Radio televizija Vranje neće dobiti status reginalnog javnog servisa, a do kraja godine država bi trebalo da sprovede postupak privatizacije ovog medija.
ilustracija
Vlada republike Srbije je još krajem 2011. godine donela Medijsku strategiju sa jasno definisanim redosledom poteza koji bi doveli do usvajanja seta zakona i promene uslova na medijskom tržištu.
Kamen spoticanja u tom dokumentu bila je odredba prema kojoj je, pored Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine, predviđeno osnivanje regionalnih javnih servisa, što je praktično značilo da mediji poput Radio televizije Vranje mogu da ostanu pod patronatom države, nasuprot proklamovanom cilju o njenom izlasku iz vlasništva nad medijima.
U tom slučaju Radio-televizija Vranje bi ostala na kazanu vrednom blizu 50 miliona dinara, koliko se za ovu medijsku kuću godišnje izdvaja iz budžeta lokalne samouprave.
Da li je ova opcija realna, ili će pre realniji biti nekakav drugačiji rasplet?
EVROPSKA TRIJAŽA
Državni sekretar u Ministartsvu kulture Saša Mirković za OK radio kaže da su regionalni javni servisi izbačeni iz aktuelnog Nacrta zakona o javnim servisima, te da je ta ideja praktično stvaljena ad acta.
- Neće biti formiran ni jedan regionalni javni servis. Od samog početka Evropska komisija je, kao i medijska zajednica ovde, izrazila izuzetno velike rezerve prema toj ideji, a najviše zbog samog modela koji je bio predviđen.
Ključno pitanje je bilo ko će to da finansira – kaže Mirković.
On dodaje da će medijski zakoni biti usvojeni tokom ove godine, i da se nacrti zakona o javnom informisanju, elektronskim medijima i javnim servisima nalaze na analizi u Briselu.
- Kada ta tri nacrta budu poslata sa komentarima natrag, moraće da prođu još jedan krug mišljena zato što to nalaže Poslovnik o Vladi.
Ne verujem da će to mnogo potrajati, s obzirom na to da su prošli trijažu u Evropskoj komisiji. Posle toga će predlozi biti upućeni u Narodnu skupštinu, tako da je realno da tokom 2014. ta tri zakona ugledaju svetlost dana – objašnjava Mirković.
Na drugoj strani, direktor Radio-televizije Vranje Zoran Veličković još uvek se bavi mišlju da ovo javno preduzeće postane regionalni javni servis, što je ideja koju je Koalicija zaposlenih u medijima zastupala poslednje dve i po godine.
On tvrdi da je Nacrt zakona o javnim servisima u sprezi sa političarima napravila interesna grupa sačinjena od predstavnika domaćih novinarskih udruženja i medijskih organizacija, dodajući i to da Evropa poznaje instituciju regionalnih javnih servisa, i da ne zahteva njihovo brisanje iz srpskog etra.
Prema njegovom mišljenju, Radio televizija Vranje bi trebalo da deli sudbinu nacionalnog javnog servisa, tj. Radio televizije Srbije.
- Mi se zalažemo da se zakonom uredi finansiranje koji neće zavisiti od političke elite.
Može preko pretplate, takse, može i iz budžeta, ali da zakonom bude definisana obaveza kolika će se sredstva izdvajati, čime će se eliminisati uticaj dnevne politike na funkcionisanje regionalnog javnog servisa.
Organi kao što su direktor i glavni i odgovorni urednik mogu da se biraju po modelu koji važi za nacionalni javni servis koji je odličan u tom delu – smatra Veličković.
Na drugoj strani, narodni poslanik Srpske napredne stranke Dragan Nikolić kaže da nema dileme oko budućeg statusa Radio televizije Vranje.
On ističe da će nova vlast, kako na nivou Republike, tako i na lokalu, pomoći da ovaj medij opstane putem projektnog finansiranja, ali da će država izaći iz vlasništva, i da RTV-u predstoji tržišna utakmica.
- Svi mediji će morati da posluju po tržišnim uslovima. Država će pružiti pomoć na početku, ali će kasnije „dete“ morati samo da prohoda, da se snalazi na tržištu i da brine o svojim finansijama.
Što se manje država bude mešala, to je veća mogućnost da mediji budu nezavisni, da kritikuju i da daju mogućnost opoziciji da kritikuje vlast ukoliko ona vuče pogrešne poteze – navodi Nikolić.
ISTORIJA PRIVATIZACIJE MEDIJA
Od 2002. godine u Srbiji je privatizovan 41 medij u vlasništvu države, odnosno lokalnih samouprava, ali je krajem 2007. republička vlada obustavila taj proces. Razloga za takav potez bilo je više, među kojima je i činjenica da je promena vlasništva nad medijima srozala kvalitet izveštavanja i dovela u pitanje informisanje na jezicima nacionalnih manjina. Glavni uzrok, međutim, bila je želja vladajućih garnitura u lokalnim sredinama da uz pomoć budžetskog finansiranja zadrže kontrolu nad informisanjem.
Mnogi neprivatizovani mediji spas su potražili u mogućnosti da prerastu u javne servise, ali su finansijska situacija u zemlji i primer RTS-a pokazali da je takav model neodrživ.
