Vladavina prava - Petak 02.05.2014 - 14:02

Javno preduzeće „Novi dom“ iz Vranja paradigma je sudbine sličnih firmi u čitavoj Srbiji.

ilustracija

Stranačko zapošljavanje, direktan vid korupcije, nedomaćinsko poslovanje,  izuzetno slab učinak u oblasti za koju postoji, stranačko rotiranje direktora, sve su to razlozi zbog kojih se ova firma nalazi pred kolapsom.
 
U ovom času „Novi dom“ duguje dobavljačima za mazut, kao osnovnu svoje delatnosti, daljnskog grejanja, čak oko 200 miliona dinara.
 
Sumnja se da samo po osnovu zakupa prostorija u svom vlasništvu Srpskoj naprednoj stranci „Novi dom“  minimalno dva miliona dinara, kao i da je, kao da je ta muka nedovoljna, od dolaska SNS-a na vlast u tu firmu zapošljano najmanje 20 „kadrovika“ te partije.
 
Jednom rečju, firma je pred rasulom, grejnu sezonu za nama usppela je da izgura samo zahvaljujući finansijskkim inekcijama lokalne vlasti, plate zapošljenima kasne mesecima, a partijsko zapošljavanje u ionako prenatrpanoj firmi nesmetano traje.
 
Ali, ako se sudi na osnovu onoga što kaže v. d. direktora „Novog doma“ Nebojša Radulović (DS), Vranjancima naredne zime grejanje neće biti problem.
 

- Obavili smo veoma ozbiljne pripreme i do početka sezone ćemo imati jasnu situaciju.
 
Očistićemo obaveze prema AD „Nafti“, što znači da neće biti izgovora da zbog neplaćenih obaveza iz prethodnih godina ne mogu da nam daju mazut.
 
Znači, imaćemo zatvorenu konstrukciju, a postoje velike šanse da firma nakon dve godine poslovanja sa gubicima ostvari dobit.– kaže Radulović, dodajući da već u prvom kvartalu 2014. plus „Novog doma“ iznosi pet do sedam miliona dinara.
 
Slika koju građani imaju o ovom javnom preduzeću, međutim, ni izdaleka nije povoljna.
 
Korisnici daljinskog grejanja u Vranju stalno se žale da radijatori nisu dovoljno topli, a opšte mišljenje je da su nagomilani dugovi zbog neodgovornog investiranja u proširenje mreže proteklih godina doveli ovo preduzeće na prag propasti.
 
 „Novom domu“ svakako nisu cvetale ruže kada je upravljanje nad njim sredinom 2012. godine preuzela Srpska napredna stranka, odnosno njen kadar Živko Stamenković.
 
Prema  pisanju medija u to vreme, poverioci su potraživali 184 miliona, dok su dugovi korisnika iznosili svega 114 miliona dinara.
 
- Među tih 114 miliona, nalaze se 30,5 miliona dinara dugovanja raznih firmi koje su u stečaju, ili više ne postoje ili su u nekakvom procesu restrukturiranja.
 

Ako se ta cifra oduzme, naša aktivna potraživanja su oko 84 miliona – kazao je Stamenković neposredno nakon preuzimanja dužnosti direktora “Novog doma”.
 
Na drugoj strani, raniji direktor firme Goran Petrović (URS - DS - sada SNS) imao je svoju računicu i tada tvrdio da su ukupna potraživanja ovog javnog preduzeća veća od dugova.
 
Građani su, pak, s pravom brinuli da li će njihovi stanovi biti topli.
 
Gledano iz današnje prerspektive, najzanimljivije je to što su naprednjaci problem naplate potraživanja pokušali da reše zapošljavanjem 16 novih ljudi, koji su imali zadatak da obilaze korisnike koji ne izmiruju svoje obaveze na vreme.
 
Zvanično, zapošljeno je 16 ljudi, mada javnost (opravdano?) sumnjad a je reč o daleko većem broju.
 
