Vranje - Prema „Jedinstvenom programu za rešavanje starih predmeta“ Vrhovnog kasacionog suda sa obavezujućim instrukcijama za sve sudove u Srbiji, srpsko pravosuđe mora se ratosiljati tzv. „starih predmeta“ do 15. novembra ove godine.
Osnovni sud Vranje-ilustracija
Vranjsko pravosuđe do danas nije rešilo predmet iz 1980. godine kada je građaninu Stanoju Simonoviću, vlasniku parcela na obodu Grada Vranja, oduzeto 5.000 kvadrata zemlje sa stambenim objektom za potrebe formiranja Bunuševačkog groblja.
Ne samo da mu je zemljište oduzeto, već do danas, trideset četiri godine posle, vlasniku nije isplaćena naknada za ekspropriisanu imovinu.
Spor je na sudu i u finansijskom smislu biće vrlo „težak“ za lokalnu samoupravu, jer je suma za isplatu ranijem vlasniku dostigla 15 miliona dinara, i to bez kamata.
Nije ovo jedini slučaj koji predstavlja kamen oko vrata lokalnom pravosuđu.
Advokat Miroslav Nešić kaže da je u praksi imao više slučajeva u kojima se na presude čekalo i više od dvadeset godina. Osim što traju dugo i koštaju stranke ili državu vremena i živaca, ovakvi predmeti prazne državnu kasu.
Jedan koji je trajao šesnaest Srbiju je „olakšao“ za tri miliona dinara.
- Reč je o krivičnom postupku započetom 1997, a pravno okončanom tek 2013. godine. Presuda je bila oslobađajuća po moje klijente. Onda sam pred Ustavnim sudom pokrenuo postupak zbog povrede ustavnog prava na suđenje u razumnom roku.
Ustavni sud je presudio u našu korist i obavezao državu da njima četvorici plati po 1.500 evra u dinarskoj protivvrednosti zbog odugovlačenja, plus troškove postupka - kaže Nešić.
KOLIKO JE SUDIJA DOVOLJNO
Advokat Mladen Vasić navodi da ima predmet koji je tužbom započet u septembru 2000. godine.
Nezadovoljan radnik jednog državnog vranjskog preduzeća koji je bio ispod crte na rang listi za dodelu stana solidarnosti podneo je tužbu, a sud pravnosnažno presudio posle dve godine presudom da je odluka o dodeli stana bila nezakonita.
Po zakonu je trebao uslediti novi konkurs, ali to se nije dogodilo.
- Prema stavu sudske prakse u sporu tzv. pune jurisdikcije zaposleni koji nije dobio stan može tražiti od suda da sam izvrši rangiranje za dodelu stana. Taj drugi postupak sam ja u ime svog klijenta pokrenuo 2002. godine i on, evo, još uvek traje, punih dvanaest godina.
U jednom drugom predmetu utvrđivanja obima zaostavštine iz 2000. godine, osoba je umrla, a naslednici ne mogu do danas da se dogovore oko toga šta je ona stekla za života.
Išla je tužba, pa protivtužba, pa su se javili tzv. „umešači“ i u startu je napravljena zbrka sa raznim dokaznim predlozima. U tom slučaju ni danas, četrnaest godina posle, nema čak ni prvostepene presude, tako da će to potrajati - zaključuje Vasić.
"Sud u određenim slučajevima može dosuđivati određene sume na ime naknade štete, ali samo kad bude utvrđeno da je sudija namerno odugovlačio postupak".
Čelni ljudi srpskog pravosuđa rešili su da, navodno, preseku stvar i otarase se ovakvih sudskih predmeta.
S tim ciljem, predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević obelodanio je krajem prošle godine postojanje dokumenta pod nazivom „Jedinstveni program za rešavanje starih predmeta“ sa obavezujućim instrukcijama za sve sudove u Srbiji da se do 15. novembra ove godine, dakle u naredna tri meseca, otarase tzv. starih sudskih predmeta.
Starim predmetima smatraju se oni u kojima sudski proces u parničnoj, vanparničnoj i izvršnoj sudskoj materiji traje duže od deset, odnosno u krivičnoj preko pet godina.
Predsednik Osnovnog suda u Vranju Stojadin Sanković, u skladu sa obavezujućim isntrukcijama Vrhovnog kasacionog suda, formirao je brže-bolje timove za rešavanje starih predmeta.
On otkriva da sudije ovog suda, na šestomesečnom preseku, „u radu“ imaju oko 1.400 predmeta sa oznakom „stari“. Najviše je tzv. izvršnih predmeta na osnovu verodostojne isprave, čak 989. Izvršnih na osnovu izvršne isprave ima 305, krivičnih 57, parničnih 40, te 10 predmeta u ostavinskom postupku.
- Realno je da zacrtani cilj ostvarimo. Recimo, od 57 starih krivičnih predmeta, jedanaest smo rešili za mesec dana, a u istom periodu od 56 starih parnica rešili smo šesnaest.
Dodatni optimizam uliva činjenica da smo u periodu 2010-2013. rešili oko 12.000 starih predmeta u svim materijama – kaže predsednik Osnovnog suda Stanković.
BANALNI MEHANIZMI
U krivičnoj materiji ročišta se zakazuju na petnaest, a najviše mesec dana, za šta je Stanković u Osnovnom sudu izdao posebnu naredbu.
Nadzor nad ovim poslom, po nalogu Vrhovnog kasacionog suda, vrši Apelacioni sud u Nišu. Najveći je problem u izvršnoj materiji, što se vidi iz napred navedene statistike.
Vranjski advokat Mladen Vasić sumnja da je moguće rešiti ovoliki broj predmeta do 15. novembra tekuće godine.
