Vranje - Različitost upotrebe jezika u multinacionalnim državama poput Srbije, a posebno na jugu zemlje gde živi više nacionalnih manjina i gde stranci iz Azije i Afrike često ilegalno prelaze granicu migrirajući ka zapadu Evrope, uzrok je niza problema koji se odnose na ostvarivanja prava na pravnu zaštitu tih stranaka pred sudovima.
ilustracija
Iako zakonodavstvo predviđa korpus mera za prevenciju nejednakosti radi ostvarivanja ovog ustavom zagarantovanog prava, u praksi stvari idu nešto teže i ima nezadovoljnih.
U Pčinjskom okrugu, prema rečima čelnika pravosuđa, striktno se poštuju zakonske odredbe, ali i ustavno načelo iz člana 33 Ustava Srbije u kome piše da svako ko je okrivljen za krivično delo ima pravo da mu se u skladu sa zakonom „sudi na jeziku koji razume“.
Ustavom se garantuje i pravo na besplatnog prevodioca u slučaju da osoba u postupku ne razume ili ne govori jezik koji je u službenoj upotrebi na sudu.
U članu 199 najvišeg srpskog pravnog akta kaže se još da „neznanje jezika ne sme biti smetnja za zaštitu i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava“.
Ove ustavne odredbe našle su svoju primenu na jugu Srbije gde značajan deo populacije čine Albanci, ali i Romi, Bugari i neke manje brojne narodnosti.
Te odredbe primenjuju se i na azilante, odnosno ilegalne imigrante koje pogranična policija uhapsi u pokušaju nezakonitog prelaska srpske granice i to u postupku pred nadležnim organima sudske vlasti.
SVAKO NA SVOM JEZIKU
Pravo na upotrebu maternjeg jezika u sudskom postupku se poštuje, tvrdi vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Vranju Dragan Stefanović.
On dodaje da ni iz područnih, osnovnih sudova nema informaciju da ima i najmanjih problema kada je reč o vođenju postupaka protiv osoba koje ne govore srpski jezik.
- Postojala bi tzv. bitna povreda postupka ako učesniku ne obezbedite pravo da se pred sudom o svemu izjašnjava na svom maternjem jeziku.
Ako se to prekrši, sudske odluke se ukidaju.
U članu 199 najvišeg srpskog pravnog akta kaže se još da „neznanje jezika ne sme biti smetnja za zaštitu i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava.
Za područje našeg suda, ukoliko se stranka izjasni da ne zna srpski jezik, postoje ovlašćeni prevodioci i tumači za razne jezike, a najčešće su angažovani oni za albanski.
Posebno kod mladih Albanaca koji pretežno ne znaju srpski jezik. Na spisku našeg suda je četvoro tumača za albanski - navodi Stefanović.
Viši sud koristi usluge tumača i za druge svetske jezike - engleski, francuski, nemački, ruski, italijanski, bugarski, slovenački, čak i arapski.
Naravno, uvek postoji potreba za većim brojem tumača za različite jezike.
- Ukoliko je, recimo, reč o azilantima iz Afrike ili Azije, angažujemo tumače iz drugih gradova.
Rešavamo i situacije kada se radi o licima koja čak ne govore ni njihov maternji, već neki dijalekt jezika zemlje iz koje dolaze.
Onda o trošku suda angažujemo tumače iz Niša, a ako ih nema tamo ima ih u Beogradu ili Novom Sadu.
Ustavom se garantuje i pravo na besplatnog prevodioca u slučaju da osoba u postupku ne razume ili ne govori jezik koji je u službenoj upotrebi na sudu.
Svakome se mora obezbediti pravo da pred sudom da iskaz i dobija dokumenta na svom jeziku - naglašava Stefanović.
Prvi čovek okružnog pravosuđa navodi da ima slučajeva u kojima stranac na početku postupka ne insistira na maternjem, već naglasi da govori npr. engleski ili neki drugi jezik.
To pravo na sopstveni izbor sud uvažava.
- Imamo, recimo, slučaj jedne Belgijanke koja je nedavno uhapšena po Interpolovoj poternici.
Ona se sama izjasnila da pored maternjeg govori engleski jezik, tako da smo joj obezbedili tumača koji je prisustvovao saslušanju.
I u nastavku postupka dobijala je svaki papir iz predmeta na engleskom jeziku - kaže Stefanović.
CEO POSTUPAK NA ALBANSKOM?
Predsednik opštinskog odbora Partije za demokratsko delovanje (PDD) u Bujanovcu Šaip Kamberi ima stav da ustav i zakoni propisuju savršena rešenja usmerena ka poštovanju prava manjina za vođenje postupka pred sudom na maternjem jeziku, ali da se to u praksi ne sprovodi.
- Osnovni problem je što pripadnik manjine po ustavu i zakonu ima pravo da traži da se ceo postupak protiv njega vodi na jeziku koji mu je maternji.
Postojala bi tzv. bitna povreda postupka ako učesniku ne obezbedite pravo da se pred sudom o svemu izjašnjava na svom maternjem jeziku.
Međutim, najviše što sudovi u tim situacijama čine je da obezbede prevodioca ili sudskog tumača, što nije isto i nije u duhu zakona - kaže Kamberi.
Ovaj albanski lider napominje da je neophodno zaposliti više albanskih kadrova u organima pravosuđa.
- Sudski postupak protiv jednog Albanca, između ostalog, ne može da se vodi na njegovom maternjem jeziku jer država ne dozvoljava da imate više sudija Albanaca, više zapisničara iz naše zajednice, više drugih sudskih administrativaca.
