Prema podacima Višeg javnog tužilaštva u Vranju, najviše krivičnih prijava za dela sa koruptivnim elementom u 2012. i 2013. godini podneto je protiv pripadnika pravosuđa.
E, tako se to radi
U pitanju je krivično delo „kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika“, za koje je zaprećena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina.
Protiv 91 osumnjičenog iz pravosudne grane vlasti, međutim, u navedenom periodu nije podignuta niti jedna optužnica.
Naravno, ovi podaci ne kazuju ništa o krivici ili nevinosti osumnjičenih, jer su mnoge prijave verovatno podnošene od strane nezadovoljnih parničara, ali jasno pokazuju kakva je percepcija građana kada je u pitanju veći broj nosilaca pravosudnih funkcija na lokalu.
Da postoji ozbiljna nesrazmera između rezultata u proklamovanoj borbi protiv korupcije i onoga što građani očekuju, pokazuju i ostali podaci iz Višeg javnog tužilaštva.
Naime, u 2012. i 2013. za krivična dela korupcije osuđeno je svega sedam lica, i to zbog zloupotrebe službenog položaja, dok je na optuženičku klupu selo 27 ljudi, takođe zbog pomenutog krivičnog dela.
Niko, pak, u ove dve godine nije optužen niti osuđen za „solarno plaćanje“, odnosno za krivična dela primanja i davanja mita.
Portparol Višeg javnog tužilaštva Leposava Jovčić kaže da su među optuženim za korupciju najčešće odgovorna lica u javnim preduzećima i institucijama, kao i odgovorna lica u privrednim društvima.
- Kada su u pitanju problemi u dokazivanju krivičnih dela iz oblasti korupcije, isti su mnogobrojni i različiti, te se ne mogu generalizovati, ali se mogu izdvojiti okolnosti kao što su protek vremena od izvršenja krivičnog dela pa do otkrivanja, što znatno utiče na postupak dokazivanja, zatim kvalitet krivične prijave i i prikupljenih dokaza – navodi ona.
Prema njenim rečima, nedostatak finansijskih eksperata u fazi pretkrivičnog postupka znatno otežava rad po predmetima iz ove materije, gde je neophodno usko stručno poznavanje ekonomije i sve što je vezano za finansije i tokove novca.
- Kada su u pitanju krivična dela primanje i davanje mita, problem je što se retko prijavljuju, a kada budu prijavljena, podnosioci prijave često u daljem toku postupka menjaju svoj iskaz, i na taj način otežavaju dokazivanje - kaže portparolka Višeg javnog tužilaštva.
Brojke koje je OK radio dobio iz Osnovnog suda u Vranju nešto su krupnije, ali ni one ne razvejavaju sumnju u kvalitet borbe koje lokalno pravosuđe vodi protiv korupcije, iako je tamo u radu ostao veoma mali broj „starih predmeta“ (čije rešavanje traje duže od dve godine).
Prema rečima portparola ovog suda Aleksandre Tošić Arsić u 2013. godini za krivična dela korupcije (mahom se radi o zloupotrebi službenog položaja) doneto je 245 odluka, od kojih je osuđujućih 91.
ŠTA JE KORUPCIJA
Prema definiciji Svetske banke, korupcija predstavlja zloupotrebu javnih resursa zarad ličnih interesa. Što se, pak, domaćeg zakonodavstva tiče, korupcija je sadržana u više krivičnih dela: tu se podrazumevaju primanje i davanje mita, zloupotreba službenog položaja, kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika, prevara u službi, pronevera, trgovina uticajem, odavanje službene tajne, kao i druga krivična dela koje je izvršilo službeno lice iz koristoljublja.
U 21 predmetu izrečene su zatvorske kazne, a u šest zabrana vršenja poziva, delatnosti, dužnosti, dok je u ostalim izrečena uslovna kazna.
Drugim rečima, više od 90 odsto optuženih izbeglo je zatvor.
