Vranje - Prema važećim poreskim propisima preduzeća u Srbiji imaju obavezu plaćanja poreza na dodatu vrednost (PDV) avansno, bez obzira na to kada će svoje potraživanje naplatiti.
ilustracija
Ovakva zakonska odredba ima teške posledice po likdivnost firmi, što se vidi iz primera u praksi.
Vranjsko javno preduzeće „Vodovod“ samo od lokalnih krupnih privrednih subjekata u resktrukturiranju potražuje 226 miliona dinara za neplaćenu, a utrošenu vodu.
Iako „Vodovod“ nije naplatio ta velika potraživanja po izdatim računima, morao je platiti državi PDV u iznosu od skoro 50 miliona dinara ubrzo po izdavanju faktura na navedeni iznos.
Što je još gore, postavlja se pitanje - da li će „Vodovod“ i slične firme-poverioci ikada naplatiti svoja potraživanja.
Jer, dužnici su im ili prezaduženi, ili im preti stečaj, dok su postupci prinudne naplate preskupi, dugotrajni i neizvesni.
Direktor „Vodovoda“ u Vranju Krsta Janjić kaže da je preduzeće na čijem je čelu fakturisalo dužnicima vodu na iznos od 226 miliona dinara.
Samim tim što su računi izdati, firma je u startu morala da plati PDV, jer je zakonsko rešenje takvo.
- Na pomenuti iznos mi smo obračunali i platili PDV. To je dvadeset odsto poreza od te sume, dakle pedesetak miliona dinara smo morali uplatiti čime smo našu likvidnost doveli u pitanje.
Dakle, odvajamo sredstva, a nismo naplatili ni dinar od onoga što nam ti dužnici duguju.
Pitanje je da li ćemo uopšte nešto od toga moći da naplatimo. Prosto čovek da pomisli da se više isplati da ne izdajemo račune da ne bismo plaćali dvadeset odsto poreza, samo što ne smemo to da radimo jer je mimo propisa i naših obaveza.
Ostaje da čekamo da država, odnosno Skupština Srbije donese neki zakon kojim će nas zaštiti - kaže Janjić.
DRŽAVA SE NE ODRIČE PARA
Ovakva Janjićeva očekivanja teško da će se ostvariti, smatra beogradski ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević.
- Sad je mala šansa da se to promeni, jer budžet i uopšte javne finansije su u vrlo lošem stanju tako da to nije situacija kada bi se mogla inicirati neka promena.
Mnogo bi to teško bilo izvesti, ako je uopšte moguće, jer država odatle ima značajna zahvatanja i priliv novca u budžet - kaže Prokopijević.
Ovakvim potezima, dodaje ovaj ekonomski analitičar, država je, logično, išla na ruku sebi, dok je privrednicima nametnula veliki teret.
- Još pre uvođenja PDV-a predlagao sam da plaćanje bude po naplati, a ne po fakturi. Ali, tu je država išla linijom manjeg otpora - s jedne strane, dobije veću sumu ako naplaćuje po fakturi i svaljuje trošak na preduzetnika, a s druge strane ne mora uopšte da se trudi oko toga da naplata PDV-a ide bolje, jer odličnu naplatu tim potezom dobija u startu.
Država se, dakle, oslobodila odgovornosti, a uzela korist i time je prilično pritisla firme i preduzetnike.
Ne znam koji je trenutni nivo naplaćenog u odnosu na fakturisano, ali je naplaćena suma sigurno mnogo manja od fakturisane, tako da neplaćene obaveze predstavljaju veliki teret privrednicima - navodi Prokopijević.
Ugledni vranjski privatni preduzetnik i vlasnik preduzeća „Nutriko“ Dragan Aleksić skreće pažnju da je ovaj problem „unakazio srpsku privredu“ i da gasi želju za bilo kakvom privrednom aktivnosti.
Aleksić plastično objašnjava pogubnost ovog poreskog nameta.
- Kada ja nekome prodam robu, bez obzira na to da li sam naplatio ili nisam, imam obavezu da državi platim PDV.
Iznos je onoliki koliki sam fakturisao, a ne onoliki koliki ću naplatiti, ako ga uopšte naplatim.
Država je zadovoljna, ona uzme od onog ko proda robu, taj čak mora da doda novac i plati PDV za robu koju možda nikad neće naplatiti.
