Tezge sa raznim poklonima povodom 8. marta ni ove godine nisu zaobišle Vranje i sam centar grada.
Sa lica mesta
Šetalište u centru grada tako sada više liči na pijacu pre nego li na mesto na kome ćete moći da pronađete prikladan poklon namenjen nežnijem polu.
Gaće u hiljadu i jednom dezenu, pidžame, posteljine, čarape, krpice, peškiri, gipsani figurice, parfemi, šminka i razne vrste bižuterije je ono što se Vranjancima nudi za ženski praznik.
Sa kuhinjskim posuđem u ponudi, sve to bi se lako moglo nazvati vašarskom idilom, al avaj, nema muzike, sem zvukova promrzlih dlanova i užurbanih koraka onih koji prodaju i onih koji bi trebalo da kupuju.
Prodavci su složni u jednom: prodaja ne ide, a roba je, kako kažu više nego džaba.
Prve tezge sa gornje strane šetališta mahom okupljaju prodavce romske nacionalnosti koji slabu prodaju prekraćuju šalama.
Fejza Redžepović, jedan od izlagača robe na tezgama, kaže da narod nema para, mnogi samo pitaju za cenu i nastavljaju dalje.
- A vidi cene, bokserice 100 dinara, majce 150 dinara, imam i trenerke za 650 dinara ali ne vredi, nema narod para, niko ništa ne kupuje – požalio se on.
Većina ništa nije prodala od ranog jutra, i oni vele kako je sve sefte ali niko ništa ne uspeva da proda.
Bojan Selistarević, jedan od radnika fabrike “Jumko”, pokušava da na ovaj način prehrani porodicu, ali kaže da nije zaradio ni za doručak.
- Cene su pristupačne, ali nemaju ljudi para ni za toliko, dođu, pitaju i nastave dalje – pojašnjava Selistarević.
Ankica Selistarević posao uličnog prodavca poistovećuje sa prošenjem.
- Kao da prosimo, molimo ljude da kupuje. Kažu nam da je roba lepa ali da nemaju para – rekla je ona ocenjujući prodaju.
Između garderobe, donjeg veša i čarapa, mogu se naći i šerpe koje se prodaju po 500 dinara, odmah do njih izložene nove gumene čizme, prodavac kaže da bi ih dao za 300 dinara, da ima kome.
Nešto drugačija ponuda nazire se od polovine šetališta, odmah pored gradske česme. Osećaju se parfemi, tu su i gipsani patuljci, od kojih je, kažu, prodat samo jedan, po ceni od 100 dinara.
Josif iz Trbušnice je prodavac koji dolazi iz okoline Leskovca, jer se ponadao da će ovde biti posla. Njegove parfeme, kaže, kupi po neko i to onaj najjeftiniji.
- Od jutros smo skupili samo za doručak, nemam ni gorivo da platim koje sam potrošio – kratak je bio Josif.
Sivilo dana krasilo je jedino cveće čiji su najskuplji aranžmani išli i do 2.000 dinara, zastajkivali su prolaznici, gledali, mirisali i odlazili.
Pravom cveću pariralo je veštačko sa aranžmanom ali ne u pogledu cena. Tako se Jagoda potrudila da za one koji planiraju da darivaju nastavnice izadje u susret.
Njeni aranžmani od papira i ukrasnog cveća staju između 150 i 300 dinara.
U jednom su svi složni, ova godina najgora je za posao prodavca do sada.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
