Građani Srbije ni posle 15 godina ne mogu sa sigurnošću da saznaju od zvaničnih institucija u kojoj meri je broj otkrivenih maligniteta povezan sa NATO bombardovanjem i projektilima sa osiromašenim uranijumom.
ilustracija
Štaviše, poslednji podaci o monitoringu zračenja i broju novoobolelih od raka koje su objavili Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i Zavod za javno zdravlje u Vranju odnose se na 2011, odnosno 2010. godinu.
Naime, lokalna vlast je 2009. formirala Radnu grupu za utvrđivanje stvarnog stanja, koja je pošla od pretpostavke da se "štetno delovanje radijacije manifestuje povećanim brojem kancerogenih oboljenja".
Tim povodom, od Ministarstva zdravlja zatražen je izveštaj o uticaju osiromašenog uranijuma na civilno stanovništvo, a od ostalih nadležnih institucija praćenje nivoa zračenja u vodi, vazduhu i hrani, te broja obolelih od kancera.
NEMA IZVEŠTAJA
Član pomenute radne grupe dr Nenad Mladenović, međutim, za OK Radio navodi da je poslednji sastanak ovog tela održan pre godinu dana, a da traženog izveštaja još uvek nema.
- Nikakav izveštaj nismo dobili od Ministarstva zdravlja. Koliko znam, monitoring postoji, odnosno nadležne institucije mere nivo zračenja – kazao je Mladenović.
Na drugoj strani, vranjski ZZJZ je pre nekoliko godina napravio projekat višegodišnjeg monitoringa zračenja sa praćenjem zdravstvenog stanja ljudi koji je koštao oko 28 miliona dinara, ali do danas niko to nije mogao da plati.
OK Radio je pokušao da sazna da li je sličan izveštaj možda napravljen na nekom drugom mestu, ali je odgovor svuda bio isti.
Recimo, načelnica Odeljenja za istraživanja sa Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ dr Milena Vasić kaže da se ova državna institucija nije bavila povezanošću broja obolelih od raka sa osiromašenim uranijumom.
- Mi nismo radili takve vrste istraživanja. Generalno, mi nismo radili merenja, niti se bavimo time, pa nismo ni mogli da radimo istraživanja.
Da li je neko drugi radio ne bih mogla da vam kažem, ali ja nisam imala prilike da se susretnem sa nekim radom na tu konkretnu temu, što to ne znači da ih nije bilo – objašnjava dr Vasić.
Sa Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, koji jeste vršio merenja radioaktivnosti, uputili su nas na Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja, uz informaciju da se svi traženi podaci mogu pronaći tamo, što se pokazalo kao delimično tačno.
Na sajtu Agencije zaista postoje izveštaji o monitoringu zračenja za 2010. i 2011, ali nema i istraživanja o povezanosti osiromašenog uranijuma i broja obolelih od raka.
JUG SRBIJE NA METI
Elem, prema navodima iz poslednjeg izveštaja, prisustvo osiromašenog uranijuma u životnoj sredini, zaostalog nakon vazdušnih dejstava NATO snaga na teritoriji Republike Srbije, bilo je potvrđeno u opštinama Preševo, Bujanovac i Vranje na lokacijama Reljan, Bratoselce, Borovac i Pljačkovica.
Da bi se procenila ugroženost životne sredine i zdravstveni rizik za stanovništvo posebna pažnja posvećena je kontroli radioaktivnosti životnesredine na ovim lokalitetima.
Kontrola je obuhvatila ispitivanje sadržaja radionuklida (radioaktivnih atoma) u uzorcima vode, biljnih kultura i zemljišta.
- Izmerene vrednosti ukupne alfa i ukupne beta aktivnosti u uzorcima vode su ispod graničnih vrednosti propisanih Pravilnikom.
Sadržaj radionuklida emitera gama zračenja u uzorcima vode je nizak i u najvećem broju ispitivanih uzoraka je ispod granica detekcije.
Sadržaj radionuklida u uzorcima biljnih kultura sa lokacija na kojima je dejstvovano osiromašenim uranijumom odgovara sadržaju radionuklida koji je karakterističan za biljne kulture sa drugih lokacija u Srbiji.
Najviše koncentracije radionuklida u zemljištu izmerene su u uzorcima sa lokacije Bratoselce.
Iako su izmerene vrednosti nekoliko puta veće od vrednosti izmerenih na ostalim lokacijama, odnos aktivnosti izotopa potvrđuje da je uranijum u ispitivanim uzorcima prirodnog porekla – stoji u izveštaju u kojem su dati i tabelarni prikazi izmerenih vrednosti.
Na kraju ovog dokumenta se daje procena ugroženosti stanovništva, odnosno konstatuje sledeće:
- Prema ukupnim rezultatima merenja radioaktivnosti životne sredine na teritoriji Republike Srbije u 2011. godini, može se zaključiti da se aktivnost kako prirodnih radionuklida tako i dugoživećih radionuklida veštačkog porekla (uglavnom od Černobiljskih padavina), u različitim vrstama uzoraka (vazduh, padavine), kretala u niskim nivoima.
Na osnovu vrednosti efektivne doze od proizvedenih radionuklida koju je u 2011. godini prosečan stanovnik Republike Srbije primio ingestijom (unošenjem hrane) i inhalacijom (udisanjem) i koja je manja od 0,01 mSv, može se zaključiti da je radijacioni rizik za stanovništvo koji potiče od proizvedenih radionuklida zanemarljiv.
