Vladavina prava - Ponedeljak 03.03.2014 - 12:48
Vranje - Po onoj narodnoj „ono što jedan upropasti mnogo njih treba da popravlja“, lokalno pravosuđe, kao i ono širom Srbije, oporavlja se posle neuspešne reforme iz 2010. godine vrlo sporo.
Osnovni sud Vranje
Sada imamo i stare i nove sudije i tužioce, novu mrežu sudova, ali i dalje loše, ako ne i gore pravosuđe nego pre reforme, ocenjuje stručna javnost. Vladavina prava nije ni na vidiku.
Vlast koja je nasledila onu reformističku danas priznaje da je reformom iz 2010. naneta velika šteta pravosuđu (doduše neutvrđena ili bolje reći neutvrdiva), ne samo u materijalnom smislu, već i u pogledu stručnosti kadrova, efikasnosti i ažurnosti sudova.
To je dovelo do dosad nezabeleženog nepoverenja većeg dela lokalne javnosti u sudstvo.
GOMILA STARIH PREDMETA
Aktuelna izvršna vlast koja je nasledila ovakvo stanje nije htela da napravi „reformu reforme“ u klasičnom smislu te reči.
Ali, od 1. januara ove godine uspostavljena je nova mreža sudova.
RAK RANA
Rak rana pravosuđa u Vranju i Pčinjskom okrugu je što je ono od početka reforme iz 2010. godine neprestano u v.d. stanju. Od tada ovde nema nijednog predsednika suda i nijednog šefa tužilaštva, već samo vršilaca funkcija. A pre reforme ih je bilo.Neki koji su važili za „stručan i iskusan kadar“ nisu izabrani. Najbolji među izabranim lokalnim sudijama i tužiocima su reformom iz 2010. poslati u Apelacioni sud u Nišu i na čelne funkcije u tužilaštvima u Pirotu i Prokuplju.
U Pčinjskom okrugu od tog dana pored Osnovnog suda u Vranju (sa mesnom nadležnošću za vranjsku i trgovišku opštinu) rade još dva osnovna suda - u Surdulici (za opštine Surdulica, Vladičin Han i Bosilegrad) i Bujanovcu (pokriva bujanovačku i preševsku opštinu).
Umesto višeg i samo jednog osnovnog tužilaštva koja su postojala u prethodne četiri godine za čitavo područje okruga, sada postoji još i osnovno tužilaštvo u Vladičinom Hanu.
Ono osim te opštine pokriva Surdulicu i Bosilegrad.
Nova mesna ustrojenost u okružnom pravosuđu, prema rečima vršioca funkcije predsednika Višeg suda u Vranju Dragana Stefanovića, stvara nove poteškoće.
- Stanje nije dobro - naglašava Stefanović - jer imamo mnogo problema, od tehničke opremljenosti i smeštajnih uslova, materijalne neobezbeđenosti, neredovnog priliva sredstava iz Ministarstva pravde i pravosudnih saveta, do kadrovskih poteškoća.
U Osnovnom sudu u Surdulici, recimo, nekako smo uspeli da popunimo svih šesnaest mesta, ali u Bujanovcu nije još izabrano troje sudija od predviđenih petnaest.
Nove izmene Zakonika o krivičnom postupku koje su na snazi od 1. oktobra prošle godine koče sudske postupke.
- Tužilaštva ne funkcionišu punim kapacitetom – kaže Stefanović - a podsećam da kompletnu istragu u pravosuđu sada vode tužilaštva, a ne kao ranije istražne sudije.
Stvari se sporo pokreću, vrlo je malo optuženja, što otežava normalan rad pravosuđa..
O neefikasnosti i neažurnosti pravosuđa govori podatak koji predočava portparolka Osnovnog suda u Vranju Aleksandra Tošić-Arsić.
Sudije koje rade u ovoj sudskoj materiji zatrpane su u proseku sa po 2.500 predmeta.
- I pored brojnih poteškoća u radu, ovaj sud je ipak uspeo da postigne zavidan kvalitet u presuđivanju.
Najveći broj presuda, čak 95 odsto, potvrđen je na višim instancama, a uzima se da je 75 odsto dobar rezultat. Neke sudije imale su normu preko 200 odsto - naglašava Tošićka.
Ovo, ipak, ne pomaže mnogo sporom pravosuđu. Stari predmeti očito su rak rana naših sudova zbog čega postoji veliko nezadovoljstvo građana.
Ovo nije problem samo Vranja i Pčinjskog okruga. Zato će građani Srbije od 21. maja ove godine, kada budu uvedene neke procesne novine, moći, ako smatraju da je njihov proces predugo trajao, da podnesu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
- U određenim slučajevima sud će moći da dosudi naknadu štete strankama.
Utvrđivanje i ostvarivanje prava na naknadu štete biće moguće samo ukoliko se u postupku ustanovi da je sudija namerno odugovlačio postupak - objašnjava Stefanović.
NEKAD JE BILO BOLJE
Vranjski advokat Jovan Aleksić neglašava da čuvena floskula „nekad je bilo bolje“ na jugu Srbije ima puno opravdanje.
