Džinovski slatki krompir batat od 4,3 kilograma izvađen je na njivi u selu Dekutince kod Vladičinog Hana.
Foto: Lična arhiva
Slavoljub Spasov i njegova supruga, na čijoj je njivi batat narastao za Ginisovu knjigu, inženjeri su zaštite životne sredine, promoteri su organske proizvodnje i zdrave hrane.
Dekutince je moravsko selo, na izlazu iz Vladičinog Hana, sa veoma dobrom putnom i drugom infrastrukturom, što je još pojačalo njihovu želju da pređu na selo.
- Mi smo iz Vranja, a pošto smo oboje ekolozi, odlučili smo da kupimo seosko imanje, čitavo domaćinstvo i da se bavimo organskom proizvodnjom hrane.
Još uvek nismo sredili kuću da bi mogli i tokom zime da boravimo u njoj, ali van grejne sezone smo dosta u Dekutincu.
Na njivi imamo gotovo svo povrće koje uspeva na ovom podneblju.
Prvenstveno gajimo stare, gotovo zaboravljene sorte, pa je tako bilo i sa batatom.
Seme krompira dobili smo od prijatelja, a odlučili smo da ga zasadimo zato što je veoma jednostavan za proizvodnju i zato što je otporan na bolesti.
Pre sadnje seme krompira mora prvo da isklija, a potom se krtole prepolove i stave u vodu da puste koren.
Kada koren isklija treba ih zasaditi u supstrat kako bi se iz korena formirala biljka koja se početkom maja sadi na parceli nađubrenoj stajskim đubrivom u rasponu od jednog metra - priča Slavoljub.
On dodaje i to da se stabljike batata iznad zemlje koriste u stočnoj ishrani, pa njih daje komšijama kako bi hranili životinje, jer je reč o veoma hranjljivoj biljci.
- Da bi ovaj džinovski batat izvadili u komadu i potpuno neoštećen, pažljivo smo ga otkopali sa svih strana, a potom izvadili iz zemlje.
Odmah smo ga stavili na vagu i kada smo videli da teži više od četri kilograma, bili smo gotovo u šoku, s obzirom da ovu sortu već dve godine proizvodimo i nikada do sada nismo dobili krompir ove težine.
Nismo ga mnogo navodnjavali, možda dva puta. Njiva na kojoj je rastao ima rastresito zemljište, što je veoma pogodno za krtolasto povrće.
Takođe, bio je sađen na foliji, što je sprečilo korov, a zadržalo vlagu.
U takvim uslovima, uspeo je da nasraste preko 4 kilograma - pojašnjava Slavoljub.
Ljudi na ovim prostorima nisu navikli da konzumiraju batat, koji je po boji i ukusu, najsličniji bundevi.
Porodica Spasov kaže da ga spremaju u slanoj i slatkoj verziji, kao pomfrit i kao pire. Veoma je dobar za ishranu odojčadi, jer se odnjega prave ukusne kašice.
S.T.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
