Ipak, tu su i lekovi iz prirode, koji su najjača preventiva, a ovoga puta reč je o timijanu i njegovim pozitivnim dejstvima na organizam.

 

Kako navodi Evropska Agencija za lekove, timijan je cenjeni narodni lek širom Evrope, gde se vekovima koristi kod upale disajnih puteva, prehlada, kašlja i bronhitisa, a moderna istraživanja su opravdala ne samo ovu, već i mnogo širu upotrebu ove sjajne biljke.

 

Ulje timijana sadrži do 47 odsto timola, oko 5 odsto karvakrola, cimen, linalool, alfa pinen – fenole sa izuzetnim antiseptičkim svojstvima.

 

Ono obiluje i snažnim antioksidantima, zeaksantinom, apigeninom, luteinom, luteolinom i timinom, kao i terpenima – monoterpenima i seskviterpenima koji mu daju karakterističan miris. Obiluje i vitaminima: A, C, B6, K, E i folnom kiselinom, kao i mineralima – pre svega kalijumom i manganom. Možda su upravo svi ovi sastojci zaslužni za vitalnost i dugovečnost ljudi iz mediteranskog pojasa.

 

Šta su moderna istraživanja do sada zaključila?

 

Osim što deluje na telo, timijan je odličan i za psihu. Jedna studija došla je do zaključka da ova biljka deluje kao jak anksiolitik. Anksioznost je danas najrasprtostranjeniji psihički poremećaj kog prate ne samo stalni osećaj zebnje, već i fizički simptomi: lupanje srca, glavobolja, preznojavanje, osećaj pritiska u grudima, pa i poremećaj varenja. Smatra se da su fenoli ti koji uspešno otklanjaju zebnju, mada nauka još uvek nije uspela da pronikne u tačan mehanizam delovanja ove biljke na psihu.

 

Brojne studije su dokazale snažno antimikrobno – antibakterijsko, antifungalno i antiparazitsko dejstvo timijana. Danas znamo da ova biljka uspešno suzbija niz štetnih bakterija, prodirući direktno u njihovu ćelijsku membranu.

 

Antifungalno dejstvo timijana ispoljava se i spolja, na koži, kod dermatomikoza, „gljivica na koži“ koje najčešće zahvataju nokte i vlasište. Ali to nije sve, timijan je takođe dokazano efikasan čak i kod virusa Herpes simplex.