Vranje - Ivan Nikolov je borac za prava Bugara u Srbiji, novinar, pesnik, pisac, publicista, osnivač i glavni i odgovorni urednik časopisa na bugarskom jeziku „Bilten“.
ilustracija
Napisao je četiri zbirke pesama i knjigu „Bugari u Jugoslaviji poslednji Versajski zatočenici“.
Predsednik je bugarskog Kulturno-informativnog centra u Bosilegradu, dopisni član Bugarske akademije nauka i umetnosti i jedan od osnivača Demokratskog saveza Bugara.
GARANTOVANA PRAVA I APSURDNA PRAKSA
OK Radio: Kako biste ukratko ocenili položaj bugarske nacionalne manjine u Srbiji?
Nikolov: - Ako je broj Bugara u Srbiji za nešto više od pola veka, dakle od 1961. do 2011. smanjen sa 61.000 na 18.543, pa onda od njih samo 13.337 tvrdi da im je maternji jezik bugarski, onda očigledno nešto nije u redu!
Da sad ne ulazimo u sve ostale statističke parametre kojima se meri položaj i kvalitet života u jednom društvu, to bi nas zaista predaleko odvelo. Vreme je davno osporilo zvaničan stav srpske politike, po kome nacionalne manjine imaju sva prava, po svim međunarodnim standardima, pa čak i više od njih?! To, jednostavno, nije tačno.
Jer, ne možete da tvrdite da je sa nacionalnim manjinama sve u redu, a pripadnici tih manjina se od popisa do popisa tope i nestaju, a i ti koji su ostali žive u strahu, nesigurnosti i siromaštvu.
Položaj bugarske nacionalne manjine u Srbiji je očajan, ona je čak i fizički ugrožena – preti joj potpuni demografski nestanak. Činjenice su takve kakve jesu, a zašto su takve – o tome treba razgovarati. Očigledno je da se ne poštuju ona ustavna i zakonska prava čija primena u praksi formira nacionalni i kulturni identitet Bugara i stvara uslove za njihov ekonomski, kulturni i politički razvoj.
Prema važećim propisima, u Srbiji je nacionalnim manjinama omogućeno korišćenje maternjeg jezika. Da li se poštuje ovo pravo u lokalnom parlamentu, odnosno da li se skupštinski materijal štampa na bugarskom jeziku? Posle lokalnih izbora 2008, na konstitutivnoj sednici lokalne skupštine, predstavnici tada opozicionog Demokratskog saveza Bugara zatražili da se skupštinski materijal odštampa i na bugarskom jeziku i zapretili napuštanjem zasedanja. Šta se kasnije dogodilo?
- Priznati neko političko pravo i obezbediti pravne i materijalne uslove za primenu toga prava u praksi su dve različite stvari. Nije sporno da su Ustavom i zakonima R. Srbije, sa izvesnim neusklađenostima, priznata sva nacionalna prava.
Problem je njihova primena. Kada smo 2008. teškom mukom dobili dva mesta u opštinskom parlamentu, zateklu smo tu smešnu i apsurdnu situaciju da su svi opštinski odbornici bili Bugari, da predstavljaju bugarsko stanovništvo, da svi znaju bugarski jezik, a svi govore na srpskom i vode zapisnike na srpskom jeziku!?
Kao manjinska stranka, morali smo da krenemo od toga i zatražili da se u opštinskoj skupštini govori i piše na maternjem jeziku. Tražili smo da se poštuje Ustav i zakon, naspram onih koji su ga decenijama kršili, a najviše se kleli u Srbiju i srpstvo.
I upali smo u tu smešnu situaciju da su skupštinski materijali dostavljani Bugarima dvojezično – na srpskom i bugarskom, a govorio je kako je ko hteo. Demokratski savez Bugara je bio vrlo nezgodna opozicija srpskim strankama na vlasti u opštinskom parlamentu, pa su tokom lokalnih izbora 2012. godine učinili sve da ne dobijemo ni jednog opštinskog odbornika, tako što nam Opštinska izborna komisija nije priznala status manjinske stranke, uprkos tome što u našem rešenju o registraciji stoji da je Demokratski savez Bugara, stranka bugarske nacionalne manjine.