- Što se tiče dokazivanja, mnogo toga ga može otežati, jer se obično ova krivična dela vrše bez svedoka.
Često nedostaje dokumentacija, a morate utvrditi pribavljanje koristi ili nanošenje štete, povredu prava, itd.
Mnogo je različitih situacija, a uz sve to, postupak može otežati zloupotreba procesnih prava stranaka.
Postupak i presuđenje mogu se otezati i ukoliko optužni akt ima određene nedostatke, ukoliko činjenični opis nije dobar ili nedostaje neko od obeležja bića krivičnog dela, a sud ne sme dirati u činjenični opis optuženja, već samo u kvalifikaciju krivičnog dela.
Sve ovo je veoma teško objasniti običnim građanima koji kao glavne krivce za ishod određenih predmeta vide sud, iako je tužilaštvo to koje raspolaže optužbom, bez koje nema suđenja.
Ako je optuženje manjkavo ili tužilac neaktivan, sve će se to odraziti na sudski postupak – kaže Aleksandra Tošić Arsić.
Ona dodaje da sud pored svega toga ne sme povrediti prava okrivljenog, a mora voditi postupak i doneti odluku, koja opet podleže kontroli neposredno višeg suda po žalbi, po kojoj uvek može biti ukinuta iz ovog ili onog razloga i vraćena na ponovni postupak.
Šta zapravo pokazuju podaci pravosudnih institucija za 2012. i 2013. najbolje se vidi kada se oni ukrste sa podacima od pre 13 godina, kada je protiv javnih ličnosti, uglavnom vranjskih političara i direktora društvenih i javnih preduzeća („Simpa“, „Koštane“, „Jumka“, „Hebe“, „Zavarivača“...), podneto preko 100 krivičnih prijava od strane Sindikata „Nezavisnost“.
Većina tih prijava odnosila se na zloupotrebu službenog položaja ili neko drugo delo izvršeno od strane službenog lica iz koristoljublja.
Šta je bilo na kraju? Niko od optuženih direktora nije osuđen na zatvorsku kaznu.
Štaviše, mnogi od njih su po lokalnim kafanama mahali oslobađajućim presudama ili rešenjima o obustavi istrage, tvrdeći kako su te odluke pravosudnih organa za njih pisana „potvrda o poštenju“.
Tadašnji okružni javni tužilac Milan Božilović vajkao se u medijima: da je „problem bio u tome što je bilo mnogo priča, a malo ili nimalo dokaza“.
- Proveravali smo preko svih inspekcija, organa, institucija, policije, ali je velika većina stvari ostala na nivou kafanskih priča, a ne činjenica koje zahteva proces.
Oni direktori kojima je dokazano krivično delo, osuđeni su. Ostali su oslobođeni zbog nedostatka istih - pričao je tada Božilović.
Na konstataciju novinara da ipak niko nije osuđen na zatvorsku kaznu, on je lakonski odgovarao:
- To je stvar sudova. Oni donose presude.
Kad se podvuče crta ispod onoga što se dešavalo glede borbe protiv korupcije nakon petoktobarskih promena 2.000., evidentno je da niko od „krupnih riba“ na lokalu nije ozbiljnije sankcionisan za krivična dela iz ove oblasti.
U 2012. i 2013. za krivična dela korupcije osuđeno je svega sedam lica, i to zbog zloupotrebe službenog položaja, dok je na optuženičku klupu selo 27 ljudi, takođe zbog pomenutog krivičnog dela.
Umesto toga, gotovo 15 godina obični smrtnici slušali su priče o nekvalitetnim krivičnim prijavama, slabim tužiocima, neefikasnom sudu, komplikovanom dokaznom postupku i tome slično, dok je privreda glodana do kosti, a pojedinci sticali imetak dovoljan za zbrinjavanje unuka.
Kako god, sva relevantna istraživanja koja su obavljena poslednjih godina pokazuju visok stepen korumpiranosti srpskog društva, uprkos tome što se sve vreme priča o borbi protiv korupcije, o strategijama, o preduzetim merama, o donošenju boljih zakona...