Narodni poslanik SNS-a i lider ove stranke na lokalu Dragan Nikolić tvrdi da se radilo o nimalo poželjnom poslu sa bednom platom.

 

 

- Zapošljavali smo ljude koji su stručnom spremom odgovarali tim poslovima i uglavnom su to bili ljudi sa osnovnom i srednjom školom, dakle oni sa najnižim kvalifikacijama.
 
Bilo je tu mnogo neprijatnih situacija za njih, u kojima se oni nisu osećali kako valja, ali su bili prinuđeni da rade za dvadesetak hiljada dinara.
 
Podsećam da su neki radili dva puta po tri meseca, neki su radili tri meseca, neki mesec dana, a ima i više ljudi koji su radili desetak dana jer su videli da su uslovi veoma teški i da nije to ono što su oni očekivali - objašnjava Nikolić.
 
On takođe tvrdi da se ovde ne radi o političkom zapošljavanju, budući da nisu svi novoprimljeni u „Novom domu“ bili članovi SNS-a, već o nameri da se izađe u susret onima koji zbog svojih kvalifikacija teško mogu da dođu do radnog mesta.
 
Štaviše, on smatra da su novi radnici opravdali poverenje i da bi bilo dobro da se taj pelcer primeni i u drugim javnim preduzećima.
 

- Ne vidim u svemu tome ništa što je neprirodno ili nešto što je kršenje zakona.
 
Zaista mislim da smo pružili šansu tim ljudima da rade i zarade na pošten način a u isto vreme je i firma podignuta u finansijskom pogledu, odnosno ogromna zaduženja, koja i danas postoje, tada su smanjena.
 
Uvek postoji ta politička nota da je neko ko je držao neku firmu zapošljavao svoje kadrove, ali zato ja imam kontrapitanje: da li je minus ako ste član neke stranke pa ne smete da dobijete posao – kaže Nikolić.
 

U kojoj meri su naprednjaci rešili problem naplate, međutim, pokazuju podaci koje iznosi aktuelni v. d. direktora Nebojša Radulović, koji je početkom ove godine nasledio na toj funkciji Sašu Sentića (koji je, pak, nasledio Stamenkovića, koji je na to mesto došao umesto Petrovića).
 
On kaže da u trenutku njegovog stupanja na dužnost plata u ovom javnom preduzeću kasnila više od dva meseca, te da mazuta nije bilo ni za dan.
 
Radulović ističe da su tamo i dalje najveći problem nenaplaćena potraživanja, od kojih će neka najverovatnije biti otpisana.
 
- Ono što je veliki nedostatak i ono što narušava likvidnost „Novog doma“ pre svega su nenaplaćena potraživanja od preko 120 miliona: 40 miliona od fizičkih lica, a 80 od pravnih.
 
Kada bi sve to naplatili, imali bismo obezbeđen mazut za sezonu 2014/2015. Tužbe su podnete, a ja mogu da kažem da su najveći dužnici „Simpo“ i Goran Grbović sa po 10 miliona dinara.
 
Tu ćemo najverovatnije morati da idemo na ispravku ili tzv. otpis - kaže Radulović.
 
Prema podacima sa sajta Agencije za privredne registre, očigledno je da je problem u poslovanju „Novog doma“ eskalirao 2012. godine, kao posledica povećanih rashoda na ime investicija u proširenje mreže i ekstremno jake zime u kojoj je ostvarena velika potrošnja mazuta.
 
Pre dolaska naprednjaka, odnosno u prethodne tri godine, 2009, 2010. i 2011. bilansi pokazuju da je ovo javno preduzeće beležilo pozitivne rezultate, odnosno pravilo dobitak.
 
Uz,  naravno, enormu reprezentaciju od preko 1,2 miliona dinara, najveću od svih javnih preduzeća u gradu i veću od ukuppnog troška svih javnih ustanova za te namene.
 

Štaviše, Goran Petrović, koji je bio direktor do sredine 2012, danas tvrdi da velikih problema sa naplatom u njegovo vreme nije bilo, odnosno da je postojala odluka Upravnog odbora o dogovaranju sa korisnicima. Čak je i dug „Simpa“ bio pod kontrolom.
 
