Maloletnice na kafanskom stolu

Vladavina prava - Petak 12.09.2014 - 12:23

Dugogodišnji inspektor odseka za strance i ilegalne migrante Policijske uprave Vranje Siniša Antonijević upozorava da je trgovina ljudima na jugu Srbije u ekspanziji, bilo radi tzv. radne, bilo s ciljem seksualne eksploatacije.

belo roblje-ilustracija belo roblje-ilustracija

Ovo područje plodno je tlo za takvu vrstu kriminala, posebno zbog blizine Kosova i Metohije koje još uvek ima nedefinisan status, zatim Makedonije odakle stižu žrtve trgovine ljudima čak od Kine, preko centralne Azije, Srednjeg i Bliskog Istoka, preko Turske i Grčke, dok delimično lanac iz navedenih zemalja ide preko, takođe, teritorijalno bliske nam Bugarske.
 
Srbija, osim što je zemlja tranzita za trgovinu ljudima, sve više postaje država tzv. „krajnje destinacije“, pa čak i „zemlja porekla“ za ovu nelegalnu trgovinu, upozorava Antonijević, od nedavno policijski penzioner.
 
Ljudima, obično mladim devojkama, ali i muškarcima, krše se najosnovnija ljudska prava i oni postaju neka vrsta roblja, bez slobode kretanja, a krše im se mnoga druga prava i slobode.  
 
ANIMIR DAME
 
Vesna Stevanović, ranije sudija i portparol Okružnog suda u Vranju, a sada Apelacionog suda u Nišu ozbiljno se bavila ovom problematikom i to na osnovu neposrednih iskustava iz prakse.
 

- Na jugu Srbije - ističe Stevanovićeva - kanali trgovine ljudima idu iz Moldavije i Rumunije prema Kosovu i Metohiji, potom sa Kosova, gde najčešće dolaze državljani Kine.
 
Oni se preko juga Srbije ilegalno transportuju prema Mađarskoj, Hrvatskoj i Sloveniji i odatle u druge zemlje EU. Pošto sam radila i jedan stručni rad na ovu temu, znam da je od 2001. pa narednih pet godina, na području koje pokriva naša Policijska uprava bilo trideset prijava zbog osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo trgovina ljudima. Radilo se o 163 žrtve, a zanimljiv je podatak da su 144 bile muškarci.
 
Mali broj krivičnih postupaka koje se vode po prijavama policije za ovo delo može se obrazložiti nekvalitetno vođenim pretkrivičnim postupkom, a u velikom broju slučajeva nedostaju dokazi o izvršenju dela.
 
Prošle godine bio je aktuelan slučaj trgovine decom radi usvojenja koji se dogodio u Bujanovcu. To je bio treći slučaj u Srbiji od kako je to delo uvedeno u Krivični zakonik.
 
Osnovano se sumnjalo da je žena svoju tek rođenu bebu prodala drugoj ženi za 200 evra.     
 
 
Nekoliko žrtava  koje su se na jedvite jade iščupale iz kandži trafikera, za portal OK radija prepričavaju kakva ih je sudbina zadesila i koja su im prava i slobode bili protivpravno uskraćeni.
 
- Došla sam iz Bosne. U jednom oglasu u dnevnim novinama u Srbiji videla sam da se traže devojke za posao u Beogradu. Uspostavila sam telefonski kontakt sa osobom koja je dala oglas.
 

Pozvana sam da dođem u glavni grad. “Da završimo formalnosti”, rekli su mi. Tačnije, da pogledam gde ću raditi, na kraći intervju i regulisanje administrativnih detalja.
 
Našla sam se s čovekom koji mi se javio na oglas u centru Beograda, ispred Mekdonaldsa na Terazijama. Sa njim je bio još jedan muškarac.
 
Predložili su da ne gubimo vreme, da sednemo u auto i odemo do mog novog radnog mesta. Već sam dobila posao, obećavali su. Nije mi bilo svejedno, ali mislila sam, nisam valjda tako zle sreće da je ovo prevara – započinje priču sagovornica portala OK radija, žrtva trgovine ljudima koja je insistirala na anonimnosti.
 
 
Naravno da se radilo o prevari. Odvezli su devojku u Kačarevo, mesto nadomak Pančeva.
 

- Tu su me držali zatočenu dva meseca u stanju neprekidne opijenosti narkoticima i spremali za “transport” na novo odredište - kaže ova devojka.  
 
Sve je, prema njenoj priči, bilo kao u triler filmovima o trgovini ljudima koje je dotad gledala samo na TV-u.
 
- Posle izvesnog vremena prodali su me jednom Albancu u Sloveniji. To je bio samo tranzit. Mesec dana nakon toga završila sam u Tetovu u Makedoniji.
 
Brzo sam shvatila da je moja nova destinacija u stvari objekat jednog vlasnika ilegalne javne kuće u tom gradu. Dve godine sam tamo provela, primorana da radim znate već šta, sa ne znam koliko “mušterija”.
 