Ili se, pak, pojavi neki tehnički problem i to su uglavnom izgovori zašto ne može da se prati ceo postupak na albanskom jeziku - navodi Kamberi.
Na drugom kraju Pčinjskog okruga, gde se nalaze opštine Vladičin Han, Surdulica i Bosilegrad, takođe ima potrebe za vođenjem postupka na jeziku koji nije službeno u upotrebi suda.
Tamo od nacionalnih manjina ponajviše ima Roma i Bugara.
Policija u pograničnom pojasu prema Bugarskoj takođe hapsi i određeni broj azilanata, sprečavajući ilegalne prelaske državne granice.
Kamberi: Sudski postupak protiv jednog Albanca, između ostalog, ne može da se vodi na njegovom maternjem jeziku jer država ne dozvoljava da imate više sudija Albanaca, više zapisničara iz naše zajednice, više drugih sudskih administrativaca.
Vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Surdulici Stojil Stanković kaže da je Ministarstvo pravde preduzelo sve potrebne mere da sud na ovom području raspolaže zvaničnim spiskovima i dovoljnim brojem prevodilaca i tumača.
- U ovom sudu i sudskoj jedinici u Vladičinom Hanu imamo trenutno jedan broj predmeta u kojima su učesnici u postupku, pre svega okrivljeni i optuženi, strani državljani.
Efikasno i na vreme tim ljudima obezbeđujemo prevodioce i sve potrebne dokumente iz postupka - kaže Stanković.
Sud u Surdulici trenutno ima nekoliko predmeta u kojima se kao učesnici u postupku pojavljuju Azijati, pa i lica sa područja Afrike koja su nedozvoljeno prešla granicu i ušla na teritoriju Srbije.
- Ovde je važno reći da ti ljudi ne odgovaraju za krivično delo krijumčarenja, jer su zapravo oni krijumčareni, već samo za nedozvoljeni prelaz državne granice.
Reč je o prekršajima i oni brzo nakon ispitivanja bivaju vraćeni u zemlju odakle su ušli u Srbiju, tako da sa njima nema prevelike konverzacije, niti papirologije koja im se treba prevoditi - navodi Stanković.
SUD TREBA DA BUDE BLIŽE
Predsednik opštinskog odbora PDD u Bujanovcu Šaip Kamberi navodi da su Albanci u više navrata sugerisali srpskoj izvršnoj vlasti da pitanje zaštite vlastitih prava pred sudom na maternjem jeziku, kao i mnoga druga prava Albanaca, zavise od stepena njihove integracije.
- Mi nismo zadovoljni stepenom integracije i svi problemi tu počinju. Konkretno u pravosuđu, nova mreža sudova otežava pristup pravdi Albanaca, posebno iz Preševa, gde je ukinut osnovni sud, ne postoji ni sudska jedinica, pa su ljudi prinuđeni da idu u Bujanovac gde gube po čitav dan da završe neku sudsku potrebu ili idu po dva tri puta da bi dobili neke papire - navodi Kamberi.
Na jugu Srbije nije redak slučaj da i Romima, bez obzira što uglavnom uglavnom znaju srpski jezik i mogu da prate postupak pred sudom, bude potreban sudski tumač ili prevodilac.
Vranjanac Dejan Bajramović taj posao radi od 2006. godine kao zvaničan sudski tumač.
- Obično sudije - započinje priču Bajramović - odmah upozore Rome da mogu da daju izjavu i na romskom. Romi uglavnom imaju problem sa pravnom terminologijom, iako dosta dobro razumeju srpski jezik.
Moj je zadatak da im neke reči, uglavnom pravne termine uprostim kako bi mogli da se izjasne pred sudom što preciznije.
ROMI I NA NEMAČKOM
Dešava se da Romi koji rade u inostranstvu, a pogotovo oni koji su i rođeni preko granice, dakle mlađa populacija, dođu pred ovdašnji sud, a gotovo ne znaju ni reč romskog, a kamoli srpskog.
Uz to, romski jezik nije standardizovan, pa je to poseban problem..
- Nekad Romi misle da sam ja pravnik. Ali, oni imaju svog privatnog advokata ili onoga koga im je odredio sud.
Onda im objašnjavam da sam ja samo sudski tumač i da prevodim ono što im se govori ili ono što oni kažu pred sudom. Nije to lako objasniti i tu imam dosta poteškoća - ističe Bajramović.
Pripadnici romske nacionalne zajednice iz Subotice i Vranja, recimo, ne govore baš isto.
U suštini, mali broj Roma govori tzv. književni romski jezik. Mnogo je slenga, narečja, dijalekata.
U Srbiji postoji čak pet do sedam romskih dijalekata od Preševa do Subotice, naglašava Bajramović.
- Ovde na jugu uglavnom se govori arlijski i kurbetski dijalekat. Trideset je odsto srpskih reči. Manji je problem za prevođenje.
Ali, kada se prevode spisi i sudski akti, pokušavam da ih što više uprostim. Ne upotrebljavam taj tzv. književni romski, jer bi retko ko odavde razumeo - kaže Bajramović.
Bajramović ističe da dosad ipak nije bilo nezadovoljnih stranaka i da se zbog njegovog prevođenja nikada nije desio neki pravni problem.
Romi su sada svesniji da imaju pravo na prevodioca, a i sudije ih često podsećaju na to.
- Ipak, nisu retke situacije da se Romi stide da kažu da ne znaju srpski. Ili se plaše da ne uvrede sud. Na drugoj strani, ima onih koji su se potpuno oslobodili da pred sudom govore na maternjem jeziku i to je dobro - zaključuje Bajramović.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
