"U Vranje Vranjanci, u Srbiju Srbi", stara je poslovica, koja ovde važi valjda još od oslobođenja od Turaka. Ali, hiljadugodišnja vranjska čaršija svakodnevno menja svoje lice, jer su migracije stanovništa neprekidne. Tako, podela na starosedeoce i dođoše, ili kako bi se običnim rečima reklo na Vranjance i seljake, ovde nikada nije prevaziđena. Taman se može pomisliti da ovde građana više zaista nema, ni u tragovima, a odnekud se, ma kako tanak, ispila novi građanski sloj, da bude elita sivoj masi ljudi koji još uvek mešaju život u gradu sa onim na selu. ”On je izašao iz sela, selo iz njega neće nikada“, najčešći je komentar o ljudima iz čaršije koji se ne odriču ranije stečenih navika i čije je ponašanje sve samo ne civilizovano. Recimo, jedan radnik Pošte koji je čuvao svinje na 500 metara od centra grada, na opasku komšija da smrde, rekao je čuvenu rečenicu - "Pa neću valjda da ih parfimišem"? Ovakvo posmatranje sveta nekada je bilo neshvatljivo, ali danas je, izgleda, vladajuće mišljenje. Slobodan Denčić, predsednik ekološkog pokreta ”Zelenih“ smatra da izraz ”seljacizam“ dobro opisuje zapravo one koji sebe smatraju gospodom, bez obzira što njihove navike pokazuju da su daleko od ljudi finih manira. Toma Vlajinac, pripadnik jedne od najstarijih gradskih porodica, iako često u javnim nastupima, pa i za skupštinskom govornicom ume da istakne svoje starovranjsko poreklo, tvrdi da je protivnik korišćenja izraza “seljak“, jer, kako kaže, izuzetno poštuje ljude sa sela. Ali, i sam svestan da je seljacizam moralna kategorija, a ne geografska odrednica Vlajinac smatra da bi bilo uputnije za anticivilizacijsko ponašanje koristiti izraze kao recimo prostak i prostakluk. ”Prosti su prosti i sa mašnama i sa šeširima i u luksuznim kolima, jer iako sami sebe titulišu za uvaženu gospodu, u svakodnevnom životu to sigurno nisu“, napominje Vlajinac. Srboljub Dimitrijević, još jedan stari Vranjanac, bar poreklom, i čovek koji se, kao filozof, često bavi etičkim pitanjima, skreće pažnju na činjenicu da vremenu u kome živimo nedostaje aristrokratija duha, neophodan kiseonik za postojanje građanske svesti. Ali, tu škola u sticanju neophodnih znanja i interesovanja igra važnu ulogu, kaže Dimitrijević. Naravno, ovako gledano, dolazimo do primitivizma kao vladajućeg sistema mišljenja. Loši đaci i neuredni posetioci škola danas su na raznim funkcijama u gradu u državi, i po svojoj pameti, ni od koga ometani, kroje kapu naciji koja tone, nezaustavljivo i sve dublje. Dakle, vranjska sredina idealno je mesto za bujanje primitivizma, i to je, nažalost, oduvek bilo tako. Bahatost se vidi na svakom koraku, u svakom momentu, na svakom mestu. Primitivizam je uvek praćen bahatošću, i pitanje ”znaš li be ti koj sam ja“ jedno je od najčešće postavljanih na gradskim ulicama. I niko, baš niko, nezna izlaz iz ovakve situacije. Osim da se odseli, naravno.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