Dugo vremena bez ikakve šanse da pobegnem. Držali su sve devojke na oku - kaže naša sagovornica.
 

Devojka je ostala sama, bez igde ikoga, bez saznanja članova njene porodice na kojoj se destinaciji nalazi.
 
- U Tetovu su me silovali, seksualno iskorišćavali, izbijali zube, gasili opuške po svim delovima tela.
 
Nekako sam skupila snagu da se, kada im je popustila pažnja i kada su već mislili da su me “slomili”, domognem prevoza do srpske granice. Tražili su me i pratili. Sigurna sam.
 
Policija me pronašla polumrtvu, u njivama na srpskoj granici ka Makedoniji. Tu su me preko noći “ćušnuli” Makedonci kada sam njihovoj graničnoj policiji prijavila šta su mi radili u Tetovu - priča svoju životnu priču naša sagovornica, koja iz razumljivih razlloga želli da ostane anonimna.
 
Ova žrtva trgovine ljudima i danas živi u strahu da je trgovci ljudima iz srpsko-makedonskog lanca ne pronađu.
 
- Policija iz Vranja je sve prosledila državnom tužilaštvu u Pančevu. Ali, ti su ljudi izgleda još na slobodi. Iako se pouzdano zna ko su. I u Tetovu, i u Kačarevu.
 
Policija je otkrila kuću u Kačarevu gde su me držali. Međutim, to su finansijski vrlo moćni i opasni ljudi. Oni su deo mreže organizovanog kriminala, pa me i ne čudi što im niko ništa ne može.
 
Srećom, zasad sam dobro sakrivena od njihovih očiju. Ali, dokle će tako biti?! – upitno će ova devojka koja je preživela pravi pakao.
 
Druga maloletnica, žrtva trgovine ljudima, stigla je u Vranje pre nekoliko godina iz okoline Leskovca u potrazi za poslom.
 
- Prihvatila sam ponudu da radim u jednoj seoskoj kafani u okolini Vranja. Gazda i gazdarica su samo kazali da treba da sedim sa gostima i pomažem oko služenja i kafani.
 
I da mušterijama učinim boravak lepšim i prijatnijim. To sam i radila - otkriva ova devojka.
 
DVE DECENIJE ROPSTVA
 

Kada je “posao” njenih gazda raskrinkan, policajci su joj saopštili da je iskorišćena za radnu eksploataciju i da su njene gazed učestvovale u lancu trgovine ljudima.
 
- Kako sam maloletna i neiskusna, nisam ni znala šta u stvari radim. Ispijala sam u kafani koktele sa gostima na račun gazde. Ponekad igrala na stolovima.
 
Ljudima je to bilo zabavno. Tek mi je policija rekla da su me gazde tu dovele radi radnog eksploatisanja. Terali su me da igram. Mada me nisu tukli. Došla sam  svojevoljno.
 
Ali su mi posle hapšenja gazde policajci objasnili da nije ni bitna moja volja, ni to da li sam dovedena na silu, jer sam maloletna. A to se ne sme. Čula sam posle da su pre mene isto to u kafani radile neke starije ženske osobe.
 
Međutim, zakon je drugačiji kada su u pitanju punoletni ljudi. Opametila sam se i shvatila neke stvari. Rešila sam da ubuduće ne nasedam na takve ponude i da se posvetim školi - kaže ona.
 
Rođena braća N. i S. iz jednog sela u opštini Trgovište 1984. godine ostali su bez oca. Živeli su godinama sa majkom, u vrlo teškim uslovima.
 

- Majka nije mogla sama da nas isdržava. U potrazi za boljim životom preselili smo se u pogranično mesto German. To je kod Klečevca u Makedoniji. Stigli smo na imanje izvesnog Milorada N.
 
Na njegovo insistiranje, naša majka složila se da me 1986. godine, kao sedmogodišnjaka, „predaju” trgovcu po imenu Laste N., u selu Bajlove u Makedoniji. Tamo sam čuvao ovce.
 
Živeo veoma teško. Spavao u šupama i štalama. Ustajao sam u pet sati, a vraćao se kasno uveče. Sa dva obroka dnevno. Jedan bih poneo sa sobom, a drugi sam dobijao nakon povratka.
 
Stalno sam maltretiran i zlostavljan. Posebno ako bih nešto pogrešio ili ako mi stoka ode iz stada - priča sagovornik portala OK radija.
 
Braća su u narednim godinama slate od jednog do drugog gazde u Makedoniji.
 
- Radili smo bez odgovarajuće garderobe i obuće. Bez plate. Nismo smeli da napuštamo imanje. Najteže je bilo psihičko nasilje.
 
Nismo smeli da pričamo s drugima, ni međusobno. Brat je jednom, 1987. godine, pobegao sa Miloradovog imanja u domaćinstvo Gije N. Ubrzo sam i ja.
 