- Stari je kadar bio bolji. Bili su sručniji, temeljitiji i pošteniji. Rešavali su znatno veći broj predmeta na efikasniji i kvalitetniji način - tvrdi Aleksić pozivajući se na vlastito dugogodišnje iskustvo sa predstavnicima pravosuđa.
Prema njegovim rečima, neautoritativnost nekih sudija obilato koristi većina njegovih kolega advokata, zloupotrebljavajući procesna ovlašćenja i usporavajući još više rad pravosuđa.
- Odugovlače namerno postupak u zavisnosti od toga kakav interes imaju u konkretnom predmetu.
Pojedini advokati koji su angažovani u politici svojim, pod znacima navoda autoritetom, izazivaju strah kod sudija, pa im ovi povlađuju.
Najčešće odlaganjem ročišta. Sudije izbegavaju da se zamere sa njima plašeći se da ne ostanu bez posla.
Reč je o sudijama koje nemaju nikakav lični integritet - ogorčeno će Aleksić.
Njegov kolega Slobodan Pavlović kaže da niz problema započinje time što izvršna vlast narušava princip stalnosti sudijske funkcije, držeći sudije u stalnom strahu za spostveni položaj i status.
Sudije su oprezne, zato oklevaju i sporo postupaju u predmetu.
- U samom pravosuđu nema kontrole rada sudija. One su većinom nestručne, ne idu u korak sa tranzicijom, ne usavršavaju se.
Nema odgovornosti. Sudije se ponašaju po modelu „lako ćemo“, ne shvatajući ozbiljno princip suđenja u razumnom roku.
Zato se u krivičnim predmetima dešava da žrtva bude predmet krivičnog procesuiranja, a ne okrivljeni, da žrtva po drugi put bude izložena sramu kome je već bila izložena prilikom izvršenja krivičnog dela prema njoj - ističe Pavlović.
Za ovog advokata je najtragičniji nekoordinisani odnos viših i nižih sudija.
- Viši sudovi, postupajući birokratski, odluke nižih sudova cene samo u kontekstu bitnih povreda postupka i zaboravljaju suštinu da je njihova obaveza da stvar presude.
Zbog tih procesnih propusta, vraćaju predmet prvostepenom sudu, iako su svesni da preti zastarelost.
Zato imamo veliki broj zastarelih predmeta, i to posebno onih koji bodu oči javnosti – podseća Pavlović.
VLAST NE ŽELI NEZAVISNO PRAVOSUĐE
Kada se desi da ima pritužbi stranaka na postupke sudija ili tužilaca, onda o tome odlučuju oni vršioci funkcija predsednika sudova ili tužilaca s početka teksta, kojima obično Ministartsvo pravde i pravosudni saveti samo proslede pritužbe.
PRETRPANOST
Osnovni sud u Vranju, koji je do 1. januara ove godine rešavao sudske predmete iz svih sedam opština Pčinjskog okruga, imao je tokom 2013. godine u radu ukupno 88.052 predmeta.Na kraju godine ostalo je nerešeno njih 63.493 iz svih materija.Rešeno je tek nešto više od 22,5 odsto starih predmeta iz prethodnih godina. Čak 59.000 predmeta bilo je u posebno osetljivoj izvršnoj materiji na početku godine, a rešeno je svega 6.090, što je poražavajući podatak.
Oni, prema rečima advokata Pavlovića, nemaju interes da ozbiljno ulaze u rešavanje problema u pravosuđu.
- Gledaju da se ne zameraju ni sa kim, jer nisu sigurni do kada će njihova funkcija da traje - tvrdi Pavlović.
Stefanović, ipak, kao prvi čovek okružnog pravosuđa, smatra da je reformom iz 2010. godine pravosuđe na ovom području unazađeno za više decenija, ali da se stvari malo pomeraju na bolje.
- Nije ni tada bilo dobro stanje, bilo je ljudi koji nisu bili stručni, ni moralni, ni dostojni, ni obučeni i stvarno ih je trebalo odstraniti iz prvosuđa, doduše ne na onaj način.
Šteta je nesaglediva, a troškovi enormni. Posle najnovije mreže sudova takođe ima nezadovoljstva, ali smatram da novi potezi aktuelne vlasti idu u dobrom smeru.
Građani moraju biti strpljivi, jer ne može ulica da sudi. Uvek treba da imaju na umu i da to što je stranka nezadovoljna određenom odlukom, ne znači da je po automatizmu da je odluka nezakonita - poziva na oprez Stefanović.
Advokat Pavlović smatra da izvršnoj vlasti u Srbiji nije potrebno efikasno pravosuđe, niti vladavina prava. Zato ne očekuje ništa bolje.
- Da bi pravosuđe bilo efikasno, ono mora da bude nezavisno. Ako bi sud i tužilaštvo bili efikasni i samostalni, mnogi bi političari došli pod udar zakona.
Zato svima odgovara ovo stanje. Jedino pritisak Evropske unije možda može dovesti do toga da naše pravosuđe, ali tek za jedno deset godina, bude efikasnije. Ali ne i efikasno. Daleko smo mi od toga – zaključuje Pavlović.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
OK Radio
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
