Japanski naučnici su na putu da proizvedu jednostavan test na koronavirus, koji se bazira na upotrebi antitela poreklom iz nojevih jaja i omogućuje da se prisustvo patogena utvrdi golim okom, objavljuje RTS.

 

Koronavirus izaziva strah i sumnje, ali inspiriše i maštu. Najnovija inovacija, iz stare japanske prestonice Kjota, treba da pomogne u otkrivanju tog smrtonosnog patogena na jednostavan, neinvazivan način. Ona ima veze sa nojevim jajima.

 

Naime, tim naučnika sa Prefekturalnog univerztiteta Kjoto izradio je hirurške maske čijim pregledom pod ultraljubičastim zracima može da se odredi da li su oni koji su ih nosili zaraženi virusom SARS-CoV-2.

 

Kuriozitet je što se kao agens pomoću kojeg se utvrđuje prisustvo virusa koriste antitela koja su proizveli nojevi. Japanski naučnici došli su na ideju da umrtvljeni koronavirus ubrizgaju tim krupnim pticama koje ne lete, jer su one sposobne da proizvedu veliku količinu antitela koja učestvuju u odbrani organizma od opasnih mikroorganizama. Injekcije virusa dobijale su ženke, kako bi se antitela ubrala iz jaja koja one polože.

 

U maske se u visini usta umeće specijalni filter, koji se nakon upotrebe tog zaštitnog sredstva vadi i prska fluorescentnom supstancom koja sadrži nojeva antitela. Filter se potom pregleda lampom koja odašilje ultraljubičaste zrake – ukoliko je koronavirus prisutan, nojeva antitela će svetleti, što znači da je osoba zaražena.

 

Vođa istraživačkog tima, profesor veterine Jasuhiro Cukamoto, kaže da je ispitivanje do sada sprovedeno na maskama 32 zaražene osobe, te da je supstanca s nojevim antitelima verno pokazala količinu virusa i njeno postepeno smanjivanje tokom deset dana.

 

Sledeći korak je proširenje studije, kako bi se uključio veći broj ispitanika.

 

Tim se nada da bi njihov izum mogao da bude zvanično odobren i da uđe u široku komercijalnu upotrebu tokom sledeće godine.

 

Otkrivanje prisustva virusa na unutrašnjem filteru maski golim okom daje bitno nove mogućnosti, jer pruža saznanje koje može da se iskoristi za upućivanje ljudi na pi-si-ar testiranje i, naročito, za lakše identifikovanje nosilaca virusa koji nemaju simptome.

 

 

Nojevi za spas čovečanstva

 

Tim profesora Cukamota je, inače, već u aprilu ove godine proizveo (u Japanu vrlo popularne) hirurške maske presvučene antitelima nojeva koja neutrališu koronavirus.

 

Sada nastoje da razvojem posebnog filtera s antitelima noja doprinesu jednostavnom ranom otkrivanju zaraženih osoba detektovanjem virusa iz njihovog daha.

 

Profesor Cukamoto, koji je i rektor Prefekturalnog univerziteta Kjoto, u prošlosti je, koristeći istu tehniku, izradio više vrsti maski kojima mogu delom da se zaustave virusi izazivači drugih bolesti, poput gripa, SARS-a ili ebole.

 

Štaviše, privatna kompanija koju je osnovao proizvodi i dezinfekcioni sprej koji sadrži antitela noja, koji može da se nanosi na kvake i druge površine, kao i bombone kojima se u usta unose antitela poreklom iz jaja te ptice, koja imaju antivirusno dejstvo.

 

Šire gledano, vrednost rada profesora Cukamota leži u tome što su pre metode ekstrahovanja antitela iz nojevih jaja za njihovu proizvodnju korišćeni miševi i zečevi, koji su morali da budu ubijeni da bi se iz njihove krvi uzele vrlo male količine važnih proteina. Iz žumanceta velikog nojevog jajeta na jednostavan način se dobijaju četiri grama antitela, dok jedna ženka prosečno snese oko 100 godišnje – količina imunološkog proteina za čije dobijanje bi trebalo usmrtiti hiljadu zečeva.

 

Zahvaljujući otkriću da nojevi proizvode veliku količinu antitela, da su ona skoncentrisana u jajima i efikasna u uništavanju virusa koji more čovečanstvo, profesor Cukamoto uživa veliki ugled u međunarodnim naučnim krugovima. U svom istraživanju primene nojevih antitela kao detektora i u odbrani od patogena on sarađuje sa američkim Univerzitetom Harvard i vojskom SAD.

 

 

Neinteligentni i opasni, ali vrlo korisni

 

Pedesetdvogodišnji Cukamoto je karijeru počeo kao veterinar farme nojeva i sa njima radi već više od dvadeset godina.

 

Interesantno, u dužem intervjuu japnskom javnom servisu NHK on je izjavio da te ptice, koje mogu da dosegnu visinu od dva i po metra i trče 60 kilometara na sat, "nisu previše pametne" pošto zbog slabe moći pamćenja ne mogu da prepoznaju ni ljude koji s njima rade godinama.

 

Naime, Cukamoto je dugo posmatrao ponašanje nojeva i ustanovio da se dešava da provedu mnogo vremena jureći sopstvenu senku, da umeju greškom da zgaze i smrve sopstveno jaje i da povedu brigu o tuđem, a zanemare sopstveno potomstvo jer ga ne razaznaju.

 

Istovremeno, međutim, on je primetio i da njihove rane brzo zarastaju i da ne obolevaju mnogo od infekcija, što ga je, uz činjenicu da žive i po šezdeset godina i imaju solidnu telesnu građu, navelo na pomisao da poseduju jak imunitet.

 

To je kasnije i potvrdio svojim medicinskim istraživanjem, koje se sastojalo od ubrizgavanja detoksifikovanih patogena različitih bolesti, među kojima i onih koje napadaju ljude, i posmatranja imunološke reakcije nojeva, koja se pokazala izrazito snažnom.

 

"Imaju pileći mozak, ali u svom telu imaju skrivenu moć koja može da spase čovečanstvo", rekao je on pred kamerama.

 

Japanski veterinar je posvedočio da su nojevi agresivni i da su ga više puta išutirali, zbog čega je jednom zadobio prelom noge, ali da ga, uprkos činjenici da su opasne, te ptice mnogo zanimaju i da ih voli.