Vranje - Medijski prostor juga Srbije, zahvaljujući činjenici da profesija ne samo ovde, već u čitavoj zemlji odavno nije bila na tako niskim granama, danas je prćija političara, funkcionera, moćnih privrednika, kriminalaca ili tajnih službi.
ilustracija
Ispaštaju konzumenti informacija kojima se plasira sve i svašta, uglavnom neistine, a sve zarad postizanja političkih, finansijskih, neretko i kriminalnih ciljeva.
Istražujući nedavno percepciju građana juga Srbije redakcija portala OK radija u sklopu projekta „Vladavina prava - da živimo kao sav normalan svet“ došla je do saznanja da dve trećine građana ovog područja veruje da lokalni i regionalni mediji ne izveštavaju u dovoljnoj meri o vladavini prava.
Ako pitate i struku, odnosno same novinare i predstavnike srpskih novinarskih udruženja na ovom području, njihov stav u potpunosti se poklapa sa stavom javnosti.
Član Uprave Udruženja novinara Srbije (UNS) i dopisnik dnevnog lista „Danas“ iz Vranja Vojkan Ristić navodi da ovdašnji mediji posvećuju vrlo malo prostora vladavini prava.
- I ono što je simptomatično - pojašnjava Ristić - taj prostor kao da se stalno sužava i marginalizuje. Vladavina prava je kičmeni stub za segment javnog mnjenja koje, pak, u najvećoj meri kreiraju mediji.
VLADAVINA PRAVA NA KAŠIČICU
Njegov kolega, poverenik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i dopisnik prestoničkog „Blica“ Radoman Irić navodi podatak da je u sedam opština Pčinjskog okruga neuobičajeno mnogo medija - čak 46.
Ali, kako kaže Irić, mali broj njih spreman je da izveštava o vladavini prava.
- Izuzimajući slovom i brojem samo dva-tri medija, najpre OK radio i novine „Vranjske“, a donekle i regionalnu RTV Vranje koji ovoj temi posvećuju dužnu pažnju, svi drugi o vladavini prava pišu malo ili nimalo.
Zapravo, temom vladavine prava najveći broj medija u Pčinjskom okrugu bavi se od slučaja do slučaja, ali opet krajnje površno - samo kada ih ponekada „isprovocira“ neki njihov lokalni dogadjaj - mišljenja je Irić.
Istovremeno, nadovezuje se poverenik NUNS, osim navedena tri medija retko koji od preostalih 43 u svom izveštavanju afirmiše i poštuje verska, manjinska i seksualna prava pojdinaca ili grupa.
Portal OK radija u svom istraživanju došao je do podatka da 45 odsto ispitanika u Pčinjskom okrugu smatra da mediji krše ova prava, 18 odsto misli suprotno, dok 22 procenta veruje da je reč o delimičnom kršenju.
- Šta više - precizira Irić - mislim da se u informacijama kod nekih web portala to pitanje samo dotakne, zato što se ova prava pominju u izjavama sagovornika ili u informacijama izvora na koje se pozivaju.
Kada je, pak, o nepoštovanju reč, tvrdim da najmanje četiri lokalna javna servisa u okrugu nikada u svojim informacijama nisu ni pomenuli čuveni „slučaj Pahomije“ koji je, inače, skandal u SPC koji traje već desetak godina.
Njegov kolega iz UNS Vojkan Ristić je u vezi sa ovim slučajem još precizniji, ali ukazuje i na neopreznost samog esnafa.
- U ovoj aferi, uprkos jasnoj nameri medija da se razobliči jedan nesvakidašnji slučaj pedofilije, često su i same žrtve prolazile kroz medijsko blato, iako to nisu bile direktne namere novinara, već manje ili veće kršenje kodeksa i pravila o poštovanju privatnosti - smatra Ristić.
Anketirajući javnost u sklopu projekta „Vladavina prava - da živimo kao sav normalan svet“, redakcija portala OK radija došla je do podatka da 64 odsto ispitanika smatra da regionalni i lokalni mediji ne poštuju pravo na privatnost svojih sagovornika ili osoba o kojima pišu ili izveštavaju.
Sličnu percepciju ima Ristić iz UNS koji kaže da je poštovanje prava na privatnost i prava na zaštitu ličnosti danas bolno pitanje gotovo svih medija na ovom prostoru.
- Najsvežiji primer je slučaj nedavno preminule maloletne devojčice gde su se, osim časnih izuzetaka, mediji utrkivali ko će objaviti njenu sliku i na taj način najdrastičnije prekršili Kodeks novinara Srbije.
