Najnoviji unutarstranački rat među južnosrpskim socijalistima vodi se za mesto glavnog „crvenog barona“ juga Srbije, što je meta i prvog čoveka Vranja Zorana Antića i lidera Surdulice Novice Tončeva.
Tončev i Antić
Antić je ne samo gradonačelnik Vranja i šef ovdašnjeg SPS-a, nego je je i član izvršnog odbora, najoperativnijeg upravljačkog tela SPS-a.
Sa druge strane, Tončev je prvi čovek odbora i same Surdulice, alli i član Predsedništva SPS-a sa juga Srbije.
I obojica žele više, tako da novi sukob tinja ispod žita, a borba za prevlast među glavnim igračima „crvenih“ na tradicionalno crvenom jugu bije se svom žestinom.
- Stvar je eskalirala kada je Antić, kao slučajno, „Karanfil devojče“ organizovao u isti dan kad je u Surdulici bilo „Vlasinsko leto“.
Tončev se nije mnogo nasekirao što je dole bilo više ljudi nego gore, jer mu je bio Dačić.
Priča se da je zato Antić Dačiću poslao SMS, u kome ga poziva u Banju, ali i obaveštava da put od Beograda do Banje vodi preko Hana, a ne preko Surdulice - otkriva trenutno stanje među socijalistima izvor iz te stranke.
Koliko je stvar otišla daleko pokazuje i sumnja koja je pala na Tončeva kao na glavnog osumnjičenog za naručivanje teksta o „aferi konjak“.
Naravno, o tome niko javno neće da govori, čak ni u naznakama, ali da problema ima, to se više ne može sakriti.
Kada je Tončev svojevremeno izabran za člana Predsedništva SPS-a odavde, svi su to videli kao njegovu direktnu pobedu nad Zoranom Antićem, i ni nad kim drugim.
Sadašnji gradonačelnik Vranja pomalo je provučen kroz blato, ali je stvar stojički izdržao, pravdajući se da je on član Izvršnog odbora, najvažnijeg stranačkog organa. Svejedno, Novica je poveo sa velikih 1:0.
Onda je u ofanzivu krenuo Antić, koji je preskočio Tončeva u nekoliko sledećih navrata, kao što su izbor za predsednika SKGO (Antić završio kao zamenik, Tončev ispao iz igre), pa onda izbor u Savet za decentraizaciju (Antić ušao, Tončev ispao), pa mesto na čelu Centra za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga, gde je Antić predsednik, a Tončeva uopšte nema...
Ipak, glavna borba Antića i Tončeva, koja se prenela i na sve njihove saradnike, vodila se oko mesta poslanika u Skupštini Srbije, u junu 2012. Na sastanku u Vladičinom Hanu vodio se pravi rat, jer Tončev nikako nije hteo da odstupi od tog mesta.
Ono, i logično je - ako Vranje drži okrug, pa sve okolne odbore, pa poslaničko mesto, pa Izvršni i Glavni odbor, šta ostalima ostaje? Sa sve tim činjenicama, ali i pritiskom iz Beograda, Vranjanci su odoleli i u Skupštiinu je otišao Mire, a ne Novica.
Uzvraćajući udarac šest meseci kasnije, Tončev je dobio mesto u Predsedništvu, ali se to pokazalo kao malo više od ništa. Njegova moć i uticaj u tom telu limitirani su po raznim osnovama.
Danas, Zoran Antić samo ponavlja da napadi na njega nisu usmaljeni, nego idu prema gradskoj političkoj eliti, i to iz jasniih razloga - oni nekima ne dozvoljavaju da se dalje bogate na Vranju. A svi su, kaže Antić, svesni kako stvari stoje.
- Vranju, posebno ovdašnjoj industriji, malo treba da se podigne. Kad se skinu birokratske barijere, za dve do tri godine mi ćemo se dići. Naša industrija je sekundarna, lako se pokreće i menja, i imamo šansu. To svi vide i Vranje je zato mnogima zanmljivo - kaže Antić, ocenjujući da to „za okruženje može biti veiki probem“.
- To bode oči nekima koji imaju nerealne ambicije. Moram da primetim rad dve do tri obaveštajne službe iz okruženja, koje žele da destruktivušu ovdašnju političku elitu, i njenu moć.