Tu smo zbog koliko-toliko korektnog ponašanja gazde ostali dve godine. Međutim, on nas je potom prodao Tasi N. iz Germana.
 
Kod tog gazde je moj brat čuvao stoku od jutra do mraka, a majka radila najteže poslova bez ikakve nadoknade - kaže ova žrtva trgovine ljudima.
 
ZATVARANJE OČIJU PRED ISTINOM

 

Srbija, osim što je zemlja tranzita za trgovinu ljudima, sve više postaje država tzv. „krajnje destinacije“, pa čak i „zemlja porekla“ za ovu nelegalnu trgovinu, upozorava Antonijević, od nedavno policijski penzioner.

 

U jesen 1992. godine osoba po imenu Stojadin, Tasin prijatelj, nameračio se na jednog od braće.
 
- Hteo je da mog brata baci u bunar. Potom ga je na smrt pretukao. Policija ništa nije znala. Bratu nije dozvoljen odlazak kod lekara. Lečila ga je naša majka.
 
Onaj Stojadin je nju seksualno iskorišćavao. Od posledica takvog zlostavljanja i teškog rada 1994. godine majka je preminula. Onda sam na nagovor žene Nevenka A. iz Oblavca kod Nagoričana u Makedoniji, krajem 1995. godine, otišao u German i od gazda Tase, uz njenu pomoć, otkupio brata da služi kod nje.
 
Nova gazdarica davala mu je još teže poslove.
 
- Iako smo živeli smo na pedesetak metara jedan od drugog, nismo smeli da se viđamo. Ni da čuvamo stoku na istom mestu. Ni da razgovaramo. Nismo više imali snage. Isplanirali smo bekstvo u Srbiju.
 
Nakon dve nedelje putovanja i skrivanja po šumama i gorama, ilegalno smo prešli granicu. Spas. Vratili smo se u naše rodno selo. Međutim, posle nekoliko dana došli su po nas iz Makedonije. Nevenka i sin gazda Dobreta iz Oblavca. Zove se Borče K.
 
Želeli su da nas prinudno vrate u Oblavce. Da opet budemo robovi. Spasili su nas policajci iz Vranja.

 

Prošle godine bio je aktuelan slučaj trgovine decom radi usvojenja koji se dogodio u Bujanovcu. To je bio treći slučaj u Srbiji od kako je to delo uvedeno u Krivični zakonik.

 

Njih su proterali iz Srbije, sa zabranom ulaska od dve godine. Sa bratom još lečimo traume, pomažemo komšijama  u selu i pokušavamo da se bavimo poljoprivredom.
 
Ljudi dobre volje nam pomažu. Još imamo košmare. Plašimo se i danas da nas ne vrate u ropstvo – završava priču sagovornik portala OK radija.
 
Istraživanja sprovedena kod mladih pokazuju da se danas preko devedeset odsto njih izjašnjava da im je pojava trgovine ljudima poznata i znaju da je prisutna u našoj zemlji.
 
To je podatak koji ohrabruje, ali ako se zna da se samo deset odsto žrtava identifikuje, to je već problem. Kao i podatak da postupci za trgovinu ljudima pred sudovima traju godinama, da su trgovci ljudima na slobodi ili se brzo izvuku. Ali, to su pitanja za nadležne organe.
 
Ukoliko samo jedna karika u lancu pomoći žrtvama i kažnjavanju trgovaca ljudima zatvara oči ili propušta da uradi svoj deo posla, a građani se boje ili ih se to ne tiče, onda to svakako nije dobar način da se stane na put ovom zlu.
 
 
PAZITE NA SVOJU DECU
 
Bivši inspektor Policijske uprave Vranje Siniša Antonijević upozorava sve strukture društva, posebno roditelje, da obrate pažnju na svoju decu.
 

- Ljudi iz vlasti još ne žele da se priključe preventivnim edukativnim akcijama koje godinama sprovodi Policijska uprava Vranje. U Vranju smo u proteklim godinama edukovali na hiljade učenika osnovnih i srednjih škola.
 
Ali, to nije dovoljno, jer problem eskalira. Edukacija je hitno potrebna u manjim sredinama. Naime, imamo sve češće vrbovanje devojaka iz siromašnih opština Trgovište i Bosilegrad. Kritično je i u Vranju.
 
Mnogi će se setiti slučaja kada su nepoznati muškarci sa automobilom bez tablica pokušavali da vrbuju devojčice u dvorištu jedne osnovne škole. Takvi slučajevi su sve češći.
 
Jedna osoba je to pokušala čak i u lokalnom vrtiću. Apelujem na roditelje, nastavnike, vaspitače, da stalno savetuju svoju decu da izbegavaju nepoznate ljude i da se ako ih neko vrbuje obrate starijima, a ovi policiji za pomoć - kaže Antonijević.

 

Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.

OK Radio

Vrati se na kategoriju Vladavina prava

Komentari

Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.

Ostavite komentar:

Ime:
Email:
Komentar: