U Osnovnom sudu u Vranju na kraju 2013. bilo je nerešeno preko 53.000 premeta u izvršnoj materiji, ili u proseku 2.400 po sudiji.
ilustracija
Više od dve trećine navedenih predmeta spada u takozvane stare, jer njihovo rešavanje traje više od dve godine.
Kada se govori o vladavini prava, prva asocijacija najčešće je blagovremeno i valjano sprovođenje odluka suda, pa su zato ovi podaci frapantni.
Pitanje je zato kako uopšte funkcioniše pravosudni sistem u kojem je toliko teško naplatiti potraživanje?
Portparol Osnovnog suda u Vranju Aleksandra Tošić – Arsić kaže da se radi o problemu čiji koreni sežu deceniju unazad, te da se pomenuti broj nerešenih predmeta praktično odnosi na čitav Pčinjski okrug, koji je pokrivao Osnovni sud u Vranju sa svim sudskim jedinicama u njegovom sastavu do 31. decembra 2013. godine.
- Radi se o velikom broju nerešenih predmeta, koji uglavnom potiču iz perioda od 10 i više godina unazad.
Dakle, problem u izvršnoj materiji nije nastao u nekom kraćem periodu, niti je rezultat rada pravosuđa u proteklih nekoliko godina.
Faktora je mnogo, ali je najpre potrebno savladati priliv novih, a onda rešiti stare predmete - kaže Tošić - Arsić.
Posle nove godine formirani su osnovni sudovi u Bujanovcu i Surdulici, pa je u Osnovnom sudu u Vranju ostalo oko 25.000 nerešenih izvršnih predmeta, što bitno ne popravlja opšti utisak, jer u ovoj materiji ovde postupaju svega dve sudije i osam izvršitelja.
Ipak, Aleksandra Tošić – Arsić ističe da postoji nacionalni plan za prevazilaženje problema.
- Na rešavanju starih predmeta se intenzivno radi na nivou Republike Srbije. Sudovi donose svoje programe, a pored toga Vrhovni kasacioni sud je pripremio nacionalni plan, kojim su predviđene mere i gde je važna kontrola dinamike zakazivanja suđenja.
U Osnovnom sudu u Vranju na kraju 2013. bilo je nerešeno preko 53.000 premeta u izvršnoj materiji, ili u proseku 2.400 po sudiji.
Cilj je savladavanje priliva i rešavanje 80 procenata starih predmeta u naredne četiri godine – navodi Tošić – Arsić.
Navedeni podaci o nerešenim izvršnim predmetima odnose se na sporove između fizičkih lica, sa jedne, i između pravnih i fizičkih lica sa druge strane (sporovi između pravnih lica vode se pred privrednim sudovima).
U Osnovnom sudu u Vranju, međutim, nema podataka o broju obustavljenih postupaka zbog siromaštva dužnika, niti o tome ko su najznačajniji poverioci, ali je sasvim izvesno da javna preduzeća, poput “Vodovoda”, “Komrada, “Novog doma” i drugih, svoja potraživanja od fizičkih lica često pokušavaju da naplate u izvršnom sudskom postupku.
Direktor Poslovnog sistema vranjske elektrodistribucije Miroljub Rašić, na primer, smatra da je ekonomska kriza drastično povećala broj neplatiša, ali dodaje da javna preduzeća moraju da štite svoje interese.
- Sa sigurnošću mogu da kažem da smo bili među najboljim platišama u vreme dok su dobro radili “Simpo”, “Jumko”, “Koštana” i druge vranjske firme, odnosno da osiromašenje itekako ima uticaj na izmirivanje obaveza.
Mi smo u obavezi, kad nam zapreti zastarelost, da pokrenemo predlog za izvršenje bez obzira na visinu duga, jer ako potraživanje zastari, postaje nenaplativo - objašnjava Rašić.
On navodi da je vranjska elektrodistribucija na području Pčinjskog okruga u poslednjih desetak godina imala oko 36.000 predloga za izvršenje, a da je trenutno nerealizovano nešto preko 15.000, pri čemu se od sredine 2012. godine novi predmeti više ne dostavljaju Osnovnom sudu u Vranju, već privatnim izvršiteljima.
- Imajući ovaj odnos u vidu, ne možemo da budemo preterano zadovoljni radom Osnovnog suda, ako se ima u vidu njegova zatrpanost predmetima.
Sa promenom propisa, prešli smo na privatne izvršitelje, ali mogu da kažem da je i tu slična situacija, odnosno da smo samo delimično zadovojni njihovim radom – kaže Rašić.
Vranjska Elektrodistribucija je na području Pčinjskog okruga u poslednjih desetak godina imala oko 36.000 predloga za izvršenje, a trenutno je nerealizovano nešto preko 15.000.
Dakle, na scenu su uvedeni novi igrači, ali je utisak da se situacija u naplati nije bitno popravila.
Prema rečima zamenika predsednika Komore izvršitelja Svetlane Manić, jedan od razloga za veliki broj nerealizovanih presuda je činjenica da u Srbiji nema dovoljno interesovanja za poziv privatnog izvršitelja, te da trenutno nedostaje bar njih 200.
Na drugoj strani, ne mali uticaj na kvalitet i brzinu izvršenja imaju ekonomske prilike u državi.
- Susrećemo se sa svim onim sa čim se susreće i sud. To su nemaština, izbegavanje da se primi podnesak, prikriva se imovina, prenosi na neko drugo lice iz porodice…
PRIVATNI IZVRŠITELJI
Prinudna naplata od strane javnih preduzeća je po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju od maja 2012. godine prešla iz nadležnosti sudova na profesionalne izvršitelje, a njihove usluge sada koriste i privatne firme, poput mobilnih i kablovskih operatera, banaka…
Zakon propisuje da privatni izvršitelj, za najmanje petnaest dana dva puta mora da pokuša da pronađe dužnika na njegovoj adresi.
Ukoliko ga pronađe, dužnik ima osam dana da plati dug.
Veliki je problem i likvidnost, jer tamo gde su dužnici privredni subjekti, imamo dodatni problem jer su računi u blokadi.
Često je to trka sa vremenom da se što pre donese zaključak o sprovođenju izvršenja da nam dužnik ne ode u blokadu, jer posle ne možemo da naplatimo, jer mnoge firme zapravo nemaju neku vredniju imovinu - navodi Manić.
Naplata potraživanja prodajom pokretne imovine dužnika, naročito kada su to fizička lica, nigde u Srbiji nije naročito efikasna jer je zbog njene zastarelosti teško naći kupca.
U prilog tome govori podatak da je u Osnovnom sudu u Vranju pre nekoliko godina jedna prostorija bila krcata polovnim televizorima koje niko nije hteo da kupi po ceni dovoljnoj za namirenje poverilaca.
A, kada je u pitanju naplata putem suda od pravnih lica, advokat Mladen Vasić kaže da poverioci, koji su dužni da finansiraju izvršni postupak, odnosno da plaćaju takse i advokata, često ostaju kratkih rukava zato što postojeća zakonska regulativa ne kažnjava one koji su se već jednom ogrešili o poslovne kodekse.
- Kod nas su uslovi dosta liberalni, za vrlo male pare i u jednostavnoj proceduri mogu se otvarati preduzeća.
Još gore je to što se gotovo nikako ne sankcionišu lica koja naprave dugovanje, a zatim otvore drugo preduzeće kao da se ništa nije desilo. To je začarani krug.
Ukoliko bi se ustanovio neki red, da neko ne može da zatvori firmi kada ga tužiš, onda bi bilo sigurnosti.
Generalno, najveći problem je to što je kod nas sistem napravljen tako da pogoduje dužniku, a ne poveriocu, a trebalo bi da bude obrnuto - smatra Vasić.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
