Objava Elen Pejdž, zvezde filmova “Džuno” i “Početak”, ponovo je pokrenula diskusiju o transrodnosti. Elen je sad Eliot.

 

“Hoću da podelim sa vama da sam trans, moje ime je Eliot i muško sam. Imam mnogo sreće što sam u situaciji da ovo pišem i srećan sam što sam ovde i što sam stigao dovde u svom životu. Beskrajno sam zahvalan svim neverovatnim ljudima koji su me podržali na ovom putu. Ne mogu vam opisati koliko je oslobađajuće to što se dovoljno volim da budem to što stvarno jesam”, napisao je Eliot, a prenosi Nova.

 

Usledilo je mnoštvo poruka podrške, a svaka je, nadamo se, bar mali korak dalje u pravcu tolerancije i istinskog razumevanja, budući da mnogi ne znaju ni šta zapravo znači biti trans osoba.

 

Šta je “trans”

 

Kad se kaže “trans”, ipak, uglavnom se misli na transrodnu osobu.

 

“Transrodna osoba je osoba koja se ne identifikuje sa rodom koji joj je namenjen na rođenju”, pojašnjava Sonja Sajzor u svom vlogu posvećenom izrazima, definicijama i najčešćim predrasudama o transrodnosti.

 

“Ukoliko se osoba rodi sa penisom, roditelji detetu daju muško ime, obraćaju mu se zamenicom ”on” i odgajaju ga da priča u muškom rodu (”gladan sam”, ”žedan sam”, ”umoran sam” itd). Ukoliko ta osoba shvati da joj takav socijalni tretman ne odgovara, tj da je ime i rod namenjeni na rođenju ne opisuju ispravno, tj da želi ime i zamenice drugog roda, ova osoba se naziva transrodna.”

 

Isto važi i za osobe kojima je na rođenju namenjen ženski pol, kao u slučaju Eliota Pejdža.

 

U “Preporukama za medije o izveštavanju o trans osobama” koje je formulisao radni tim Gayten-LGBT, navedeno je da “transrodna osoba ili trans osoba opisuje osobu čiji se rodni identitet ili rodno izražavanje razlikuju od pola koji im je pripisan po rođenju”. Ako je potrebno napominjati, pol se odnosi na biološke karakteristike, a rod na to kako sebe osoba doživljava, kako se identifikuje (kao žena, muškarac ili osoba nekog drugog identiteta).

 

Trans* (sa zvezdicom) je širi termin koji obuhvata raznolikost iskustava u okviru trans zajednica i pored trans žena i trans muškaraca, uključuje i sve druge necisrodne identitete – transpolne osobe, transvestite, rodno fluidne, osobe koje se rodno ne konformiraju, arodne, osobe trećeg roda… Cisrodnost je termin koji se koristi da opiše osobe koje nisu trans, kojima je pol pripisan po rođenju u skladu sa njihovim osećanjem svog roda.

 

“Postoje ne-binarne osobe koje se ne identifikuju ni kao muškarac ni kao žena, postoje bi-rodne osobe, ili u nativno-američkoj kulturi čak postoji izraz ”two spirited”, ili ti osobe sa dva duha, oba izraza za osobe koje se identifikuju delom kao muškarac, a delom kao žena. Postoje arodne osobe, tj osobe koje se osećaju kao da nemaju nikakav osećaj rodnog identiteta. Postoje rodno-fluidne osobe čiji je osećaj rodnog identiteta fluidan, tj ne osećaju strogu fiksaciju na jedan rod koji mora ostati nepromenljiv”, pojašnjava Sonja Sajzor.

 

Ovde je možda bitno objasniti još neke termine koje ne treba mešati s transrodnošću.

 

Transpolna (transeksualna) osoba: odnosi se na osobu čiji rodni identitet odgovara drugom polu od onoga koji joj je pripisan po rođenju. Izraz se često vezuje za one osobe koje prolaze ili koje žele da prođu kroz medicinsku tranziciju.

 

Transvestit: osoba koja nosi odeću roda drugačijeg od onog koji im je pripisan po rođenju zarad ličnog zadovoljstva, ali obično ne želi da stalno živi u tom rodu.

 

Drag kraljica/kralj: osoba koja nastupa u rodu koji se razlikuje od njene rodne prezentacije u svakodnevnom životu. Drag kraljice su muškarci koji nose žensku odeću zbog nastupa.

