Lokalne vesti - Četvrtak 23.08.2018 - 09:46
Malvina Hofman, velika američka vajarka, autorka čuvenog plakata „Srbiji je potrebna vaša pomoć“, nakon Prvog svetskog rata posetila je i Amerikanski dom za ratnu siročad u Vranju, što je učvrstilo njenu vezu sa Srbijom, kaže Vladimir Čeh, osnivač Instituta za istoriju oglašavanja.
Vladimir Čeh, osnivač Instituta za istoriju oglašavanja FOTO: G. Mitić/OK Radio
CIlj izložbe „Ko je Malvina Hofman?“ koja obuhvata sedam gradova u Srbiji je predstavljanje jedne od najpoznatijih američkih vajarki koja je svoje umetničko umeće stavila u službu pomoći Srbiji u vreme Velikog rata.
Plakat „Srbiji je potrebna vaša pomoć“ koji je pratio kampanju Vlade SAD je poznat, ali autorka nije, iako se radi o jednoj od najpoznatijih američkih vajarki tog doba, kaže u razgovoru za OK Radio Vladimir Čeh, autor izložbe.
Poznata je urbana legenda da je lik sa plakata zapravo jedan od umirućih srpskih vojnika na čamcu koji ih je vozio ka „plavoj grobnici“, zabeležen na fotografiji srpskog ratnog reportera Miloja Igrutinovića.
U toku istraživanja utvrđeno je da je ova legenda istinita, kao i da je Malvini mogao da je pokaže jedino Milan Pribićević, kojeg je srpska Vlada poslala u Ameriku da sakuplja dobrovoljce za Solunski front, kaže Vladimir Čeh.
- Hofmanova, najveća i najpoznatija američka vajarka tog doba, učenica velikog Rodena, ponudila je srpskom pukovniku Pribićeviću svoj apartman na Menhetnu da prikuplja dobrovoljce za front.
Ona do tada nije imala nikakve veza sa Srbijom, i od Pribićevića je saznala u kakvom se dramatičnom položaju nalazi naša zemlja.
Kažu da se tu odvojala i izvesna ljubavna priča, ali o tome, nekom drugom prilikom – kaže autor.
Malvinu Hofman je inače, zajedno sa grupom takođe značajnih umetnika, angažovala američka Vlada da pomognu propagandne aktivnosti za pomoć Srbiji.
Lik sa fotografije Miloja Igrutinovića se, nakon plakata, našao i na Malvininoj skulpturi Svetog Franje koja se danas nalazi ispred bolnice Mejo u Ročesteru, Minesota.
- Tu skulpturu smo mi za izložbu pripremili u virtuelnoj realnosti i, kada stavite specijalne naočare, videćete je u tri dimenzije, a sve to zahvaljujući ljubaznosti ljudi iz bolnice Mejo.
Na osnovu te trodimenzionlne digitalne slike, Institut za istoriju oglašavanja je dao da se na 3D štampaču napravi bista, identična onoj koju je napravila Melvina Hofman.
Tako ova izložba prikazuje put koji je lik umirućeg srpskog vojnika prešao, od fotografije, preko skice, plakata, razglednice, naslovne strane na propagandnoj knjižici, do skulpture kojom se ovaj lik vraća u realnost – kaže Vladimir Čeh.
Malvina Hofman je kasnije tražila od Herberta Huvera, tadašnjeg direktora Crvenog krsta, a potonjeg američkog predsednika, da je pošalje u Srbiju, o kojoj je do tada toliko slušala.
Na tom putu, ona je obišla 25 prihvatilišta za dečiju siročad u Srbiji, koje je osnovala Amerika i na tom putu Malvina Hofman je posetila i Amerikanski dom u Vranju.
Na ovoj izložbi se po prvi put u javnosti prikazuje 18 njenih crteža koji su nastali na tom putu, kao deo Malvinine zaostavštine koja se čuva u Geti institutu u Los Anđelesu.
U svojoj autobiografiji ona je pisala o svom putovanju po Balkanu, gde je posetila Vranje, Gračanicu, Niš i druge gradove.
Jedno od Malvininih najznačajnijih dela, skulptura „Savremeni krstaš“, takođe ima veze sa Srbijom, navodi autor.
- Lik na skulpturi je napravljen sa pokrovom na glavi koji podseća na zaštitnu metalnu mrežu srednjevekovnih vitezova, ali ne; to potkapa koje su žene iz američkog Crvenog krsta pravile za srpske vojnike.
Zbog toga je ta poznata skulptura nazvana „Savremeni krstaš“, a na njoj je upravo lik Milana Pribićevića.
Do sada se nije znalo da se replika te skulpture nalazi na grobu Milana Pribićevića u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju – ukazuje Vladimir Čeh.
Izložba „Ko je Malvina Hofman?“ deo je velike izložbe “Srbija, rat i plakat” o kampanji američkih, britanskih i francuskih saveznika za pomoć Srbiji u Velikom ratu, a turneja se organizuje uz pomoć američke ambasade u Beogradu.
OK Radio
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