Pojedini novinari sa našeg područja kao da nisu svesni moći medija i posledica svog načina izveštavanja u ovakvim i sličnim situacijama, kao ni štete po javnost i po osobe o kojima izveštavaju – upozorava Ristić.
Irić iz NUNS pak kaže da „neobrazovani i needukovani novinari“ svakodnevno u svojim informacijama krše pravo na privatnost i pravo na zaštitu ličnosti.
- Rekao bih čak da su u tim medijima čuli, ali ne znaju da primenjuju ovu materiju. Opasno je posebno što se privatnost i pravo na zaštitu ličnosti ne poštuju ili poštuju krajnje površno u opštinskim javnim servisima – navodi Irić.
KAD KOMANDUJE DRŽAVA
Kada je reč o pojedinim regionalnim i lokalnim medijima koji opstaju zahvaljujući tome što su još uvek na gradskim ili opštinskim jaslama, neminovno se postavlja pitanje – mogu li oni kao takvi izveštavati u duhu vladavine prava, profesionalnih i etičkih standarda ili, pak, jedino onako kako im „komanduje“ vlast koja ih izdržava.
Dopisnik „Blica“ i poverenik NUNS Irić smatra da je to nespojivo.
- Dodao bih samo da se u ponekim slučajevima u informativnoj sferi medija koja sam identifikovao u ovoj materiji događaju čak i skandali koji prolaze nekažnjeno.
Što se tiče, recimo, „regionalne“ RTV Vranje, oni o vladavini prava u svom posebno informativnom programu prave nekakvu, uslovno rečeno, „izbalansiranu“ politiku.
Na primer, znaju i hoće da „održe lekciju“ iz vladavine prava tamo nekom marginalnom ili dalekom subjektu, ali kada dodju na teren lokalne samouprave, tu se priča o vladavini prava završava - ističe Irić.
Njegov kolega iz UNS Ristić uzvraća da je po pitanju RTV Vranje reč o vrlo kompleksnom pitanju.
- S jedne strane, to je najjači elektronski medij na jugu Srbije koji podrazumeva i najviše standarde u oblasti izveštavanja. No, da li je to u praksi tako. Često ne.
Zato što se vrlo namerno prećutkuju neke stvari, a pokušava se uspostaviti neki balans između interesa vladajuće koalicije i naprednjaka kao najjače partije na lokalu. Tu se onda vidi nečije znanje, a pokaže se često, neznanje i nesnalaženje.
Finansijer u mnogome može da kreira uređivačku politiku, pa tako je bilo slučajeva da se gradonačelnik pojavljuje u tri ili četiri priloga u samo jednoj informativnoj emisiji - navodi primer Ristić.
Situaciju pogoršava, smatra Irić, što pojedinci i čitave redakcije otvoreno krše medijske zakone.
- To takođe rade pojedinci sa političke scene. Pa, pojedini novinari, povedeni stavovima lokalnih političkih lidera, a posebno stavovima predstavnika lokalne vlasti kod kojjih idu „po svoje mišljenje“, svakodnevno krše medijske zakone i tako rade zarad lične štete.
Zašto je to tako, pitaće neki? Pa, naravno zato što u našim lokalnim redakcijama, u svim medijima, izuzimajući vranjske medije koje sam već pomenuo, caruju neznanje, neinformisanost, neprofesionalnost, površnost.
Tako da se novinarstvo svodi na grubo prenošenje stavova iz bujice kojekakvih saopštenja i sa konferencija za novinare - navodi Irić.
Unsovac Ristić potencira da se pre svega krši preporuka da se u medijima ne objavljuju krivične prijave koje nisu procesuirane. Uz to, novinari su, kaže Ristić, slabi poznavaoci medijskog zakonodavstva.
- Novinarstvo je danas na jugu Srbije na najnižim granama profsionalizma. Jer, verujem da devedeset odsto kolega nije pročitalo naš „mini ustav“, a to je Kodeks novinara Srbije koji su usvojili u istoj verziji UNS i NUNS - kaže Ristić.
Medijski prostor juga Srbije zloupotrebljavaju mnogi, na razne načine. Osim političara, koje je naveo Irić, tu su i mnogi drugi, ali su mediji, slaže se i član Uprave UNS Vojkan Ristić ti koji prednjače.
- Koriste ga koliko im date prostora. Pogledajte kako to u „Vranjskim“ radi Dejan Stanojević, funkcioner naprednjaka. On trenutno vešto koristi prostor koji mu je dat za neku vrstu samopreporučivanja za direktorsko mesto u vranjskoj pošti.