Sledeći primer najbolje dočarava kako izgleda borba protiv korupcije na srpski način.
Naime, Gradska uprava je na svom sajtu pre nekoliko godina, uz pomoć OEBS i USAID, postavila portal preko kojeg građani mogu (pod imenom i prezimenom ili anonimno) da prijave korupciju lokalnih službenika.
Predstavnik Službe za odnose sa javnošću lokalne samouprave Vladica Ranđelović kaže da je od starta do danas zabeleženo nekoliko desetina prijava, među kojima nije bilo onih za primanje mita.
Pitanje je, međutim, šta se sa podnetim prijavama kasnije dešava?
- Navešću primer od pre nekoliko nedelja. Građanin je prijavio korupciju povodom izgradnje jedne zgrade u blizini njegove kuće sa detaljim opisom i pitanjima vezanim za zakonitost izvođenja radova.
Mejl je prosleđen nadležnoj službi, a u ovom slučaju to je bio Sekretarijat za inspekcijske poslove, nakon čega je slučaj prešao u njihovu nadležnost – kazao je Ranđelović.
Dakle, prijava nije prosleđena policiji ili tužilaštvu, jer za to, kako tvrdi Ranđelović, nema ovlašćenja, već organu lokalne samouprave, koji, po prirodi stvari, svojim nečinjenjem može da bude saučesnik u delu koje građanin prijavljuje.
Šta bi se, pak, desilo kada bi neko prijavio primanje mita od strane nekog službenika Gradske uprave?
Ranđelović kaže da je to pitanje zanimljivo, i dodaje da bi tim povodom morao da se konsultuje sa načelnicom Gradske uprave.
E sad, šta biva, opet hipotetički gledano, ako je za primanje mita prijavljena baš načelnica? Ili šta ako je građanim prijavio da mu je gradonačelnik uzeo pare za neku uslugu?
Hoće li se slučaj prijaviti načelnici, koja je po hijerarhiji ispod njega, i koja je postavljena na osnovu dogovora političkih stranaka?
U glavi vam se može rojiti bezbroj pitanja, koja proističu iz besmislene činjenice da se prijave za korupciju u Gradskoj upravi ne prosleđuju policiji i tužilaštvima.
Na kraju valja reći i to da je OK radio čekao desetak dana na podatke iz Osnovnog suda i Višeg tužilaštva, što samo po sebi nije neki problem.
Muka je u tome što se podaci o procesima ne vode zasebno, na jednom mestu, što je polazna osnova u borbi protiv korupcije.
Naime, tim na čelu sa profesorom dr Petrusom van Dajnom sa Univerziteta u Tilburgu (Holandija), sproveo je 2011. istraživanje o borbi protiv korupcije u Srbiji, kojim je utvrđeno da se korupcija ovde sve ređe prijavljuje, jer su građani obeshrabreni negativnim iskustvima – ili ne veruju da će prijavljivanje proizvesti bilo kakav efekat, ili strahuju da će prijavljivanje korupcije dovesti do represije nad onima koji su je prijavili.
Imajući u vidu ozbiljne nedostatke u bazama podataka i komunikaciji, ovaj istraživački tim je napravio predlog informacionog instrumenta za obradu podataka koji ažurira i integriše postojeće sisteme za prikupljanje podataka od strane sudova i javnih tužilaštava.
Principi su jednostavni: svaka antikorupciona politika mora biti zasnovana na transparentnom instrumentu za praćenje, koji omogućava stratešku analizu.
Izveštaj tima dr Petrusa van Dajna se završava opservacijama o epilogu projekta: nema ni suštinskog protivljenja predloženom informacionom sistemu, ni nekog primetnog entuzijazma.
Ministarstvo pravde je olako prešlo preko ovih sugestija. Takav ishod samo podvlači odgovor na pitanje „ko čini korupciju i koga to brine”, koji glasi: „Mnogi je čine, ali malo njih to brine“.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
