Vranje - Albanski lideri sa juga Srbije kažu da je zbog nesprovođenja Zakona o službenoj upotrebi maternjeg jezika Albancima uskraćeno pravo na pošteno i fer suđenje na maternjem jeziku.
ilustracija, foto:vozd.in.rs
Probleme sa upotrebom maternjeg jezika vidljiv je i u prosveti, kao i svakodnevnim administrativnim situacijama. Albanci traže i da nesmetano korsite albansku zastavu kao svoj nacionalni simbol u Srbiji.
Šef odbora Partije za demokratsko delovanje (PDD) u Bujanovcu i narodni poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi kaže da je, zbog nesprovođenja Zakona o službenoj upotrebi maternjeg jezika i nedovoljnog broja zaposlenih Albanaca u pravosuđu, pripadnicima ove manjine uskraćeno pravo na pošteno i fer suđenje na maternjem jeziku.
On ne spori da srpski ustav i zakoni propisuju savršena rešenja za manjine u ovoj oblasti, ali da se to u praksi ne sprovodi.
- Pripadnik manjine po ustavu i zakonu ima pravo da traži da se ceo postupak protiv njega vodi na jeziku koji mu je maternji. Najviše što sudovi u tim situacijama čine je da obezbede prevodioca ili sudskog tumača, što nije isto i nije u duhu zakona.
Najgore je u Vranju gde se nalaze tužilaštva i drugostepeni sud za ceo Pčinjski okrug, a među 300 zaposlenih u pravosuđu samo je jedan Albanac. Kako onda da se postupak vodi na albanskom - upitno će Kamberi.
SAMO JEDAN ALBANAC
Doskorašnji predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Galip Bećiri kaže da je država nepravedna prema Albancima po ovom pitanju, što se vidi po velikom broju pritužbi koje to telo dobija zbog nepoštovanja prava na upotrebu albanskog jezika i pisma, posebno u postupcima pred sudom.
Bećiri potencira da je na vlastitom primeru osetio neprimenjivanje Zakona o službenoj upotrebi jezika, ali napominje da ima manjina u Srbiji koje nemaju takve probleme.
- Imam informaciju da je u sudu u Dimitrovgradu pripadnicima bugarske manjine omogućeno da se postupak vodi na bugarskom jeziku. Čuo sam za dvadesetak takvih slučajeva.
S druge strane, ne znam nijednog Albanca ovde koji je učestvovao u postupku na svom jeziku. Nedavno sam zbog isticanja albanske zastave i sam bio kod sudije za prekršaje u Bujanovcu.
Tražio sam da dobijem spise predmeta na maternjem jeziku kao i vođenje postupka na albanskom. Situacija je bila tragikomična.
Iako je sudija bio Albanac, daktilografkinja Albanka, nije bilo prevodioca, pa se postupak morao voditi na srpskom. Iako u zakonu izričito stoji da imam pravo da dam iskaz na albanskom jeziku - navodi Bećiri.
Ustavom se u sudskim postupcima garantuje pravo na besplatnog prevodioca u slučaju da osoba u postupku ne razume ili ne govori jezik koji je u službenoj upotrebi na sudu.
Vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Vranju Dragan Stefanović kaže da se Albancima, kao i svima koji ne razumeju srpski, omogućava vođenje postupka na maternjem jeziku.
- Postojala bi tzv. bitna povreda postupka ako učesniku ne obezbedite pravo da se pred sudom o svemu izjašnjava na svom maternjem jeziku. Ako se to prekrši, sudske odluke se ukidaju. Mi zakon poštujemo. Za područje našeg suda, između ostalog, imamo angažovane tumače, odnosno prevodioce za albanski, njih četvoro - navodi Stefanović.
NEDOSTAJU UDŽBENICI
Bećiri iz Nacionalnog saveta Albanaca navodi da je problem upotrebe službenog jezika i pisma vidljiv još i u obrazovanju gde ne postoji dovoljan broj udžbenika za albanske đake.
- Ovde, ipak, ima pomaka - navodi Bećiri - jer smo sa Koordinacionim telom obezbedili skoro sve udžbenike na albanskom za osnovnu školu. Imamo i nekih dvadesetak knjiga iz Albanije i sa Kosova koje će ući u upotrebu jer je ministar obrazovanja za njih već potpisao.
Uputili smo takođe zahtev za odobravanje korišćenja 194 knjige za stručne i 62 udžbenika za ostale predmete i tu očekujemo odgovor ministarstva.
Na drugoj strani, još uvek postoji problem da u ovom delu zemlje gde su većina Albanci nemamo ispisana imena gradova, sela, ni ulica na albanskom jeziku.
Kod dodele dečjih dodataka, žale se Albanci, dešavaju se takođe čudne situacije - Albanac podnese zahtev za dečji dodatak, rešenje donesu i potpisuju Albanci, a tekst je na srpskom jeziku.
Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa kaže da su ljudi iz stručnih službi ove opštine još pre izbora tražili od zvaničnog Beograda, konkretno od ministra Rasima Ljajića, da se administrativna rešenja za Albance pišu dvojezično.
Odgovor je bio negativan, sa objašnjenjem da zakon ne propisuje takvu obavezu, objašnjava gradonačelnik Preševa.
- Problem je praktičan - dodaje Mustafa - jer se dešava da naši sugrađani, ne poznajući dobro srpski jezik, propuste neke rokove, na primer da konkurišu za dečji dodatak, pa se dešava da ljudi izgube to pravo zbog nepoznavanje jezika.
Robert Sepi, zamenik republičkog ombudsmana za prava nacionalnih manjina, naglašava da kancelarija zaštitnika građana reaguje tek onda kada sasluša ono što građani imaju da kažu.
