Sibirska borovnica (Lonicera caerulea). Jedna od najpopularnijih voćki iz Sibira je svakako sibirska borovnica, koja je sve više prisutna i na našem tržištu. Ova voćka poznata je i kao kamčatska jagoda, haskap ili medena borovnica. Najviše se uzgaja u Sibiru i na Kamčatki, ali takođe i u severnim delovima Kine i Japana. Takođe, nedavno je ova voćka počela da se uzgaja i u Evropi, pa i kod nas. Ono što je važno napomenuti jeste da je ova voćka slična borovnici i tako se zove, ali ne spada u isti red kao borovnica.
Sibirska borovnica je izuzetno otporna na niske temperature i mrazeve, pa je pogodna za uzgoj na mestima gde vlada oštra kontinentalna klima. Zahteva veliku vlažnost i bogato mineralno tlo, a najbolje uspeva na sunčanim položajima.
Ova voćka je bogata C vitaminom, a može se konzumirati sveža ili se može koristiti za pravljenje soka, džema, vina ili sladoleda.
Sibirski limun (Citrus trifoliata). Sibirski limun je još jedna od sibirskih voćki koja je popularna i kod nas. Ova voćka se naziva još i trolisna ili gorka narandža i spada u citruse koji su najotporniji na hladnoću i mrazeve. Dokazano je da sibirski limun može dobro da podnese temperaturu od -20, pa čak i od -30. Sibirski limun vodi poreklo iz Kine i Koreje i uglavnom se uzgaja u predelima sa kontinentalnom klimom. Sibirski limun predstavlja dekorativno drvo i često se koristi kao ukras u baštama.
Jedna od najvažnijih karakteristika ove voćke jeste što se ona često koristi kao podloga za gajenje drugih vrsta citrusa, kako bi im se omogućilo da prežive niske temperature bez oštećenja. Što se tiče sibirskog limuna, plodovi se ne mogu jesti sirovi jer su dosta gorki. Oni u sebi sadrže gorko ulje, pa se uglavnom koriste za pravljenje džemova i marmelada, ali i kao začin. Plodovi sibirskog limuna imaju izuzetno lepu žutu boju, ali nemojte da vas to prevari i da uzmete sirov sibirski limun da jedete. Sibirski limun je bogat vitaminom C i od davnina se koristi u medicini zbog svojih lekovitih svojstava.
Najbolje je da se sibirski limun uzgaja na osunčanim predelima, a drvo ovog limuna je od 3 do 4 metra visine. Krošnja je okrugla, a cvetovi sibirskog limuna su izuzetno lepi i koriste se kao ukras. Trnje sibirskog limuna se često koristi za pravljenje prirodnih ograda.
Sibirski kivi (Actinidia arguta). Sibirski kivi pripada istoj porodici kao i običan kivi, ali njegova prednost je ta što može da podnese jako niske temperature. Ovu voćku nazivaju još i bavarski kivi, koktel kivi, mini kivi ili čak arktički kivi. Sibirski kivi se još razlikuje od običnog kivija jer ga nije potrebno trebiti i malo je manje veličine. Sibirski kivi može da podnese temperature do -30 stepeni bez ikakvih oštećenja.
Plodovi sibirskog kivija imaju zelenkastu boju sa crvenkastim nijansama ponekad i konzumiraju se celi, kao što smo već pomenuli. Ovaj kivi je slađi od običnog kivija, a karakterističan je i po svojim izuzetno lepim cvetovima. Zato se sibirski kivi često koristi kao dekorativna biljka. Što se prinosa tiče, smatra se da sibirski kivi može dati oko 50 kg plodova po jednoj biljci. Važno je da se ova biljka sadi na mestima koja su zaštićena od vetra i gde ima dosta vlage.
Sibirska aronija (Aronia melanocarpa). Sibirska aronija se smatra jednom od najzdravijih biljaka na svetu jer može da pomogne u prevenciji i u lečenju mnogih bolesti. Ona se uzgaja u hladnoj klimi i netaknutoj prirodi, pa ima izuzetna lekovita svojstva. Poznata je kao divlja sorta i može da podnese temperature do čak -47 stepeni. Kod nas je naročito popularan sok od sibirske aronije koji se preporučuje trudnicama i svima onima koji su na bezglutenskoj dijeti.
Vrati se na kategoriju Zivot i stil
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