 

Rodnokvir (i rodno queer) ili rodnofluidna/rodnoneutralna/osoba koja se rodno ne konformira: odnosi se na osobu koja se ne identifikuje sa konceptom rodne binarnosti (muško ili žensko), već se nalazi negde van tog koncepta, ili je negde između.

 

 

Tranzicija

 

Mnogi su skloni da tranziciju svode na “promenu pola”. Međutim, proces tranzicije se odnosi na promenu prezentacije roda trans osoba i može da uključuje društvene, zakonske, medicinske i/ili hirurške promene, pritom ne nužno sve navedeno.

 

Sajzor nudi novu definiciju: “Tranzicija nije put iz muškog u žensko telo, ili rodnu ulogu, ili kako god želite to da spakujete. Tranzicija je put iz stanja u kojoj je osobi neugodno u njenom telu, i društvenim ulogama koje joj bivaju namenjene na osnovu tog tela, u stanje u kojoj je osobi ugodnije u njenom telu, ili pak barem malo manje neudobno. Samim tim, tranzicija je za svaku trans osobu različita. Neke trans osobe žele da promene ime i zamenice i tu se zaustavljaju, neke trans osobe povrh toga žele da promene način oblačenja kako bi im bilo udobnije u njihovom telu, ali ne žele hormone ili operacije, neke trans osobe žele hormonsku terapiju kako bi promenile svoje sekundarne polne karakteristike, neke trans osobe povrh toga žele i operacije kako bi promenile svoje genitalije.”

 

To je samo jedan od razloga što trans osobe vređa izraz “promena pola” – čak i ako se odnosi samo na medicinsku tranziciju, tačniji je izraz “prilagođavanje pola” ili “usklađivanje tela s rodnim identitetom”.

 

To svakako nije jedina fraza na koju bi neko neupućen mogao da se “saplete”.

 

Uvredljiv jezik

 

Osim “promene pola”, u spomenutim preporukama su kao termini uvredljivi za trans osobe izdvojeni i: trandža; predoperativna osoba/postoperativni transseksualac; transseksualac/transseksualka; hermafrodit.

 

Konstrukcije kao što su “rođena kao muškarac” ili “biološka žena”,  kada se govori o trans osobi koja je u procesu tranzicije, takođe nije preporučljivo. Verovatno ne treba da podvlačimo da u razgovoru s transrodnom osobom treba da poštujte njen rodni identitet – ukoliko koristi žensko ime i govori o sebi u ženskom rodu, onda je to jedini ispravan način da o njoj i sa njom govorite.

 

U tom kontekstu, jedna fraza je posebno popularna, a mnogim trans osobama nije dobro kad je čuju, jer pojednostavljuje jedno vrlo složeno iskustvo. U pitanju je “žena zarobljena u telu muškarca”, odnosno “muškarac zarobljen u telu žene”. Umesto toga, treba razumeti da je trans ”osoba koja se ne identifikuje sa rodom koji joj je namenjen na rođenju”.

 

“Trans žena se ne rađa u pogrešnom telu. Trans žena se rađa u svom telu nad kojim treba da ima apsolutnu autonomiju. Kao što osoba može staviti protezu da ispravi zube zato što joj se ne dopada što su krivi, ili kao što osoba može da reši da ode na operaciju očiju zato što je mrzi da nosi sočiva ili naočare, ili kao što osoba može da reši da smrša deset kilograma jer joj se ne dopada njen fizički izgled, isto tako, trans žena, ukoliko joj se dopadaju njene muške sekundarne polne karakteristike, ima pravo da laserski odstrani bradu i da počne da pije blokatore muških hormona, kao i da počne da pije ženske hormone zbog čega će razviti sekundarne polne karakteristike, kao i da ode na operaciju da promeni svoje genitalije. Trans žena nije žena zarobljena u telu muškarca, kao što osoba koja želi da smrša nije mršava osoba zarobljena u telu debele osobe. Mi smo naša tela i zbog toga treba da imamo pravo na autonomiju nad istim, kao i pravo da ga menjamo onako kako želimo, ukoliko smatramo da ćemo zbog toga funkcionisati bolje”, pojašnjava Sonja Sajzor.