- Pažljivo osluškujemo kako bismo dobili informacije sa svih strana. Nedavno smo organizovali sastanak predsednika Nacionalnog saveta Albanaca Galipa Bećirija sa predstavnicima državnih organa, četiri ministarstva i jednog sekretarijata.
On je ima priliku da iznese sve probleme koji postoje u vezi sa službenom upotrebom jezika i pisma. Naša funkcija je između ostalog i u tome da čujemo sve da bismo znali kako da reagujemo.
Pozivam i pripadnike drugih manjina na jugu Srbije da nam se obrate ukoliko imaju slične probleme i nadam se da ćemo moći da pomognemo - kaže Sepi.
S druge strane, kada je nacionalnim simbolima reč, Albanci kao nacionalna manjina u Srbiji imaju pravo na upotrebu nacionalnih simbola i znamenja, kao i sve ostale manjine.
Međutim, po Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina oni nemaju pravo da koriste zastavu i grb Albanije. Naime, ovaj zakon propisuje da znamenja ne mogu biti identična sa onima koje ima bilo koja druga država.
DVA SPORNA ČLANA ZAKONA
Poslanik Kamberi upravo osporava dva člana Zakona o nacionalnim manjinama tvrdeći da se potiru
- Posebno ističem da taj drugi stav člana 16 Zakona zabranuje, praktično, samo Albancima da koriste svoje nacionalne simbole, dok se u prethodnom članu navodi da manjine imaju pravo da koriste svoje simbole.
Naš nacionalni simbol isti je kao i simbol države Albanije, nemamo drugog i mi za to nismo krivi - kaže Kamberi.
Narodni poslanik dodaje da je inicijativa albanskih lidera potom bila usmerena na to da se onaj sporni stav 2 člana 16 Zakona proglasi neustavnim.
- Taj član zakona dovodi manjine u neravnopravan položaj. Još 2005. godine pokrenuli smo ustavnu žalbu kod Ustavnog suda, ali je ona odbijena - kaže Kamberi.
Zamenik predsednika opštine Preševo Skender Destani kaže da je potenciranje problema u vezi sa upotrebom nacionalnih simbola Albanaca zapravo fantazija. Ali, od 2001. Albanci slave Dan zastave trinaest godina zaredom, praktično nelegalno.
- To je pre svega politički problem. Isticanjem nacionalnog simbola, tj. nacionalne zastave Albanaca ispada kao da se urušava sistem ove države. To je nepotrebno.
Dokazali smo tokom dugog niza godina da smo rešeni da živimo u Srbiji, u institucijama ove države kao ravnopravni građani i to i radimo.
Upotreba nacionalnog simbola je samo znak da Albanci postoje u ovoj državi. On nas identifikuje, ništa više od toga - kaže Destani.
KOLIKI JE SIMBOL DOVOLJAN
On objašnjava da su Albanci nakon 2001. godine javno koristili albansku zastavu samo na državni praznik Albanije, Dan zastave, tako što je nekoliko sati zastava stajala istaknuta na zgradi Skupštine opštine Preševo uz državni simbol Srbije.
- Nejasno je, takođe, iz zakonskog propisa da li taj simbol ne sme identičan u smislu oblika, veličine, čega već. Ako se radi o obimu, mi smo spremni da koristimo smanjene simbole, zastavu i grb - pomirljivo će Destani.
Destani je mišljenja da Srbija nema razloga za strah od šezesetak hiljada Albanaca koji žive na prostoru juga Srbije, a da mu je iz iskustva poznato da nije dobro bilo šta zabranjivati.
- Ne važi to samo za nas ili Srbe već za sve balkanske narode - kada im nešto zabranjuješ, oni to žele još više. Kada bi država Srbija dopustila da mi koristimo naše nacionalne simbole, splasnula bi i želja Albanaca da ih javno ističu - smatra Destani.
Na ovo reaguje jedan od političkih predstavnika Srba sa juga zemlje, sekretar opštinskog odbora SPS u Preševu Dragoljub Filipović tvrdnjom da Albanci svake godine, od sredine jula do kraja leta, u doba kada su na ovom području učestale svadbe, pretežno gastarbajtera albanske nacionalnosti iz Nemačke i Švajcarske, možda i „preterano manifestuju svoje nacionalne simbole i pripadnost“.
- Da ste nekog od tih dana u Preševu videli biste kolonu svatova u kojoj je najmanje trideset albanskih zastava. Da li im to toliko uveličava veselje?!Odnos prema zastavi dominira, tako da vi nemate utisak da su svatovi toliko tu zbog svadbenog veselja, koliko da iskažu privrženost Albaniji i toj zastavi.
Niko ih ne zaustavlja, niko ih mrko ne gleda, a taj faktor je uznemiravajući za Srbe sigurno, ali takođe i za dobar deo Albanaca koji to smatraju neprimerenim.
Pogotovo što takvo ponašanje dolazi od mladih ljudi koji u ruci drže pasoš Srbije i koji će se dva, tri dana kasnije naći na granici i koristiti taj isti pasoš za svoje potrebe. Zašto onda tako - upitno će Filipović.
Poslanik Kamberi zaključuje da je lako naći rešenje za ovaj problem, ali da je ono na državi.
- Činjenica je da albanski nacionalni simboli datiraju još iz 1443. godine iz vremena Skenderbega i da su plod oslobodilačke borbe Albanaca protiv turske imperije.
To što od 1912. taj isti simbol država Albanija koristi kao svoje nacionalno znamenje ne bi trebalo da predstavlja prepreku da ga koriste i Albanci u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac.
Dakle, ukinuti stav 2 člana 16 Zakona o pravima manjina i ostaviti samo stav 1, to je rešenje - uveren je Kamberi.
- Aleksandar Stojković -
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
