Finansiranje kulture oduvek je u Vranju bila bolna tačka, pa se ta situacija nije promenila ni sa dolaskom nove vladajuće garniture. Nikada dovoljno para, stalna politička zapošljavanja partijskih kadrova u ustanovama kulture, konstanti politički patronat i opšti upliv amaterizma na gradska kulturna dešavanja samo su neke od dugogodišnjih odlika lokalne kulturne scene, ako uopšte postoji nešto što bi se tako moglo nazvati.
Dok zvanične kulturne ustanove grcaju pod teretom nemaštine, prezaposlenosti, ogromnih dugovanja, neodgovarajuće strukture zaposlenih, dotle neke organizacije koje skoro pa vladaju vranjskom kulturom žive kao bubrezi u loju.
Ova konstatacija pre svega se odnosi na Književnu zajednicu "Bora Stanković", koja, po organizacionoj strukturi, i nije ustanova kulture, nego udruženje građana, ili, kako se to moderno kaže, nevladina organizacija. Ova kulturna pojava finansira se iz gradskog budžeta, i to sa 4,5 miliona u 2009. godini, i najavom od 3,7 miliona budžeta u 2010. godini.
Koliki je to novac pokazuje činjenica da Pozorište, sa 25 zaposlenih, ima budžet od 18 miliona godišnje, dok Zajednica ima samo dva zaposlena. Dakle, zvanična gradska kulturna institucija dobija godišnje 720.000 dinara po zapošljenom, dok Zajednica, kao NVO, ima prihod od 2,2 miliona po radniku!
Ovakav disparitet odavno je upao u oči kulturnim radnicima u gradu, pa je pritisak da se stvari dovedu u red svakoga dana sve veći. Upitan da li je književna zajednica i njen glavni čovek, pesnik Miroslav Cera Mihailović izdvojen iznad svih, pa mu grad odvaja toliko para, prvi socijalistički operativac Zoran Antić kaže da je ta problematika regulisana zakonom.
Prema Antićevom tumačenju, Miroslav Mihailović i njegova Književna zajednica ne pripadaju civilnom sektoru, nego su, praktično, udruženje građana od posebnog značaja za gradsku kulturu, i da, kao takvi, imaju i poseban status i u odnosu na kulturne institucije, i u odnosu na ostala udruženja građana.
Ponešto drugačije situaciju vidi gradonačelnik Miroljub Stojčić, koji je najavio i promene na tom planu. Naime, sada se Književna zajednica, ali i mnogi drugi slični iz istog miljea, koji grad godišnje koštaju čak 130 miliona dinara budžetskih para, finansira kao da je praktično još jedna gradska kulturna institucija.
Stojčić najavljuje će se sa sadašnjeg direktnog finansiranja probranih NVO-a pređe na takozvano projektno finansiranje. Prema Stojčićevim rečima, nema više budžetskih para na lepe oči i za samo postojanje neke NVO, nego će se ubuduće pare svima, pa i književnoj zajednici, opredeliti na osnovu direktnih projekata za programe, u kojima će taksativno biti navedene finasnijske potrebe po programu.
Na ovom mestu u čitavu priču se uključuje i politika. Naime, ovde vlada uverenje da je MIhajlović miljenik socijalističke vrhuške, te da je zato protežiran i praktično zaštićen od svih promena u vladajućoj garnituri. No, ovakvu percepciju javnosti jasno je demantovao Zoran Antić, prvi socijalistički operativac u Vranju.
I tako, na kraju priče nema nedoumica. Miroslav Mihailović ostaje vredfnost po sebi, koja će, na ovaj ili onaj način, gradsku kulturu koštati oko četiri miliona dinara godišnje. Ne, on nije ničiji miljenik, i ne, on nije ni na čijem platnom spisku. Lepo, ko veruje. Ko ne, ostaje mu samo da čeka najavljene promene u načinu finansiranja trećeg sektora, ali i kulturnih institucija.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