Mi smo zbog toga bojkotavali lokalne izbore smatrajući da je Opštinska izborna komisija prekršila zakon u jednoj vrlo delikatnoj situaciji. Posle toga se skupštinski materijali više ne prevode, a Bugari u srpskim strankama obično igraju ulogu većih Srba od Srba. Sada smo opet u situaciji da je bugarska nacionalna manjina i u lokalnom parlamentu i u Nacionalnom savetu za bugarsku nacionalnu manjinu predstavljena preko srpskih političkih stranaka, što je svakakako deo problema, ali nikako i deo rešenja.
SRBIJA NE POŠTUJE SVOJE ZAKONE
Da li državni organi (policija, sud, PIO fond...) i lokalna samouprava izdaju dokumenta na bugarskom jeziku ukoliko to stranka zahteva?
- Bilo je takvih slučajeva, i da, pravilno ste primetili „ukoliko to stranka zahteva“. Ali to su pre izuzeci, nije redovna praksa. A trebalo bi, s obzirom na to da je Statutom opštine Bosilegrad regulisano da su bugarski i srpski jezik u ravnopravnoj službenoj upotrebi i da na teritoriji opštine skoro u potpunosti žive Bugari.
Ti „izuzeci“, kojima bi Srbija kao demokratska i građanska država trebala da se ponosi, opet smo bili mi – aktivisti Demokratskog saveza Bugara, kojima se aktuelna vlast godinama zabavljala, sudeći nam, recimo, po Zakonu o zaštiti imena i dela Josipa Broza Tita.
Da li je u školama omogućeno praćenje nastave na bugarskom, odnosno da li đaci imaju udžbenike na bugarskom jeziku? Koliki je procenat đaka koji sluša nastavu na bugarskom? Ima li opstrukcije od strane vlasti?
- Mi smo sve do 1987. godine imali školski sistem u kome se nastava u potpunosti odvijala na maternjem bugarskom jeziku i koristili smo udžbenike na bugarskom jeziku. Onda je Partija izmislila „dvojezični model“ nastave preko koga je faktički izbacila bugarski jezik kao maternji iz naših škola i naravno, uvela i srpske udžbenike i nastavna sredstva.
"Ako je broj Bugara u Srbiji za nešto više od pola veka, dakle od 1961. do 2011. smanjen sa 61.000 na 18.543, pa onda od njih samo 13.337 tvrdi da im je maternji jezik bugarski, onda očigledno nešto nije u redu!"
Danas nema nikakve sumnje da je to urađeno sa ciljem sprovođenja politike nacionalne asimilacije (srbizacije) Bugara u Srbiji. Rezultati su to nedvosmisleno i pokazali. Ta politika je danas definitivno propala, Bugarska je postala članica EU, Srbija vodi pregovore za članstvo. U tim pregovorima imate poglavlje „Prava čoveka“ i da biste postali ravnopravni član Evropske unije vi morate da pokažete da ste rešili probleme vezane za prava čoveka i ravnopravan ekonomski, kulturni i politički razvoj svih manjina, pa prema tome i Bugara u Srbiji.
Pre osam godina u Bosilegradu je otvoren prvi razred sa nastavom na bugarskom jeziku. Svake sledeće godine je otvarano novo odelenje u kome su roditelji tražili da im se deca školuju na maternjem jeziku, ali problem udžbenika ni do danas nije rešen. Prvi razred iz 2008. godine sada polazi u prvu godinu Gimnazije, opet bez udžbenika.
Problem udžbenika doveo je do raspadanja razreda sa nastavom na bugarskom jeziku, jer je zaista nemoguće voditi nastavu na bugarskom bez udžbenika. Neshvatljivo je da država Srbija nije u stanju da obezbedi poštovanje nečega što je sama propisala Ustavom i zakonom. Problem položaja bugarske nacionalne manjine je predmet razgovora na visokom nivou u Beogradu, Sofiji i Briselu.
On je predmet razgovora i sa predstavnicima manjinskih stranaka i nevladinog sektora i u Beogradu i u Sofiji. Nažalost, u Bosilegradu i Dimitrovgradu još uvek nema pozitivnih pomaka.
Pre nekoliko godina, građani Bosilegrada sa dvojnim državljanstvom zbog takvog statusa imali su probleme sa lokalnom policijom oko prelaska državne granice i korišćenja automobila kupljenih u Bugarskoj. Kakva je situacija danas?