Iako u nastavku budemo obmanuti od nekog privrednog subjekta koji je uzeo robu, država nas ne štiti - potencira Aleksić.
Firma-dužnik je, pak, privilegovana, iako nije platila ni robu, ni PDV. A šta u nastavku priče obično rade takve firme, objašnjava Aleksić.
- Takva firma podnese zahtev državi da joj država vrati novac, vlasnik predstavi da je tobože imao obaveze jer je prilikom kupovine dao novac. A nije dao, tako da imamo dvostruku prevaru. To je katastrofa - upozorava Aleksić.
REVOLVERAŠKA PRAVILA
Stanje u ovoj oblasti Aleksić opisuje kao atmosferu anarhije koju generišu politika i pravosuđe.
- Takva pravila su važila na Divljem Zapadu kada su se ljudi obračunavali na taj način što neko plati dva revolveraša i ovi odu tamo i onom drugom izbiju zube ili učine nešto mnogo gore.
Ovde kod nas tobože postoje institucije sistema. Ali u praksi, recimo u pravosuđu, imamo najgoru situaciju u poslednjih dvadeset godina.
Kad su došli tzv. „žuti“, oni su pravosuđe uništili, a ne znam postoji li gora reč od uništenja za ono što se sada dešava u pravosuđu.
To blage veze sa životom nema, niko ništa ne radi, niti se trudi da popravi stanje. Imamo višedecenijske, ne dugogodišnje sporove koji nisu realizovani, nenaplaćena i nenaplativa izvršenja, pomahnitale ljude koje neki korumpiraju da bi naplatili neka izvršenja. To je sistem u kome živimo - ogorčeno će Aleksić.
Preduzećima u fazi restrukturiranja, za razliku od „Vodovoda“ i onih koji ne prolaze kroz taj proces, data je povoljnost u vidu odlaganja ove obaveze na pet meseci.
Janjić iz „Vodovoda“, radi olakšanja položaja neprivilegovanih firmi, ima predlog za državu.
- Najbolje bi bilo da nas država oslobodi plaćanja PDV-a u tom periodu, inače sada mi moramo na svakih mesec dana, odnosno svakog petnaestog u mesecu da platimo PDV, a tim uplatama sve više pogoršavamo našu likvidnost - kaže Janjić.
Analitičar Miroslav Prokopijević predočava po njegovom mišljenju jedini mogući način da se preduzeća oslobode ovog nameta.
- Samo plaćanje PDV-a po naplati, ništa drugo. Onda bi država bila podstaknuta da vodi računa da se plaća.
A ako se ne plati, da onaj od koga naplata zavisi, a to su sudovi, funkcionišu. Ovako je država potpuno nezainteresovana za te stvari - objašnjava Prokopijević.
TAJKUNI POD ZAŠTITOM
Dragan Aleksić iz „Nutrika“, pak, smatra da ni plaćanje PDV-a tek po naplaćenim fakturama nije dobro rešenje i ima svoj predlog.
- Postojala je ranije ideja da se porez plaća ne na fakturisanu realizaciju, nego na naplaćenu. Međutim, mišljenja sam da bi i to bila velika greška zato što bismo ušli u začarani krug gde bi svi manipulisali, izmišljali i fingirali poslove, gde država ne bi imala nikakvu kontrolu i problem ne bismo rešili.
Problem je rešiv samo ako se ne dozvoli da bude kašnjenja u plaćanju, a moram da pomenem da je generator te finansijske nediscipline upravo država.
Vranjsko javno preduzeće „Vodovod“ samo od lokalnih krupnih privrednih subjekata u resktrukturiranju potražuje 226 miliona dinara za neplaćenu, a utrošenu vodu.
I preduzeća u restrukturiranju koje država štiti. Oni su najveći dužnici, oni truju tržište - upozorava Aleksić.
Vlasnik preduzeća „Nutriko“ na kraju dodaje da je dva puta bio gost premijera Srbije u sklopu privredne delegacije koja je tražila ukidanje ovakvog načina naplate PDV.
- Oni, jednostavno, takvu naplatu ne žele da ukinu. A imamo istovremeno situaciju da se tolerišu fantomske firme-dužnici čiji su vlasnici bliski vladajućim državnim krugovima.
Dakle, svi koji su se na nepošten način okoristili su kao beli medvedi, a mi koji poslujemo na zdravim osnovama i po zakonu smo nezaštićeni. To je pogubno - zaključuje Aleksić.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
OK RadioVrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