- Naplata je bolno pitanje za sve rukovodioce u svim preduzećima. Nismo dozvoljavali da dugovi zastare i utuživali tamo gde smo morali.
Dogovarali smo se sa kupcima, posebno sa velikim kao što su „Simpo“ i neka druga preduzeća, tolerisali ih, omogućavali plaćanje na rate.
 
„Simpo“ je u to vreme bio „na nuli“ kod nas. Bilo je utuženja, ali ne tako mnogo – tvrdi Petrović.
 
 

Problem sa naplatom u uređenim državama ne rešavaju zaposleni sa osnovnom i srednjom školom, već sud, ali je ovde to gotovo nemoguća misija.
 
Na nivou grada postoji preko 20.000 izvršnih presuda koje ne mogu da se sprovedu zbog neefikasnosti pravosudnih institucija.
 
Petrović tvrdi da u njegovo vreme nije bilo zastarevanja potraživanja, jer je o tome računa vodio finansijski sektor „Novog doma“.
 
- Imali smo neka sporna izvršenja. To ide preko Izvršnih odeljenja suda, ali kada odu na lice mesta nema šta da se naplati.
 
Obično su ta potraživanja išla u otpis, što opterećuje preduzeće, ali je bio mali procenat takvih.
 
Bilo je ispada, ali to je podnošljivo za preduzeće ovakvog kapaciteta. Iskerno, svi smo bil upošljeni i zadovoljni. I sada nije loše, neću da kažem, ali uvek može bolje - kaže Petrović.
 
Na drugoj strani, Radulović tvrdi da je na kraju 2012. godine gubitak „Novog doma“ bio oko 50 miliona, a na kraju 2013, zbog blage zime, oko 10 miliona dinara, što je sve zajedno daleko manje od iznosa nenaplaćenih potraživanja (na sajtru APR je navedeno da je gubitak za 2012. 41,2 miliona, ali Radulović tvrdi da se radi o knjigovodstvenog grešci).
 
U isto vreme, broj zaposlenih se u te dve godine povećao sa 40, na kraju 2011, na 56, koliko je bilo na kraju 2013.
 
Prosta matematika kaže da bi bilans uspeha ovog javnog preduzeća, uprkos svemu, prošle godine bio na nuli da nije uposleno novih 16 radnika, od kojih sedmorica na neodređeno vreme, sa prosečnom neto platom od 35 hiljada dinara.
 
- U 2014. godini devetorici nije produžen ugovor, tako da u ovom momentu imamo 47 zaposlenih.
 

Ušteda za tih devet radnika na nivou plata je oko pola miliona dinara mesečno – kaže Radulović.
 
Na kraju valja reći i to da je proširenje mreže dovelo do povećanog priliva sredstava, te da je servisiranje tih dugova uredno i da se ni izdaleka ne radi o ciframa zbog kojih je „Novi dom“ pred kolapsom.
 
- U ovom trenutku ostalo je oko četiri miliona na ime kratkoročnog kredita od Banke Intese koji je uzet prošle godine, međutim ima dosta obaveza prema dobavljačima iz tog perioda, oko pet miliona, ali to sada nije problem.
 
Najveći problem bio je 2013. Veoma su velike šanse da „Novi dom“ ostvari pozitivan rezultat na kraju 2014, koji će garantovati normalno poslovanje u budućnosti - navodi Radulović.
 
I tako, Vranjanci se raduju proleću, i nadaju da će naredne zime grejanje u njihovim stanovima bar biti pristojno.
 
„Novi dom“ tone pod teretom dugova i novih zapošljavanja, ali to malo koga brine - ova firma se očitava kao mesto pogodno za rast okončanja stranačkih poslova.
 
Nažalost, gotovo sve firme u Srbiji su slične, i zato ova zemlja klizi u potpunu anarhiju.
 
Čini se, bez kočnica.

 

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

OK Radio

Vrati se na kategoriju Vladavina prava

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.