- Trenutno vlada zatišje, ne znam dokle će. To su te neke nove realnosti koje Srbija tako teško prihvata. Ljudi su zatražili i dobili bugarsko državljanstvo, mnogi su kupili nekretnine i automobile u Bugarskoj, mnogi se tamo školuju i rade, svaki dan putuju s jedne i druge strane i sad to nekome smeta?! Zašto?
Pa u Evropi, u koju Srbija želi da uđe, granice se prelaze sa 150 km. na sat i to nikome ne smeta. Jedino na našim graničnim prelazima vam preturaju po kolima i po ličnim stvarima i jedino nama carinici drže lekcije kako ne možemo da nosimo knjige na bugarskom jeziku?! U eri interneta, kada vi slobodno možete da pročitate „Mein Kampf“ od Adolfa Hitlera, srpski carinici brane da nosite više od tri primerka „Biblije“ ili neke dečije slikovnice štampane na bugarskom jeziku.
LEČENJE I ŠKOLOVANJE U BUGARSKOJ
Opština Bosilegrad važi za jednu od najnerazvijenijih u Srbiji. Šta država Srbija čini i šta bi trebalo da učini da se ovaj kraj spase siromaštva?
- Tako je, u opštini koja je jedna od ekonomski najnerazvijenijih, logično je da je položaj njenih stanovnika najteži, pa još ako u njoj žive pripadnici nacionalnih manjina, stvar je još gora. Moram vas podsetiti da su bugarske manjinske stranke, Nacionalni savet i nevladine organizacije, prošle godine vodile iscrpan dijalog na tu temu, čiji je rezultat bio potpisivanje Platforme za zaštitu prava bugarske nacionalne manjine, u kojoj su učesnici, na bazi svestrane analize položaja bugarske manjine u novonastalim uslovima, posle raspada Jugoslavije, članstva Bugarske u EU i početka pregovora Srbije za punopravno članstvo, prepoznali probleme Bugara u Srbiji i izašli sa konkretnim preporukama upućenim Vladi R. Srbije, Vladi R. Bugarske i Evropskom parlamentu, šta bi trebalo da se uradi da se položaj Bugara u Srbiji poboljša u interesu same manjine, u interesu dobrih srpsko-bugarskih odnosa i u interesu članstva Srbije u EU.
Taj dokumenat je svuda visoko ocenjen kao uravnotežen i konstruktivan, osim u Srbiji, gde je prošao potpuno neprimećeno. Dobar deo tih preporuka je integrisan i u jednom istraživanju koje su sproveli beogradski Centar za međunarodna pitanja i pitanja bezbednosti, Fridrih Ebert Fondacija i Isak fond. Prema tome, da bi se ovaj kraj spasio siromaštva potrebno je učiniti kompleksan napor sa srpske i bugarske strane i uz pomoć Brisela stvoriti jedan evroregion sa uslovima za slobodno kretanje ljudi, robe, ideja, usluga i kapitala.
A šta Srbija čini? Ništa, osim što puni opštinski budžet koji lokalna „patriotska“ DSS vlast Vladimira Zaharijeva nemilice troši da bi samu sebe održavala na vlasti.
Da li je tačno da većina brucoša iz Bosilegrada upisuje fakultete u Bugarskoj? Da li oni svoju budućnost vide tamo ili žele da se nakon završetka školovanja vrate u Srbiju?
- Da, tačno je. Skoro svi srednjoškolci, pripadnici bugarske nacionalne manjine iz Bosilegrada i Dimitrovgrada, a naposletku i mladi Bugari iz unutrašnjosti Srbije, odlaze na studije u Bugarsku. Prvo, Bugarska, kao uostalom i sve zemlje u regionu, vodi politiku pridobijanja svoje dijaspore i u tom smislu svake godine o državnom trošku prima 400 studenata Bugara iz inostranstva, od kojih oko 100 iz Srbije.
Daje im izvesne pogodnosti – mesta u studentskim domovima, stipendije, a i obrazovni sistem je efikasniji – završavaju u roku. Dobijaju evropske diplome koje su prihvaćene u zemljama Evropske unije, što im zajedno sa bugarskim državljanstvom deluje vrlo privlačno da se ostvare u Bugarskoj ili negde u zemljama Evropske unije.
