Десетак дана пре његове погибије срео сам га у центру Врања и питао како је.Одмах ми се пожалио да се брине за своју безбедност и објаснио "одакле ветар дува". Вест о његовој ликвидацији ме је баш заболела и увек кад ме нешто , као овај чланак, потсети на његову судбину ја сам још дуго утучен. Знам га још из деведесетих , кад се он, као дечачић однегде појавио и почео да гребе динар по динар за пљеску или кифлу. Иако је живео на маргинама друштва не памтим да је икакав грех починио. За цео свој век ништа се није наживео, нити хлеба до ситости најео, а већ га је нека рука у покојнике стрпала. Због оваквих случајева дубоко жалим што живим у лицемерном времену где не постоји смртна казна.