Protiv nekadašnjeg gradonačelnika Vranja Miroljuba Stojčića Državna revizorska institucija 14. februara 2013. podnela je krivičnu i prekršajnu prijavu.
Miroljub Stocic sa saradnicima u sedistu Evropske unije
Prekršajni postupak završen je tek 12. maja ove godine, a Stojčić je novčano kažnjen sa 70.000 dinara zbog kršenja Zakona o budžetskom sistemu, što je uredno platio.
Ispostaviće se da je ova kazna razlog zbog kojeg je nedavno odbačena krivična prijava u kojoj se nekadašnji gradonačelnik Vranja tereti da je potrošio 92 miliona dinara više nego što je bilo planirano lokalnim budžetom.
Naime, kako je protiv Stojčića već vođen prekršajni postupak u kojem je oglašen krivim i novčano kažnjen, radi se o presuđenoj stvari, što je okolnost koja isključuje krivično gonjenje.
To je razlog zbog kojeg je Osnovno javno tužilaštvo pre mesec dana odbacilo krivičnu prijavu Državne revizorske institucije.
U celoj ovoj stvari, međutim, ima detalja koji navode na pomisao da je sistem bio veoma blagonaklon prema Stojčiću.
Naime, on je kažnjen sa 70.000, a za prekršaje koji su mu stavljeni na teret zaprećena je novčana kazna u iznosu do dva miliona dinara.
"Krivica se ne može prebaciti samo na gradonačelnika zato što su institucije unutar Gradske uprave zadužene da ga obaveštavaju o stanju budžetskih sredstava."
Na drugoj strani, kako OK Radio zvanično saznaje, Osnovno javno tužilaštvo je nakon podnošenja krivične prijave tražilo pojašnjenje pojedinih okolnosti, a Državna revizorska institucija je odmah postupila po tom nalogu i već 22. marta prošle godine poslala dopunu krivične prijave.
Dakle, Osnovno javno tužilaštvo je pre više od godinu i po dana znalo šta se tačno stavlja na teret Stojčiću, ali je odluku donelo tek oktobra ove godine, pet meseci nakon okončanja prekršajnog postupka.
Tim povodom, advokat Miloš Simić smatra da je Državna revizorska instutucija bila ta koja je morala prva da se odredi prema tome da li će Stojčića teretiti krivično, gde je zaprećena i kazna zatvora do godinu dana, ili samo prekršajno.
A, kada je već podneta i prekršajna i krivična prijava, Osnovno tužilaštvo je trebalo da preuzme primat u vođenju postupka.
- Obzirom da je Državna revizorska institucija podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka sa jedne strane, a sa druge strane Osnovnom javnom tužilaštvu mislim da je podnela krivičnu prijavu, smatram da je Osnovno javno tužilaštvo trebalo da obavesti Prekršajni sud jednim pisanim podneskom i da se prekršajni postupak obustavi.
Sa druge strane javno tužilaštvo ima mogućnost da krivični postupak dovede do samog kraja.
Po meni nelogično je ako se osnovano sumnja da je neko potrošio 90 miliona dinara da bude kažnjen prekršajnom presudom u iznosu od 70.000 dinara, kada Krivični zakon predviđa veće kazne za to krivično delo – kaže advokat Miloš Simić.
Kako god, Stojčić je kažnjen sa 70.000 dinara zato što je potrošio 92 miliona više od planiranog, dok prekršajni postupci protiv načelnika Gradske uprave Nebojše Ljubića, načelnice Službe za javne nabavke Maje Jović, direktorke PU “Naše dete” Jagode Đorđević, direktora Direkcije Dragana Stojkovića, direktorki Apoteke Jasmine Arsić i Suzane Savić, te direktora vranjske filijale RFZO Dragoslava Nedeljkovića još uvek nisu okončani.
Njima se na teret stavljaju razne stvari, ali se mahom radi o prekomernom trošenju novca i kršenju Zakona o javnim nabavkama.
Nekadašnji Stojčićev zamenik, Igor Andonov navodi da o prekomernom trošenju budžetskih sredstava nije znao ništa, te da nije potpisao niti jedan nalog za isplatu tokom trajanja mandata.
Andonov dodaje i to da se krivica ne može prebaciti samo na gradonačelnika zato što su institucije unutar Gradske uprave zadužene da ga obaveštavaju o stanju budžetskih sredstava.
- Ljudi koji se bave finansijama u Gradskoj upravi su dužni da gradonačelnika u jednom momentu obaveste da su određene budžetske stavke pri kraju i da ne sme da se pusta novac tamo, jer jednostavno je pređen limit koji budžet i zakon dozvoljavaju.
E sad, ako su oni njega obaveštavali, a on je i dalje puštao, onda je to verovatno deo njegove krivice.
Ako nisu obaveštavali, on čovek zaista ne zna, onda su ljudi iz samih finansija krivi.
Ali ja zaista nisam imao evidenciju, niti je mene neko obaveštavao o tome, tako da ko je kriv u celoj priči, to će verovatno da se utvrđuje u nekom narednom periodu - kaže Andonov.
Andonov ističe da su se pare iz lokalnog budžeta često trošile na osnovu političkih kriterijuma, te da se sve to peglalo rebalansom koji je na Skupštini usvajan pri kraju godine.
On kaže da ta praksa još uvek nije prekinuta.
- Jedan primer je recimo da je ove godine u budžetu predviđeno otprilike oko 35 miliona dinara, vezano za mesne zajednice.
To je novac koji treba potrošiti u toku godine za potrebe mesnih zajednica i za probleme meštana, uglavnom okolnih sela.
I sad vi imate situaciju, da je taj novac, 90 posto tog novca, potrošen u prvom kvartalu ove godine, odnosno u prva tri meseca. I ja onda pitam na Skupštini, kako i zašto ste potrošili taj novac za tri meseca, a trebali ste da ga trošite 12 meseci?
"Osnovno javno tužilaštvo je nakon podnošenja krivične prijave tražilo pojašnjenje pojedinih okolnosti, a Državna revizorska institucija je odmah postupila po tom nalogu i već 22. marta prošle godine poslala dopunu krivične prijave."
Kaže gradonačelnik, bilo potrebe. Jeste bilo potrebe, zašto, zato što su izbori bili marta meseca, a narednih devet meseci, ćemo se već nekako snaći - objašnjava Andonov.
Odgovarajući na kritike, gradonačelnik Vranja Zoran Antić nije negirao da prilikom korišćenja budžetskog novca politika ponekad zaista igra važnu ulogu, kao i da se rebalansima prekomerno trošenje uvodi u zakonske okvire.
Prema njegovom mišljenju, problemi građana su iznad svega i oni diktiraju kako će se raspolagati budžetskim sredstvima.
- Za mesne zajednice će biti potrošeno i više od planiranih sredstava, jer ja sam upozoravao još u uvodnom ekspozeu da je nama problem brdsko planinskih predela i sela jedan od akutnih problema u gradu.
Život je takav, i mmi moramo da pratimo njegove zahteve – kaže gradonačelnik Zoran Antić.
On naravno nije želeo da komentariše rad svog prethodnika, a sam Stojčić ostao je, po običaju, nedostupan za medije.
I tako, još jednom se istaklo lokalno pravosuđe u zaštiti onoga što se smatra institucijomm sistema.
A sakrivanje iza te maske institucije ovoga puta građane je koštalo 95 miliona.
Šta je sledeće?
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
