Ceo svet psuje. Ružne i uvredljive reči su deo nasleđa jednog naroda i njegovog jezika. U srpskom jeziku psovke su autentično bogatstvo, toliko slikovito, detaljno i izražajno, da ne zna pouzdano da li prosečan Srbin njih treba da se stidi, ili možda ponosi. Svakodnevno od ljudi na vranjskim ulicama čuju se i najvulgarnije psovke.
Novinar Slavomir Kostić kaže da iz iskustva zna da Vranjanci od svih Srba najviše psuju, te da je psovka neodvojivi deo južnjačkog mentaliteta.
Samim poredjenjem psovki od pre nekoliko decenija i ovih danas jasno je koliko su se vremena promenila i koliko se pojačala agresivnost u izražavanju. U psovkama se danas najčešće pominju ženski članovi porodice. Kostić kaže da je u tradiciji na jugu Srbije da se muškarac koji ne psuje smatra slabićem, te da Vranjanci dokazuju svoju muškost time što stalno psuju.
Muškarci se, sa druge strane ne slažu sa ovakvom konstatacijom, uz tvrdnju da žene sada više psuju od njih.
Vranjanke slučajno izabrane u anketi O.K. Radija slažu se da u današnje vreme žene više psuju od muškaraca, ali da se ne ponose time.
Kostić dodaje da poražavajuća činjenica za društvo to što je psovka postala deo svakodnevnog života i što ljudi ne biraju kada će i pred kim da opsuju.
Često ljudi u svojim psovkama spominju i Boga, a da nisu svesni šta ta psovka zaista znači i koliko ona degradira i Boga i čoveka. Otac Zoran Trajković Mlađi kaže da Crkva gleda na ljude koji u psovkama spominju Boga kao na bogohulnike i nevernike.
On dodaje da je bio u prilici da u njegovom prisustvu ljudi psuju, ali da nije hteo odmah da reaguje, nego da je čekao da se smire pa tek onda da im ukaže na njihovo nepristojno ponašanje.
Psovke je najlakše naučiti, mnogo uspešnije nego neke ozbiljnije sadržaje, pa u tome prednjače deca. Ana Janković, sociolog, kaže da porodica ima najveći uticaj da deca nauče da psuju.
Stručnajci, sa svoje strane, smatraju da se kroz psovke ispoljava agresivnost. Jankovićeva kaže da se psovkom ispoljavaju emocije, pa čak i one pozitivne, kada je čovek srećan. Ona dodaje da psovanje ljudima postaje navika koje se teško mogu otarasiti, ali da porodica, društvo, država i Crkva mogu svojim neodobravanjem uticati na to da se količina upotrebljenih psovki u svakodnevnom govoru smanji.
Sve u svemu, ako ni po čemu drugom, Srbi su u svetu poznati po psovkama i vulgarnosti koju one nose. Na naglosaksonskom govornom području čak i ne postoje reči kojima bi mogla da se prevede naša psovka. Zato, sa druge strane, čim neki stranac dođe u Srbiju, prvo nauči da psuje. Biće, sviđa im se taj deo našeg folklora.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