Da sledi izlazak države iz vlasništva nad medijima, pokazuje i informacija iz maja ove godine, kada je Ministartsvo privrede formiralo Radnu grupu za izradu nacrta zakona o privatizaciji koji bi na dnevni red Narodne supštine trebalo da stigne u julu.
Državni sekretar u Ministartsvu kulture Saša Mirković navodi da su dostavljeni predlozi o tome kako bi trebalo da se privatizuju mediji u vlasništvu lokalnih samouprava i da će se o njima razgovarati na Radnoj grupi, do ulaska predloga zakona u skupštinsku proceduru.
- U Nacrtu je predviđeno da model privatizacije medija bude aukcijski. Ukoliko u prvom krugu ne bude zainteresovanih kupaca, akcije će biti ponuđene besplatno radnicima, a od njih zavisi da li će to prihvatiti.
Ako oni to ne žele, onda sledi brisanje dotičnog medija iz registra – kaže Mirković.
On je potvrdio da je krajnji rok za izlazak države iz vlasništva nad medijima 31. decembar 2014, ali i da nije potpuno izvesno da li će sve biti završeno do tada.
Glede novog zakona, Mirković dodaje da postoji još mnogo dilema oko načina na koji će doći do promene vlasništva u medijima čiji su osnivači lokalne samouprave.
Primera radi, važeći Zakon o privatizaciji predviđa aukcijsku prodaju 70 odsto kapitala nekog preduzeća, pri čemu nije važno iz koje branše dolazi kupac, što se u privatizaciji medija pokazalo kao loše, jer su ih mahom kupovali oni kojima nije stalo do informisanja.
Mirković kaže da je tema diskusija i procenat akcija koji bi u prvom krugu trebalo da dobiju zaposleni, budući da važeći zakon predviđa svega 30 odsto, što onemogućava uticaj na strateške odluke.
Kako god, nakon privatizacije, Radio-televizija Vranje iz lokalnog budžeta neće dobijati za troškove i plate zaposlenih oko 50 miliona dinara godišnje kao do sada, već će projektima morati da konkuriše za sredstva lokalne samouprave, kao i ostali mediji.
Gradonačelnik Vranja Zoran Antić kaže da u julu počinje priprema lokalnog budžeta za 2015, kojim je predviđeno programsko finansiranje, te da će se do kraja godine znati kakav će status u tom pogledu imati RTV.
On smatra da je sada sve definitivno u rukama zakonodavca, ali se protivi mogućnosti da se kao kupci lokalnih medija favorizuju ljudi koji su se i ranije bavili ovim poslom.
- Što bi neko ko ima novac bio hendikepiran time što se nije bavio medijima, a želi da postane vlasnik televizije?
Možda će neko od vranjskih preduzuetnika želeti da kupi RTV. Naše je da pokušamo da zaštitimo tih 50 ljudi koji rade tamo da ne ostanu bez posla – navodi Antić.
Gradska većnica zadužena za informisanje Nela Dimitrijević, koja je kao novinar radila u RTV-u 18 godina, slaže se da u toj kući valja mnogo toga menjati, ali da privatizacija ništa dobro neće doneti zaposlenima i građanima, pri čemu je masovno otpuštanje samo početak.
- Plašim se da će privatizacija za Radio televiziju Vranje značiti katanac na vrata. Svi znamo da je televizijska produkcija najskuplja i da nema načina da se ova kuća privatizuje a da bude isplativa za privatnika.
Nikada neće biti isplativa. To vam je otprilike kao pozorište, koje uvek mora da računa na podršku države i lokalne samouprave.
Prosto, postoje neke delatnosti koje nikako ne mogu da bude isplative same po sebi, odnosno da donose dobit privatniku i da uz sve to rade kako valja - smatra gradska većnica.
Ipak, predstavnik opozicije u lokalnoj skupštini i lider Nove demokratske stranke u Vranju Igor Andonov se slaže sa stavom državnog vrha po pitanju sudbine medija čiji su osnivači lokalne samouprave.
On tvrdi da Radio-televizija Vranje nije opravdala poverenje građana, budući da se tokom svog postojanja uglavnom ponašala kao servis vladajućih struktura na lokalu.
- Ovakva kakva je sada i kakva je bila, Radio televizija Vranje ne zaslužuje da bude regionalni javni servis.
Nju finansiraju svi građani Vranja, a ona služi za promociju ljudi koji su na vlasti. Svedoci smo da je ona imala niz propusta u prethodnom periodu, kao što je puštanje muzike u vreme dana žalosti.
Mislim da je takav presedan napravljen i 12. marta 2003, kada je ubijen premijer, kada je isto išla neka muzika, što je bruka – kaže Andonov.
On smatra da je privatizacija Radio-televizije Vranje najbolje rešenje za tu medijsku kuću, ali, za razliku od gradonačelnika, misli da bi novim zakonom o privatizaciji trebalo omogućiti da njen novi vlasnik postane neko iz medijske branše.
- To ne znači da će sve biti normalno i transparentno, jer smo svedoci da sve više ulazimo u medijski mrak iako je većina medija u Srbiji privatna.
Ali RTV sa ovakvom programskom šemom i ovakvim dodvoravanjem vlasti ne sme da postoji jer ničemu ne služi - smatra Andonov.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
OK RadioVrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
