Ova faza šestomesečnog rada je uključivala razgovore sa ljudima koji su boravili na kontaminiranom prostoru tokom bombardovanja 1999. godine na Pljačkovici i drugim bombardovanim punktovima u Pčinjskom okrugu.

 

Nakon rada na terenu, u toku je obrada i analiza podataka, koje bi trebalo da daju odgovore na pitanja od životnog značaja za naš okrug, ali i druge delove Srbije u kojima osiromašeni uranijum, kao posledica bombardovanja, predstavlja stalnu pretnju po životnu okolinu i zdravlje stanovništva.

 

O radu komisije i dosadašnjim saznanjima do kojih je došla, govorili smo sa predsednikom ovog tela, dr Darkom Laketićem.

 

Trenutno se intenzivno radi na obradi podataka sa terena iz čitave Srbije u saradnji sa Insitutom „Milan Jovanović Batut“. Radi se na obradi statističkih podataka, vezanih za uzrast, regione i opštine, kao i za pojedinačna onkološka i maligna oboljenja. 

 

U projekat su uključene i druge relevantne institucije kao što su Agencija za jonizujuće zračenje, Institut „Vinča“, svi instituti za onkologiju, svi klinički centri, Medicinski, Biološki, Hemijski, Šumarski i Poljoprivredni fakultet, Univerzitetska klinika u Tiršovoj i Institut za majku i dete, koje su sve dale predstavnike u parlamentarnoj komisiji. Radi se već šest meseci, a rezultati bi uskoro trebalo da budu poznati, kaže dr Laketić.

 

 

OK RADIO: Kako u javnosti vladaju kontroverze o neposrednoj vezi između osiromašenog uranijuma i porasta malignih oboljenja, da li mislite da ju je moguće dokazati?

 

Dr DARKO LAKETIĆ: Naš zadatak je da dođemo do istine i ja sam siguran da ćemo do nje i doći. Što se tiče kontroverzi, siguran sam da ih nema kod ozbiljnih naučnika. Osiromašeni uranijum ne može nikada da bude zdrav i koristan kako to pokušavaju da predstave neki kvazi naučnici. On predstavlja jedinjenje čija hemijska štetnost preovladava u odnosu na radiološku. U javnosti je to možda pogrešno interpretirano, taj faktor zračenja, odnosno radiološki faktor se možda prenaglašava, ali on, iako ima negativne efekte, nije značajniji od hemijskog. 

 

U Srbiji su konvencionalnom municijom gađana i različita postrojena i iz njih je, na žalost, došlo do oslobađanja vrlo kancerogenih i toksičnih supstanci poput piralena koji se oslobađao prilikom gađanja trafo-stanica, „Petrohemije“, Rafinerije Novi Sad, Fabrike boja i lakova i tako dalje. U tome se krije najveća opasnost.

 

 

S obzirom na veliku količinu osiromašenog uranijuma koja je izbačena na jug Srbije, da li realna tvrdnja da je ovaj deo zemlje najugroženiji?

 

- Statistike i ovo naučno istraživanje koje je u toku će dati odgovor na to pitanje. Međutim, ono što je za mene bilo frapantno je da su samo u toku jednog dana u selu Bratoselce u bujanovačkoj opštini koje je gađano projektilima sa osiromašenim uranijumom, evidentirana tri tumora mozga. U selu od tristotinak stanovnika, samo jedna vrsta tumora. 

 

To je samo jedan podatak koji mi, u sklopu svih podataka koje analiziramo i istražujemo, moramo da uklopimo u celinu i da izvučemo zaključke koji će biti naučno relevantni i koji će nam pomoći u ranoj detekciji i lečenju bolesti i eventualnoj prevenciji tamo gde je to moguće.

 

 

Dosadašnja istraživanja su već pokazala povećanje broja malignih bolesti na jugu Srbije. Koliko su realne prognoze o daljem porastu tog broja?

 

- Po najnovijoj statistici, Srbija je na drugom mestu u svetu po umiranju i na 18. mestu po nastanku malignih bolesti. Sama ova činjenica dovoljno govori o tome koliko je Srbija ugrožena, kao i da su postojali toksini koji su delovali u pravcu nastanka određenih malignih oboljenja. Takođe je bitno i da je Institut “Vinča” nakon NATO bombardovanja uradio jednu vrlo kvalitetnu dekontaminaciju terena tamo gde je bilo neophodno. 

 

Sa druge strane, u studiji italijanskog parlamenta govori se o jednom fenomenu za koji smo mi već znali, a to je da se prilikom probijanja oklopa vojnih vozila projektilima pravljenim od osiromašenog uranijuma, stvara se veća količina mikro i nano čestica. To je takozvana fina prašina koja je, nošena ružom vetrova, stigla do Grčke i Bugarske. Stoga, mi pratimo i sve studije iz regiona. Od njih i drugih država u regionu ja, doduše, konkretniju pomoć ne očekujem zbog toga što za većinu država koje su članice NATO to predstavlja više političko nego medicinsko ili humanitarno pitanje.

 

 

Koji će biti dalji koraci nakon završetka vašeg istraživanja i ima li mesta optimizmu?

 

- Što se tiče poljoprivrede, u smislu uzgajanja biljnih kultura, mi smo ispoštovali svaku kontrolu i naši proizvodi su bezbedni, što je veoma bitno zbog izvoza. Na žalost, ponekad nam treba i sertifikat više upravo iz ovih razloga, ali u svakom slučaju naši proizvodi prolaze sve kontrole.

 

Italijanski parlament je napravio značajan iskorak formiranjem komisije, što je bio jedan ljudski čin, bez obzira na to što je to izazvano oboljevanjem italijanskih vojnika na Kosovu. Italija je članica NATO-a i EU i oni su smogli hrabrosti da formiraju jednio takvo telo. Poslednja parlamentarna komisija pod vođstvom Đan Pjer Skanua je bila toliko istinoljubiva i slobodoumna da su nam ustupili svoje rezultate. Od komisije i konkretno od gospodina Skanua imamo apsolutno svu podršku. 

 

Što se tiče neke pravne i političke dimenzije svega ovoga što radimo, ja lično, a i komisija smo fokusirani na human i medicinski aspekt ovog problema. Kada dođemo do naših sopstvenih rezultata, oni će svakako implicirati dalje pravne i političke korake naše zemlje.