Ovogodišnju “Noć muzeja” u Vranju, osmu po redu, obeležila je slaba posećenost ustanovama koje čuvaju i prikazuju kulturno – istorijski sadržaj.
Sa lica mesta
Istini za volju, skoro i da nije bilo neke bitnije promene u muzejskim postavkama koje grad nudi.
Muzej kuća Bore Stankovića, Narodni muzej i Galerija Narodnog muzeja standardna su mesta koja se pohode godinama unazad.
Ipak, nikada potvrđena istraživanja govore kako čak 70 odsto Vranjanaca nije posetilo rodnu kuću čuvenog književnika čije ime nose mnogobrojne obrazovne i kulturne ustanove, a da čak 80 odsto sugrađana ne zna čime se to Narodni muzej diči iz razloga što nikada nije ušlo u isti.
A prilika je bilo, baš kao ove subote, ovog 7. juna, za ovogodišnju “Noć muzeja” , ništa ne košta i ništa ne boli.
Subotnje veče sa letnjom temperaturom izmamilo je mnoge Vranjance u sam centar grada.
Veliki broj ljudi viđen je glavnim šetalištem, a oko centralnih kafića masa koja se tiska u mimohodu.
Ispred Galerije Narodnog muzeja sasvim druga slika. Kraj neosvetljenog ulaza par pušača traži svoj predah na odmaralištu.
U velikoj sali plavokosa devojka svojim resitalom drži pažnju publici.
Oko pedesetak ljudi svih uzrasta pažljivo sluša i posmatra devojku koja u šarenim martinkama obigrava pred njima. Sledi glasni aplauz i onda scenu preuzima devojka kratke, oštre kose.
Dok prstima prelazi preko vrata gitare, svojim glasom izvedbu upotpunjuje devojka u plavim pantalonama sa kariranom košuljom.
Izvođači, njih dvanaest smenjuju se pred publikom dok kazuju ljubavne pesme u vidu monologa. Svi su polaznici glumačke radionice, najmlađi ima samo 10 godina.
Izvođenjem scenskog prikaza pripovetke “ Večiti poljubac” Borisava Stankovića ovi talentovani mladi glumci amateri, stvorili su doživljaj poput kakvog ljubavnog filma na bioskopskom platnu.
Po završetku ogroman aplauz zadovoljnih lica i čestitke upućene mentoru grupe dok se izvođači pripremaju za novi nastup.
Ispred trga Staniše Stošića niti jednog čoveka. Na ulasku u Narodni muzej dočekuje vas ljubavni pozdrav dobrodošlice od strane jedne od zaposlene.
Porodične posete muzeju bile su primetne po broju dece. Puna pitanja gledali u sve ono što se nalazi pred njima.
Stalna zapitkivanja bila su propraćena i oduševljenjem najmlađih koja su nestrpljivo vukla roditelje za rukave od jedne do druge postavke.
Posetiocima su interesantne bile lampe iz bronzanog doba kao i fosilizovani ostaci životinja iz perioda Paleozoika i Mezozoika.
Divljenje onih starijih došlo je sa pogledom na očuvane sobe sa početka 20. veka.
Razgledanje su donekle ometali i oni koji su svoje autoportrete hteli da ovekoveče fotografijom upravo ispred ovih soba.
Neprimerno slikanje u ustanovama ovakvog tipa nekima će zasigurno biti dokaz na društvenim mrežama da su se kulturno “ vozdigli” , bar na jedno veče.
Bilo je tamo i onih stidljivijih, zagledali su eksponate sve dok se neko ne bi njima približio, tada bi odlazili na drugi kraj sobe i tako u krug.
Dok razgleda mačeve iz gvozdenog doba, jedan od posetilaca priznaje da muzej nije posetio još od klinačkih dana.
Neki su neodlučno stajali kraj ulaza, raspitivali se o ceni koja je stajala na vratima, a onda bi sa saznanjem da je te večeri poseta besplatna, hrabro koračali preko praga. Mali korak za čovečanstvo ali veliki za Vranjanca, nije šala.
Baba Zlatina ulica u kojoj se nalazi rodna kuća Borisava Stankovića, bila je sablasno prazna.
Zbog neobične tišine mogao se čuti sopstveni korak po kaldrmi zbog čega je, između ostalog, ova ulica tako posebna.
Do najavljenog prikaza filma “ Bora pod okupacijom”, ipak nije došlo, avlija je odzvanjala zvucima iz daljine. Tek nekoliko posetilaca bilo je ono što je reporter zatekao u večernjim satima.
Po akcentu dalo se zaključiti da posetioci nisu iz Vranja. Sama brojka od 300 poseta do 22 časova nije obećavala da će 1500 ljudi videti ovaj vredan spomenik narodnog graditeljstva, kao što je to bio slučaj za vreme prošlogodišnje manifestacije.
Četvorodelna kuća sa otvorenim tremom i doksatom pod kojim je ulaz u podrum biće da nije bio po volji Vranjanaca koji su svoj izlazak posvetili kafićima u kojima su, čini se, oni sami postali izložbene postavke, bašta, stari dud, kaldrma i bunar u sklopu kuću, ostali su da nekim budućim generacijama svedoče o prošlim vremenima, junacima danima derta i sete.
Na nadležnima pak ostaje da se dobro razmisle, zbog čega to Vranje, prepuno istorije, neiskorišćenih mesta kulture, za prikaz nudi samo ove tri lokacije.
Milan Zdravković
OK RADIOVrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
