Danas se u Srbiji i drugim zemljama u kojima većinom žive građani pravoslavne veroispovesti obeležava najveći hrišćanski praznik. Veronauka kaže da, kada su se pre 1973 godine žene u nedelju pojavile pred Hristovim grobom u koji je on bio položen u petak, grobna ploča je bila otvorena, a grob prazan. Dva anđela u belom upitala su ih zašto traže živoga među mrtvima. Jer, onaj koga traže, da pomažu telo njegovo mirisnim uljima, po tadašnjim običajima, vaskrsao je, kao što je predskazano. Sigurno su bile iznenađene i zapanjene, Veliki petak "“ suđenje Hristu, njegovo odvođenje do Golgote i raspinjanje bilo im je pred očima. Smrt na krstu je u to vreme bila najsramnija. Velika subota donela je mirovanje, a nedelja slavno vaskrsenje. Anđeli su zatražili od žena da objave učenicima i sledbenicima Hristovim radosnu vest o tome. Zemlja se silno zatresla - kažu religiozne knjige. Prema verovanju hrišćana, to je bila velika je to vest za čovečanstvo. Smrt je pobeđena smrću Hristovom, njegovo vaskrsenje je dalo ljudskom rodu sigurnost da život nije uzaludan, konačan. Da Hristos nije vaskrsao, njegovo učenje bi bilo prazno, kao mnogih drugih pre i posle njega. Ko u veri živi i umire, imaće život večni. Čovekovo postojanje se ispunilo smislom. Vaskrsenje Hrista je najsrećnija vest ljudskom rodu - poručeno je da će čovek vaskrsnuti i da se ne plaši smrti, smatraju hrišćani. Obeležavanje Vaskrsa - istorija i tradicija Uskršnja liturgija je veoma svečana, svešteničke odežde su svetle. Služba u mnogim mestima počinje pre zore, a završi se kad se razdani. Tada se kuca obojenim jajima što je običaj od prvih vekova hrišćanstva. U velikim gradskim hramovima na ovaj praznik biva dve liturgije, ako je prva služena veoma rano. U celom svetu se ovoga dana veseli, pevaju pesme sa odgovarajućim prazničnim sadržajem. Do Nikejskog vaseljenskog sabora 325. godine, Uskrs se slavio po hrišćanskom svetu u različito vreme, tokom marta i aprila. Tada je došlo do ujednačavanja, s obavezom da se ima slaviti u prvu nedelju posle prolećne ravnodnevice i punog meseca, ali nikako u isto vreme kada Jevreji slave Pesah (Pashu), veliki praznik u znak sećanja na prelazak iz Egipta u obećanu zemlju. U prvo vreme hrišćani su zaista slavili vaskrsenje Hristovo na Pashu, pošto je Hristos bio razapet uoči tog praznika, koji oni obeležavaju po svom kalendaru 14. dana u mesecu nisanu, ma u koji nedeljni dan to padalo. Nikejski sabor je odredio da to mora biti nedelja, ali posle jevrejske proslave. Po gregorijanskom kalendaru, Uskrs može da bude i u danima kada se slavi Pesah, što su vaseljenski oci naložili da se izbegne. Kod nekih Slovena, kao kod Rusa, praznik se zove Pasha Hristova. I u jezicima, koji su potekli od latinskog, francuskom, španskom, portugalskom, italijanskom, koriste istu reč u varijanti, kao i holandski, danski ili norveški. Kod Nemaca naziv praznika Ostern podseća na starogermansku boginju mira Osteru. Englezi upotrebljavaju naziv Ister. Kod nekih Slovena je Velikdan ili Veligden. Ikonografski se tokom vekova Vaskrsenje Hristovo prikazivalo na različite načine. Nekada je Spasitelj sedeo na sarkofagu, poslednjih vekova lebdi nad njim, za zastavom pobede, na kojoj je oslikan krst. Prikazuju se i usnuli rimski vojnici koji čuvaju grob, neki su iznenada probuđeni. Anđeo kraj groba je čest motiv, u svetu je poznata takva freska iz srpskog manastira Mileševa, nazvana "Beli anđeo". Uskršnja poslanica patrijarha Pavla Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Pavle u uskršnjoj poslanici poslao je vernicima poruke o Kosovu i Crnoj Gori. "U ovim krsto-vaskrsnim danima najdublje sastradavamo sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji. Oni vekovima, a posebno u nekoliko poslednjih godina, prolaze proz teška stradanja i svakodnevna raspeća, u neizvesnosti očekujući političke odluke od kojih će zavisiti njihova budućnost i budućnost njihove dece", navodi se u poslanici. "Njima evanđelski poručujemo da posle raspeća dolazi vaskrsenje i da radosti novog života nema bez pogrebenja iz koga izvire život u Hristu Gospodu". "Pozivamo ih da ostanu verni predanju svetoga Kneza Lazara i opstanu na svojim ognjištima, bez obzira na sve pretnje od ljudi zaslepljenih mržnjom. Kosovo i Metohija jesu zavetna zemlja na kojoj je srpski narod sebe obručio Hristu i ušao u sveštenu zajednicu Naroda Božijeg", poručuje se u poslanici i kaže: "Molimo se Bogu da ubrzo daruje svoj mir stradalnom Kosovu i Metohiji kroz međusobno razumevanje srpske i albanske zajednice i uz primenu opšteprihvaćenih načela koja svakom čoveku jamče život, mir, slobodu i dostojanstvo".
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