S druge strane, postoji i taj iskonski zov – svaka ptica svome jatu leti. Verovatno bi se mnogi i vratili u Srbiju, kada bi im Srbija ponudila posao, stan i platu. Toga danas nema, pa i mnogi mladi Srbi napuštaju zemlju i odlaze u inostranstvo
Veliki broj Bosilegrađana je išao na preglede i lečenje u Bugarsku. Kako je i zbog čega došlo do saradnje sa bugarskim zdravstvenim institucijama?
"Kada smo 2008. teškom mukom dobili dva mesta u opštinskom parlamentu, zateklu smo tu smešnu i apsurdnu situaciju da su svi opštinski odbornici bili Bugari, da predstavljaju bugarsko stanovništvo, da svi znaju bugarski jezik, a svi govore na srpskom i vode zapisnike na srpskom jeziku!"
- Problem zdravstva je jedan od težih problema za bugarsku nacionalnu manjinu, posebno u Bosilegradu. Najbliži medicinski centri u Srbiji su u Surdulici i Vranju, na nekih 70-100 km., što je u uslovima loših puteva, posebno u zimskim uslovima, fatalno za hitne slučajeve ili tamo gde je potrebna visokostručna medicinska intervencija.
Najbliži medicinski centar u Bugarskoj, Ćustendil, nalazi se na samo 40 kilometara, Sofija je od Bosilegrada udaljena 130 km., a od Dimitrovgrada 50 km. Prednosti su neuporedive. Bugarska je, u skladu sa svojom politikom potpomaganja, sunarodnicima iz Bosilegrada dala šansu da im se ukaže visoko specijalizovana medicinska pomoć u Vojno-medicinskoj akademiji u Sofiji.
Drugo je pitanje što se to u praksi izrodilo u političku propagandu aktuelnog predsednika Vladimira Zaharijeva, pa je on tako na lokalnim izborima, na kontu te medicinske pomoći sasvim nezasluženo, na račun bugarskih para, iznuđivao glasove za antibugarsku, antievropsku i prorusku stranku DSS.
Naša je preporuka bila da se to reguliše međudržavnim ugovorom, pa kada lekarska komisija utvrdi da je zaista potreban klinički tretman, da se pacijent hitno uputi u Bugarsku i da se njegovo lečenje plati po osnovu osiguranja, a ne da se lečimo na račun bugarske države.
TURBO-FOLK APSOLUTIZAM
U Bosilegradu je već 15 godina na vlasti DSS, stranka srpske desnice. Kako to objašnjavate?
- To je klasičan simptom bolesne srpske države. Dakle, u sredini u kojoj je više od 95 odsto stanovništva bugarskog porekla, koje je u istorijskom smislu svakako žrtva srpske nacionalističke ideologije s kraja 19. i početka 20. veka, koje je u bivšoj Jugoslaviji, u vreme Informbiroa, dalo najveći broj političkih zatvorenika po glavi stanovnika (više od 850) i koje danas ima svoje ekzistencijalne, kulturne, ekonomske, zdravstvene, komunikacijske i druge potrebe i specifičnosti, vi nemate autentično političko predstavništvo koje prepoznaje lokalne probleme, predlaže rešenja i preuzima političku odgovornost na sebe.
Naprotiv, imate na vlasti jednu izrazito „patriotsku“ srpsku stranku, nacionalističke, antievropske i proruske orijentacije koja je zastarela i prevaziđena čak i za samu Srbiju. A zašto je to tako? Pa zato što se u Srbiji, a posebno u ovom regionu, nije ništa promenilo u skladu sa proklamovanom proevropskom politikom. Nemate slobodu medija, nemate slobodu javne reči, nemate slobodu političkog delovanja – prema tome, nemate ni demokratski izabranu i kontrolisanu vlast.
Sadašnja lokalna vlast je u ovoj maloj sredini, od državnih para napravila svoju privatnu izbornu mašinu kojom uvek može, barem polovinu stanovništva, da natera da glasa za koga ona kaže.
Drugi razlog je što država Srbija toleriše kriminal na izborima u korist srpskih „patriotskih“ stranaka i turbo-folk političara.