RAST BROJA OBOLELIH
Na drugoj strani, podaci Zavoda za javno zdravlje u Vranju (vidi tabelu) potvrđuju nalaze Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja.
Broj obolelih od malignih bolesti, ne samo da više ne raste, nego se polako smanjuje, pa je tako 2010. zabeleženo svega 311 slučajeva, za razliku od 2006, kada je bilo 530.
Štaviše, na jugu Srbije najveći danak uzimaju kardiovaskularne bolesti, od kojih je u periodu 2008-2012. umrlo tri puta više ljudi nego od raka.
Problem je, dakle, u dlaku isti kao i godinama unazad. Sa jedne strane, percepcija javnosti je da na jugu Srbije, posebno u Vranju, maltene svaki dan neko umire od raka koji je posledica ozračenosti, dok zvanični statistički podaci, sa druge strane, pokazuju da je sve u granicama proseka.
Ipak, načelnik Centra za zaštitu od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja pri Institutu za medicinu rada "Dr Dragomir Karajović" prim. dr Radomir Kovačević ne veruje mnogo zvaničnim statistikama i kaže da je bombardovanje Srbije osiromašenim uranijumom direktno povezano sa brojem obolelih od malignih bolesti.
- Imamo četiri studije koje smo uradili od 2001. do 2003. u kojima smo dokazali postojanje uranijuma u svim recipijentima ekosistema – u flori, fauni i u ljudima.
A, uranijum nije fiziološki sastojak organizma, a uvek se nađe i uvek ga treba tretirati kao posledicu kontaminacije.
Prva grupa je bila sastavljena od 25 oficira Voske Jugoslavije, kod kojih smo našli genetičke anomalije.
Taj rad je prihvatila Skupština Ujedinjenih nacija zbog veoma pažljive interpretacije.
VRANJE NAJJAČE ZRAČI U SRBIJI
Prema podacima sa sistema za ranu najavu radijacionog akcidenta, u nedelju kasno uveče Vranje je sa 136 nanosiverta na sat bio grad sa najjačim dozom zračenja u Srbiji. U tom trenutku u Vinči je bilo zabeleženo 133 nSv/h. Najslabije zračenje zabeleženo je na teritoriji Beograda – 85 nSv/h.
O podacima koje daje ovaj sistem dosta polemike bilo je pre nekoliko godina, kada je lokalna javnost po prvi put obaveštena o njima.
Stručnjaci, međutim, tvrde da se radi o vrednostima u okvirima normale, odnosno o tzv. prirodnom fonu, koji potiče od kosmičkog zračenja, ali i od radioaktivnih elemenata u zemljinoj kori.
Oni navode da u svetu postoje oblasti gde je zabeležen prirodan fon zračenja od preko 700 milisiverta na sat.
Druga grupa je bilo stanovništvo sa juga Srbije iz zona koje su bombardovane, a treća iz Štrpca i njihovi rezultati su najgori - kaže Kovačević.
On navodi da su tada napravljene i procene o tome šta će se dešavati u budućnosti, odnosno koliki će biti radijacioni rizik po stanovništvo.
Prema njegovim rečima, prognoza je bila da će se godišnje u Srbiji broj obolelih povećavati za 1,9 odsto, a mortalitet za 2,3 odsto. Kovačević ističe da se kasnije pokazalo, prema „Batutovim“ podacima, da je realna situacija gora od ovih proračuna.
- Tada smo proračunali da će za pet do deset godina drastično povećavati broj malignih bolesti krvi i krvnih organa, linfnoga tkiva i polnih žlezda, a za deset do dvadeset godina i broj solidnih tumora.
Posle 14 godina, statistika pokazuje da je u Srbiji, u odnosu na 1999, broj solidnih tumora povećan za 74 odsto, a broj sistemskih bolesti za 39 odsto. Ono što najviše zabrinjava je to što je veliki porast broja obolele dece – objašnjava Kovačević.
Ipak, iz zvaničnih državnih institucija, kao što je Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja, stižu izveštaji prema kojima nema razloga za brigu. Sličan utisak ostavljaju i pokazatelji Zavoda za javno zdravlje.
- Nama je 2010. Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja oduzela radioekološki monitoring i mi nemamo kontrolu niti kontakt sa njima. Pre godinu i po, kada je bila Fukušima, oni su prestali da rade taj monitoring, što je strašno.
Oni su doveli neku slovenačku firmu da im instalira softver, i ja se bojim da sada hoće da prikažu da se ovde radi o prirodnoj radioaktivnosti i da opasnosti nema.
Ono što oni objavljuju je tačno, ali nije dovoljno, i zato ne bi trebalo mnogo verovati njihovim izveštajima.
To licemerje moramo da raskrinkamo, pogotovu o tome kakav nam je sada monitoring i kakav je ovde stav o svemu tome – kaže Kovačević.
Ovaj tekst proizveden je uz podršku Evropske unije u okviru programa “Jačanje medijske slobode u Srbiji” kojim rukovodi Delegcija EU u Srbiji a implementira EPTISA Servicios de Ingenieria.Sadržaj ovog teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost OK RADIJA i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Evropske unije.
OK RadioVrati se na kategoriju Vladavina prava
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
