Izvori poput engleskog Gardijana (The Guardian) tvrde da je došlo do dramatičnog pada u broju klubova u Ujedinjenom Kraljevstvu, zemlji nekadašnjih superklubova poput londonskog Ministry of Sound i mančesterske Hacijende (The Haçienda).

 

S druge strane, berlinski Astra Kulturhaus i Bi Nuu svoja vrata otvaraju beskućnicima i pružaju prenoćište u njihovim prostorijama jednom nedeljno. 

 

Postavlja se pitanje da li klupska kultura izumire ili se kubovi i noćni provod samo menjaju i razvijaju?

 

 

Dekada električnih snova

 

Ljudima koji su često posećivali klubove 80-ih se može činiti iznenađujuća priča o tome da kultura noćnih klubova bledi. Za tu generaciju, noćni klubovi su bili neodvojivi deo života i način inicijacije u društvo, mesto gde su se prvi put zaljubili ili probali alkohol i cigarete.

 

Ako ste bili dovoljno stari da uđete u klub, mogli ste da slušate muziku izvođača kao što su Duran Duran, Blondie, Eurythmics, Boy George i Depeche Mode. Izlazak je bio jedan od načina na koji ste mogli da otkrijete nove stvari vaših omiljenih muzičara.

 

Zamračeni podijumi za igru širom sveta su bili i mesta u kojima su posetioci izražavali svoju kreativnosti i stav kroz ples i eksperimentisanje sa odevnim stilovima, što je takođe jedan od prepoznatljivih elemenata ovog perioda.

 

 

Dekada super i tehno klubova

 

Noćni klubovi su doživeli evoluciju tokom 90-ih. Dens muzika i žanrovi poput elekronike, haus muzike, trensa i tehna bili su sastavni deo klubova u Evropi i Severnoj Americi.

 

Ova dekada odlikuje se i pojavljivanjem superklubova, odnosno noćnih klubova koji imaju različitu temu i/ili muziku u svakom od svojih delova. Pored Ministry of Sound i The Haçienda, treba spomenuti i superklubove Juliana’s (Tokio), Cream (Liverpul) i Pacha (Ibica). 

 

Enterijer klubova ove dekade je veoma različiti - od raskošnih superklubova koji privlače poznate ličnosti, do napuštenih fabrika na ivicama grada koje su prihvatale kulturu margine. Iako je video umetnost prisutna u klubovima još od ranih 60-ih, sa razvojem elektronske muzike video sadržaj postaje posebno važan jer je predstavljao sastavni deo klupske muzike, pa tako ekrani postaju neizostavni deo klupskih zidova.   

 

Dekada propadanja ili transformacije?

 

Iako su tokom 80-ih i 90-ih klubovi bili glavna mesta za provod, to ne može sa sigurnošću da se tvrdi i za noćne klubove 2000-ih i 2010-ih. Podatak o klubovima u UK-u kaže da se u periodu između 2005. i 2015. njihov broj skoro prepolovio, a slični trendovi mogu da se primete i u ostalim zemaljama. 

 

Uzroci transformacije noćnog života mogu da se pripišu činjenici da ljudi danas biraju drugačije načine da otkriju novu muziku. Klubovi su nekada bili mesta gde su mogli da se čuju novi izvođači dok je danas skoro sve dostupno na internetu. A oni koji i dalje imaju veliko interesovanje za živu muziku vide muzičke festivale, koncerte i barove kao idealna mesta za uživanje u toj vrsti zabave.

 

 

Svetlija budućnost

 

Uprkos promenama, čini se da klubovi imaju dobru budućnost jer se polako menja i proširuje njihova ponuda. Vlasnici ovih noćnih prostora se trude da ispune očekivanja modernih generacija koje žele mesta u kojima mogu da se druže, đuskaju i zabavljaju sa prijateljima.

 

Nekada tamni i zadimljeni prostori klubova sada imaju malo drugačije lice u skladu sa zahtevima nove klijentele. VIP tretman i atmosfera se zahteva u svakom delu kluba. Tu ste da vidite druge i budete viđeni dok sedite za visokim elegantim stolovima sa svojim mobilnim telefonima, IQOS Multi uređajima i koktelima pripremajući se za možda i najvažniji deo večeri - slikanje. Ples, da, to je OK, ali slikanje je obavezno.

 

Kao što vidite, od jednostavnih prostorija sa DJ pultom i nekoliko rotirajućih svetala, do mesta gde se tehnologija koristi za kreiranje jedinstvenih iskustava - klubovi i noćni provod su prošli kroz veliku transformaciju u poslednjih nekoliko decenija. 

 

Kako će sve izgledati sutra, ostaje nam da vidimo. Ali jedno je sigurno - ljudi žele da izlaze i žele da se zabavljaju, a na klubovima je da isprate puls generacije.