Male su šanse da banke u državnom vlasništvu, sa nagomilanim gubicima, nađu kupca iz Evrope. Stručnjaci očekuju više od ruskih grupacija i arapskog kapitala.
Šanse da domaće banke u državnom vlasništvu, koje su napakovale „debele“ gubitke, nađu kupca iz zemalja Evropske unije gotovo su minimalne. Vreme najunosnije prodaje banaka, Grcima, Italijanima, Francuzima i Austrijancima, odavno je prošlo. Sada možemo da se uzdamo samo u domaće potencijale, a to su Komercijalna banka, Poštanska štedionica i AIK banka, a stručnjaci tvrde da bi trebalo više pažnje obratiti i na banke sa istočnoazijskog tržišta.
To potvrđuje i primer Razvojne banke Vojvodine koju će uzeti Poštanska štedionica. Nije, međutim, u pitanju klasično preuzimanje, već će se depoziti, oročeni i neoročeni, kao i krediti preneti na „surogat majku“. Zainteresovani za RBV bili su pre svih Unikredit i Sosijete ženeral, ali su odustali, jer strane banke nisu voljne za preuzimanja i klasično kupovanje banaka.
- Naše bankarsko tržište je preveliko - smatra Branko Živanović, profesor na Beogradskoj banakrskoj akademiji. - Deo bankarske infrastrukture sa radnom snagom je suvišan. Stoga su „iskrajanja“ banaka, bez značajnijeg preuzimanja infrastrukture i posebno zaposlenih budući scenario. Motiv je brzo i efikasno povećanje tržišnog učešća.
Najpoželjniji, a realan investitor, svakako je EBRD, koji je sve što je kupio prepakovao u kvalitetnu bankarsku strukturu i prodao - kaže Branko Živanović. - Međutim, EBRD kupuje isključivo realnu i nedovoljno razvijenu aktivu. Na ovom planu realno je očekivati njegovu zainteresovanost za punktove u koje će biti smeštena najkvalitetnija aktiva i depoziti iz preostalih državnih banaka.
Nešto se može očekivati, kako kaže Živanović, od ruskih bankarskih grupacija i arapskog kapitala koji će više insistirati na grinfild modelu ulaska nego na preuzimanju banaka. Investicioni fondovi su, prema rečima ovog profesora, spremni za ulazak i u rizičnije aranžmane, sa dužim rokom. Ipak, za ove fondove postoje ograničenja u Srbiji, koja nisu nepremostiva i mogu da se menjaju, posebno kada su u pitanju arapski fondovi.
- Za domaće banke međunarodni investitor bio bi rešenje - smatra Živanović. - Treba ih ponuditi po realnoj, fer vrednosti, a prilikom donošenja odluka o prodaji državnog učešća imati u vidu, pre svega, eventualne negativne efekte po državne finansije, u scenariju njihovog zadržavanja. Preostalu lošu bankarsku aktivu treba likvidirati kroz brz i racionalan stečajni postupak.
Vrati se na kategoriju Nacionalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
