On je bio u strodstvu sa apostolom Pavlom i Jevrejin koji je živeo u grčkim oblastima i govorio grčkim jezikom. Stradao je godinu dana nakon Vaznesenja Hristovog. Bio je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenikom. Naziva se i arhiđakonom, jer je bio prvi od sedam đakona koje su sveti apostoli postavili na službu oko pomaganja sirotinji u Jerusalimu.

 

Činio je mnoga dobra dela i pomagao ljudima. Pokušavao je da Jevrejima objasni da su ubili Mesiju, zbog čega je imao mnogo neprijatelja sa kojima se borio rečima. Ipak, oni su ga uz pomoć lažnih svedoka i kleveti da je hulio na Boga i Mojsija, lažno optužili i uhapsili.

 

Kako je objašnjeno na sajtu SPC, na suđenju Sveti Stefan je odlučno i razložno pobijao jednu po jednu klevetu lažnih svedoka.

 

Izložio je, jasno i sa velikim poštovanjem, celu istoriju Izrailja od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku Mesije do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem i uvažavanjem. No, istina o Mesiji još više je razgnevila svešteničke i narodne polavare.

 

U tom uzavrelom trenutku, Arhiđakon Stefan pogleda u nebo i to što je ugledao objavi svima prisutnima:

 

„Evo, vidim nebesa otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga.”

 

To je razjarilo sve njegove sudije, te Arhiđakona Stefana izvedoše iz grada i ubiše kamenjem. Među prisutnim mučiteljima bio je i Stefanov rođak Pavle, koji je kasnije, iskreno se pokajavši, spoznao istinu o Gospodu Isusu Hristu, primio njegovo učenje i sveto krštenje, i ostatak zemaljskog života proveo propovedajući, kao apostol Pavle, jevanđeljsku istinu, šireći Hristovu reč i osnivajući crkvene zajednice.

 

A toga dana, kada su Jevreji kamenovali arhiđakona Stefana, stajala je podaleko, na jednoj uzvišici Presveta Bogorodica, sa svetim Jovanom Bogoslovom, gledajući mučeništvo ovog prvog mučenika za istinu njenog Sina i moleći se usrdno Bogu za njegovu dušu.

 

Poslednje reči svetog arhiđakona Stefana su bile: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj.”

 

Mošti svetog prvomučenika Stefana su pronađene blizu Jerusalima 415. godine, potom prenete na Sion, a nešto kasnije su bile pohranjene u Carigradu.