranka bila manjinski partner u lokalnoj vlasti, a da kod većinskog nije bilo političke volje da se problem reši.
- Nismo se bavili ovom problematkom, imajući u vidu da je većinski koalicioni partner imao gradonačelnika i načelnika Gradske uprave, a to su pitanja koja su iz njihovog resora.
Sa druge strane, čitava ova socijalna i ekonomska situacija dovodi do toga da svaka vlast ne želi da se zamera građanima, odnosno da se obračuna onako kako zakon nalaže.
Postoje efikasna sredstva da se ovaj problem reši, ali je očigledno da političke volje nije bilo – kaže Nikolić.
Čitavu stvar 2009. pokrenuli su predstavnici Demokratske stranke, koja je od pre nekoliko meseci ponovo deo lokalne vlasti, opet sa socijalistima.
Predsednik Gradskog odbora ove partije Slobodan Stamenković navodi da će problem stanova biti aktuelizovan, ali smatra da krivca za neodgovorno upravljanje gradskom imovinom ne bi trebalo tražiti među političarima i koalicionim partnerima, već među pojedincima u Gradskoj upravi.
- Ne bih želeo da to politizujem. To su propusti ljudi koji su se nalazili na određenim mestima i koji su po prirodi posla morali da ulaze u raščišćavanje. A, vrlo dobro se zna koji su to ljudi bili – smatra Stamenković.
Kako god, na putu ka Evropskoj uniji, Srbija će morati da popravi proces upravljanja imovinom, odnosno mehanizme donošenja odluka koje se tiču korišćenja nepokretnosti koje su u svojini ili državini lokalnih samouprava.
Čemu to, zapravo, služi? Upravljanje imovinom omogućava njeno fizičko održavanje, povećanje budžetskih prihoda i kontrolu rashoda, upravljanje rizicima, a pruža i mogućnost umanjenja stopa lokalnih poreza i naknada, što može da bude podsticaj lokalnom ekonomskom razvoju.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
OK RadioVrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