Posle parlamentarnih izbora u maju, srpski mediji su senzacionalistički pisali da je Vladimir Zaharijev jedini pobedio SNS u Srbiji i to "bez upaljača"! Niko se nije setio da postavi pitanje kako to da je broj stanovnika u Bosilegradu po popisu od 2011. – 7. 979, a u birački spisak je upisano 8.303 birača?! Pa još kada od broja stanovnika odbijete one koji su tokom dve godine poumirali i one mlađe od 18 godina, koji nemaju biračko pravo – onda se stigne do pitanja legalnosti samih izbora. Od 19 stranaka i koalicija koje su Bosilegradu učestvovale na republičkim izborima, samo četiri imaju odbore na teritoriji opštine!
Ostale nemaju odbore, ali su imale izborne komisije na svakom od 31 biračkog mesta. Iz zvaničnih podataka se vidi da je toga dana glasalo 1.216 ljudi za nadnicu, kao članovi biračkih komisija i kontrolora, a glasali su, naravno, za onoga ko im je platio! Čovek stvarno nije davao upaljače, a i šta će mu?
Pet stotina zaposlenih na opštinskom budžetu sa porodicama, plus birači za nadnicu, plus najmanje 1.000 mrtvih duša, prave ga zaista jačim od Vučića! Kako se tu može uopšte govoriti o vladavini prava?
Kako biste ocenili rad lokalne vlasti, koju poslednjih 15 godina predvodi Vladimir Zaharijev?
- Kao neprestano propadanje bez dna. Srbija nikada neće postati ozbiljna zemlja, dok su neozbiljni političari na vlasti! Turbo-folk političari zasigurno neće Srbiju odvesti u Evropu. Manjak stručnosti i profesinalizma se nikako ne može kompenzovati viškom lažnog „patriotizma“ i prenaduvavanjem opasnosti od „separatizma“ i „otcepljenja“ od Srbije.
Za tih 15 godina opština Bosilegrad je izgubila više od 20 odsto svog stanovništva. Cela privreda je stala i propala. Sve što je obećao - nije ispunio, sve što je započeo – nije završio. Svi koji su hteli da nešto investiraju i rade u Bosilegradu, pobegli su glavom bez obzira kada su videli s kim imaju posla.
Pobegli su čak i privatnici zbog prevelikih opštinskih taksi i registrovali se u susednim opštinama. Svi njegovi poduhvati - asfaltiranje nekih ulica, popločavanje trotoara, gradski vodovod, sportna hala, plivački bazen, most na kraju grada – sve se to neslavno završilo. Ali se zato on od predsednika opštine sa relativno ograničenim ovlašćenjima, pretvorio u apsolutistu: on je i poslodavac, i inženjer, i lekar, i pravnik, i glavni i odgovorni urednik lokalnog radija.
Državni revizor je prošle godine u izveštaju na 120 strana, konstatovao niz prekršaja, za koje niko nije pokrenuo postupak! Po prvi put tužilaštvo se suočava sa korupcijom i kriminalom u Bosilegradu, ali uglavnom sa njegovim posledicama, a ne i sa uzrocima. Bosilegradska opština prosto vapi za raspuštanjem lokalne vlasti i uvođenjem privremenih mera. Ako Srbija ne preduzme ništa, onda to znači da nas je zaista pustila niz vodu i da više nema interesa za nas.
NEISKORIŠĆENA ŠANSA
U kojoj meri su međunarodne organizacije zainteresovane za finansiranje projekata kojim bi se popravio položaj Bugara u Srbiji?
- U meri u kojoj smo mi položaj Bugara postavili pred njih kao položaj koji treba popraviti i u meri u kojoj smo mi spremni da im predložimo održive projekte za naš razvoj. Prema tome, problem nije u njima, nego u nama samima ali i u državi Srbiji. Ovaj region je specifičan, on je u geografskom, komunikacijskom i tržišnom smislu više okrenut prema Bugarskoj, Makedoniji i Grčkoj, nego prema Srbiji.
Tako je bilo vekovima. Da je malo više pameti, to bi sada bila ne samo naša šansa, već i šansa za celu srpsku privredu – na samo 12 kilometara od Bosilegrada se nalazi evropsko tržište, na samo 300 kilometara se nalazi Solunska luka.
Nažalost, u Srbiji se decenijama o Bugarima u Bosilegradu i Dimitrovgradu razmišljalo kao o destruktivnom faktoru koji ugrožava teritorijalni integritet države, a ne kao o delu njenog ekonomskog sistema. Uostalom, to se vidi golim okom kada krenete od Vlasine ka Bosilegradu - putevi su u očajnom stanju.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
OK Radio
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