- Teško da je to realno, posebno u parničnom postupku gde se sve još uvek u starim predmetima odvija po starim pravilima, a ne po novom Zakonu o parničnom postupku kojim su znatno ubrzane sudske radnje.
Po tim starim pravilima, strankama su na raspolaganju razne procesne manipulacije, prolongiranje dokaznih i drugih sudskih radnji što produžava postupak u nedogled - otkriva Vasić.
Pored pomenutih, postoje i drugi, vrlo banalni mehanizmi putem kojih se stvaraju tzv. stari predmeti. Jedan od njih predočava vranjski advokat Slobodan Pavlović.
- Kad god se tokom ovih silnih reformi izabere novi sudija i dođe na novo radno mestu u sudu - objašnjava Pavlović - šta rade stare, postojeće sudije? Imajući u vidu da je neophodno da novajliju obezbede određenim brojem predmeta kako bi imao šta da radi, postojeće sudije to koriste i stare, teške predmete prebace tom novom sudiji.
Vranjsko pravosuđe do danas nije rešilo predmet iz 1980. godine kada je građaninu Stanoju Simonoviću, vlasniku parcela na obodu Grada Vranja, oduzeto 5.000 kvadrata zemlje sa stambenim objektom za potrebe formiranja Bunuševačkog groblja.
Njemu je kamen oko vrata obešen od starta.
Pavlović dodaje da je novom sudiji, samo da bi se upoznao sa takvim predmetom, potrebno mesec, dva.
- A da bi ostvario mesečnu normu - nastavlja Pavlović - sudija mora da uradi sto predmeta mesečno. On takav, težak predmet ne može za mesec dana samo da pročita.
Što je najinteresantnije, kada bi se izvršila ozbiljna kontrola, kakvih nažalost nema, videlo bi se kretanje tih starih predmeta i videlo bi se ko je kome, uslovno rečeno, uvalio taj stari predmet oslobađajući sebe tereta.
I videlo bi se da često, upravo ta tehnologija, ima za posledicu zastarevanje u krivično-pravnim stvarima.
Tipičan primer sudije koji je prilikom reforme 2010. godine zatrpan neshvatljivo velikim brojem predmeta navodi aktuelna portparolka Osnovnog suda i sudija Aleksandra Tošić-Arsić.
- Kao tek pridošli sudija sam te godine primila oko 400 predmeta u krivičnoj materiji.
To je strašna brojka za jednog mladog sudiju.
Ipak sam uspela da za godinu, godinu i po broj predmeta svedem na 140. Sada recimo u radu imam oko 80 predmeta, a na nivou celog krivičnog odeljenja na šestomesečnom preseku ove godine imali smo ukupno 688.
To govori da smo ipak uspeli da rešimo zaista neverovatan broj predmeta, među njima i veliki broj tzv. „starih“ - naglašava Tošićka.
BEZ NADZORA
Vršilac funkcije predsednika Višeg suda u Vranju Dragan Stefanović priznaje da pravosuđe boluje od neefikasnosti i sporog rešavanja predmeta.
- Stanke imaju primedbe, mi pokušavamo da objektivno sagledamo svaki slučaj gde ima pritužbe i da utvrdimo da li se radi o neažurnosti, neradu sudija ili nečemu trećem.
Podsećam da od 21. maja ove godine građani imaju pravo da ukoliko smatraju da proces traje predugo, podnose žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
Sud u određenim slučajevima može dosuđivati određene sume na ime naknade štete, ali samo kad bude utvrđeno da je sudija namerno odugovlačio postupak - napominje Stefanović Ozbiljnih kontrola i prevaspitavanja nesavesnih sudija nažalost u ovoj zemlji nema.
Nekakvu kontrolu rada nižih sudova, po pravu nadzora, vrše viši sudovi, podseća predsednik Osnovnog suda u Vranju Stojadin Stanković. Ali, da li te kontrole imaju nekekav efekat, da li će biti poledica po nesavesne sudije koje su godinama nekome „uvaljivale“ one teške predmete o kojima govori advokat Pavlović?
- Svaki stari predmet je „snimljen“ detaljno. Da li će biti pokretanja postupka odgovornosti protiv sudija pojedinaca ili ne, to ne znamo. To je u nadležnosti Visokog saveta sudstva - zaključuje Stanković.
ODGOVORNOST JE INDIVIDUALNA
Bivši sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivošević smatra da se, kao i po svakom drugom pitanju u pravosuđu, i u pogledu gomilanja starih predmeta mora insistirati na pitanju individualne odgovornosti i sankcija.
- Nedavno sam pročitao izjavu ministra pravde koji kaže „mi ćemo se baviti institucijama, nećemo se baviti personalnim pitanjima“.
Pa, nema institucija bez ljudi, u konkretnom slučaju bez ljudi koji sude.
Ako tu ima problema, ne možemo očekivati da se stanje popravi. Onaj koji je recimo korumpiran, koji drži i ne rešava predmet i zabrazdio je u tome, ne može da se izvadi iz blata jer ima putera po glavi.
Pa ga ti kojima je nešto nekada učinio podsećaju da to mora i dalje da radi.
Ne može taj da se popravi sam od sebe. Ako su te sudije i dalje sudije, moram da priznam da sam pesimista i ne verujem da će se stanje popraviti bez radikalnih poteza.
Pravosuđe mora kadrovski da se pročisti, jer su u sudovima i dalje sudije koje su učestvovale u izbornim krađama, koje su osuđivane prvostepenim presudama za nedozvoljene radnje, nasilje u porodici i slično - upozorava Ivošević.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji.
Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
Vrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