Mislim da su političari ti koji najviše vole da se okoriste novinarima, a do nedavno to su bili i moćni privrednici – kaže Ristić.
On ističe i da ima dosta plasiranja neproverenih informacija i „spinovanja“.
- Jer političari, najčešće preko određenog medija, sasvim svesno plasiraju dezinformacije o suprotnoj strani.
Setimo se slučaja Bojane Veličkov, bivše zamenice gradonačelnika, koju su ljudi iz njene stranke proglašavali „ljubavnicom gradonačelnika“, pa išli i dotle da je baš sa njime ostala u drugom stanju.
Naravno da su mediji tabloidske provenijencije ovo dočekali kao pravu hit-vest, a radi se o klasičnoj zloupotrebi medija u političkom obračunu između dve strane - objašnjava Ristić.
Portal OK radija u svom istraživanju došao je do podatka da 45 odsto ispitanika u Pčinjskom okrugu smatra da mediji krše ova prava, 18 odsto misli suprotno, dok 22 procenta veruje da je reč o delimičnom kršenju.
NOVINARI U SLUŽBI VLASTI
Irić kaže da je za potpun odgovor na pitanje zloupotrebe medijskog prostora potrebna sociološka studija.
- Nju u medijima Pčinjskog okruga nije teško napraviti. Zapravo, prava je retkost među izvorima informacija pronaći one koji ne krše zakone i pravila koja vladaju u medijskom prostoru.
Naravno, pre svih, to su političari - lokalni lideri centrala političkih stranaka, predstavnici lokalnih samouprava i njihovi eksponenti u javnim preduzećima i ustanovama koji se svakodnevno „hrane“ dezinformacijama kojima se obračunavaju sa političkim neistomišljenicima.
Posebno je opasno što su medijima ključni nizvori informacija postali saopštenja i konferencije za novinare.
Učeći se na tim „primerima“, dva od tri novinara u redakcijama postali su glasnogovornici lokalne vlasti ili svojih političkih lidera - ukazuje na problem Irić.
KAZNA ZA RTV
Pitanjima vladavine prava i kršenja zakona u medijima Pčinjskog okruga retko su se bavile agencije i republička tela zadužena za tu oblast.
Od slučajeva koje je ispitivala Republička radiodifuzna agencija (RRA) u bližoj prošlosti, poznat je samo onaj od 1. aprila ove godine kada je agencija obustavila postupak izricanja mera po predstavci gradskih odbora DSS i SNS u Vranju prema emiteru Radio-televiziji Vranje, podnetoj zbog kršenja predizborne tišine.
Iako je ovde prošao bez kazne, isti medij kažnjavan je u bližoj prošlosti po prijavi Organizacije muzičkih autora Srbije (SOKOJ), doduše ne zbog neispunjenja obaveze plaćanja naknade za autorska prava muzičkim izvođačima, nego zbog nevođenja evidencije o emitovanju, kaže direktor RTV Zoran Veličković.
- To nije smetalo ljudima iz privrednog suda da ovaj medij kazne sa 150.000 dinara, kao i mene i mog prethodnika sa po 20.000 dinara zbog navodnog neispunjenja obaveza iako smo bili disciplinovani i poštovali propise u svakom pogledu.
To što su oni tražili zahtevalo je da zaposlimo još tri nova radnika koji će evidentirati vreme početka i vreme završetka svake muzičke numere, što je nonsens - navodi Veličković.
TONČEV PROTIV „NOVOSTI“
Savet za štampu kao nezavisno, samoregulatorno državno telo koje prati poštovanje Kodeksa novinara Srbije odlučivalo je o slučaju „Novica Tončev protiv Večernjih novosti“ po Tončevljevoj žalbi zbog teksta objavljenog u ovom dnevnom listu pod naslovom „Tenderi namešteni za Tončeva“, o navodnom dobijanju poslova na državnim tenderima u građevinarstvu preko političkih veza.
Slučaj je okončan u korist Tončeva, a Savet za štampu konstatovao je da novinar, iako je na to bio obavezan, nije pristupio pisanju teksta sa dužnom profesionalnom pažnjom, niti je konsultovao više izvora kako bi im omogućio da iznesu svoj stav.
Novinar nije pozvao ni vlasnika preduzeća „Tončev gradnja“, niti je Tončev pitan da odgovori na insinuacije da su tenderi na kojima učestvuje njegova firma namešteni i da su u direktnoj vezi sa činjenicom da je aktivno politički angažovan.
Žalba je na kraju rešena dogovorom dve strane.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
OK RadioVrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