Napadanje prvih ljudi Vranja je pokušaj omalovažavanja i bacanja na kolena jednog grada koji je sada prvi bedem odbrane Srbije - tvrdi Antić.
Dobro, to i ne mora da bude sporno, ali ko su ljudi koji žele takvo urušavanje Vranja preko paljbe na čelnike grada?
O tome Antić priča isključivo zavijeno, ezopovskim jezikom, mada tvrdi da ima „listinge razgovora, planova i dogovora“, da jednostavno „sve zna“, ali da još nije vreme da njegovi neprijatelji „pevaju „Marseljezu“ na francuskom“.
- Reč je o pokušaju da se politički volšebno odlučivanje prenese na neki drugi stepenik. Nebitno je da li je Zoran, Dragan, Dejan, na čelu grada, bilo ko, ideja je da se Vranju komanduje, da se Vranje drži u šaci.
Ali, ja nisam rastao na dudu, i nisam štancovao diplomu tamo negde, i ni na koji način ni jedan centar moći ne može da me kupi, uceni ili uplaši, pa ni kvareći mi ugled - smatra Antić, navodeći kao svoj dnevni cilj, ali i političku viiziju, „homogenizaciju u cilju uspona grada po svaku cenu“. Ili, srpskim rečima, „sve znam, zato me i tuku“.
No pored ovakvog ubeđenja, kako stoje činjenice? Ko je sada jači, Antić ili Tončev, ili, ko je bliži Beogradu, finansijska ili politička moć?
- Pa, neko treba da se zamisli nad činjenicom da je Dačić ovde dobio izbore tri puta, kao retko gde u Srbiji. I drugo, da se ne zaboravi, iza mene stoje neke ozbiljne insitucije - kaže Antić.
- Pa, Surdulica je treći najcrveniji grad na svetu, posle Pjong Janga i Havane - priča se da je Novica Tonečv rekao na tu temu. Možda ovo i nije istina, kao što ne mora biti istina da on uvek pri sebi nosi najmanje 10.000 evra gotovine, plus pun gepek poklona za nove i stare prijatelje.
Sa svoje strane Tončev, koji je trenutno na moru, prilično kulira čitavu situaciju, i kaže da u odnosima među socijalistima u Pčinjskom okrugu nema ništa što bi zahtevalo posebnu pažnju. No, recimo, priča se da mu je sledeći cilj da u Vranju postavi svog čoveka prvo na čelo BIA-e, a potom i policije.
- Niti nekoga postavljam, niti nekoga ne postavljam. Odnose sa vranjskim socijalistima smatram korektnim. Oni se meni ne mešaju u posao, niti pa ja njima. Svako radi svoje, najbolje što zna - kaže Tončev.
Ipak, iz Vranja dolaze glasovi da on želi da preuzme primat u SPS-u na jugu, te je u tom smislu i postao član Predsedništva stranke.
- Ma ne patim ja od toga da li sam prvi ili drugi. Moje je da radim, i nigde ne želim da se namećem bilo čime osim svojim rezultatima - jasan je Tončev.
Sve je, javno bar, u rukavicama, ali rat na crvenom socijalističkom tepihu bukti punom snagom.
Na kraju, kako će se sve završiti?
Antić ocenjuje da predstoji „mukotrpna bitka“, u vremenu kada jedinstva nema, a kada ono „Vranju nikada nije bilo potrebnije“.
Tončev smiruje loptu, kaže da treba raditi, bez obzira na sve, i da će se samo uloženi rad isplatiti svakome ko se trudi.
Ali, sudar dve sujete preti da neko ostane trudan, ako se mnogo trudi. Politika, ili pare? Moć, ili novac? Oko ovog pitanja vrti se čitava ova priča.
Mnogima bi odgovarao slabiji gradonačelnik nego što je to Antić. Zato, ostaje da se vidi kako će se stvari odvijati. Vranje će graditi pozorište, a zatvoreni bazen, pa Slobodnu zonu...
Ako išta od toga dobije Tončev, ne treba očekivati još jedan mandat za Antića na mestu gradonačelnika. Ako pak ništa od toga ne dobije, jasno će se znati ko je socijalistički car juga Srbije.
Saša Stojković
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
