Čekaj, napravi kopiju. Mikroplastika se pojavljuje u našim arterijama? Prošle godine, druga studija je pokazala dokaze malih plastičnih fragmenata u ljudskim srcima. Najnovije istraživanje, objavljeno u časopisu The New England Journal of Medicine, ide korak dalje, istražujući šta hemikalije pune otpadaka koje napadaju naša tela znače za zdravlje srca.

 

Tim istraživača, većinom iz Italije, pregledao je plak iz začepljene arterije koji je hirurški uklonjen sa pacijenata. Bio je podvrgnut proceduri za lečenje asimptomatske bolesti karotidnih arterija. Karotidne arterije, koje se nalaze sa obe strane vrata, su glavni krvni sudovi koji prenose kiseonik i krv do mozga, a kada se ovi prolazi začepe, rizik od moždanog udara se povećava.

 

Nakon što su ispitali izvađene masne naslage, naučnici su pratili 257 ispitanika skoro tri godine nakon operacije. Otkrili su da su oni sa plastikom u karotidnom plaku doživeli nefatalni srčani udar, nefatalni moždani udar ili smrt iz bilo kog uzroka oko četiri puta češće nego oni čiji krvni sudovi nisu sadržali plastiku. Tkivo plaka koje je sadržalo komadiće plastike takođe je pokazalo znake pojačane upale.

 

Ova mala studija označava prvi put da su naučnici povezali mikroplastiku sa kardiovaskularnim oboljenjima, iako se u radu jasno navodi da rezultati ne dokazuju uzročnost i da ponašanja poput pušenja i neaktivnosti mogu uticati na zdravstvene ishode pacijenata. Dodatni faktori kao što su socioekonomski status, genetika i drugi uticaji okoline takođe mogu igrati ulogu, rekao je kardiolog UCSF dr Alan Baik, koji nije bio uključen u studiju.

 

 

Ipak, istraživači kažu da su nalazi važan dodatak rastućem broju istraživanja o zdravstvenim opasnostima u vezi sa plastikom, i da ih treba dalje istraživati u većem obimu.

 

„Iako ne znamo koje su druge izloženosti mogle da doprinesu negativnim ishodima kod pacijenata u ovoj studiji, nalaz mikroplastike i nanoplastike u tkivu plaka je samo po sebi revolucionarno otkriće koje postavlja niz hitnih pitanja“, dr Filip Landrigan, profesor biologije sa Bostonskog koledža koji nije bio uključen u studiju napisao je u uvodniku New England Journal of Medicine koji prati studiju. „Da li izlaganje mikroplastici i nanoplastici treba smatrati kardiovaskularnim faktorom rizika?

Koji organi pored srca mogu biti ugroženi? Kako možemo smanjiti izloženost?“

 

Nazubljene strane čestice primećene u plaku ispitanika kroz tehnike, uključujući elektronsku mikroskopiju i hemijsku analizu, uključivale su polietilen, polimer koji se koristi u plastičnim kesama, kontejnerima i bocama, koji se pojavio kod 58% ispitanih. Nešto više od 12% je takođe imalo dokaze prisustva polivinilhlorida u svojim sistemima. PVC se široko koristi u svemu, od drenažnih cevi do prozorskih okvira, podova, enterijera automobila i obuće.

 

Kako mikroplastika ulazi u naše telo?

 

Plastika koja je postala tako sveprisutna u svetu se udiše, unesi hranom i vodom ili se apsorbuje kroz kožu, a zatim uđe u krvotok.

 

Studija je otkrila i mikroplastiku i nanoplastiku u krvnim sudovima. Mikroplastika se definiše kao fragmenti koji su manji od pet milimetara. Sve manje smatra se nanoplastikom. Prethodne studije su otkrile mikroplastiku i nanoplastiku u ljudskoj stolici, kao i u višestrukim tkivima, od placente i pluća do slezine i jetre.

 

Već je utvrđeno da toksični plastični aditivi štete morskim kornjačama, pticama, ribama i drugim divljim životinjama, ali do sada su podaci o tome kako plastični ostaci utiču na ljudska tela bili ograničeni.

 

„Ovo i srodno istraživanje zvuče alarmantno da moramo da budemo svesniji potencijalne štete ove mikroplastike po ljudsko zdravlje i bolesti“, rekao je Baik iz UCSF-a putem e-pošte.

 

Prisustvo mikroplastike se pogoršava sa klimatskim promenama, smatra Nacionalni institut za zdravlje. To je zato što porast nivoa mora i promene okeanskih struja mogu širiti transport malih plastičnih čestica, kao i ekstremni vremenski događaji kao što je topljenje glečera.

Osim toga, rastuće temperature povećavaju degradaciju plastičnog otpada dok se kreće.

 

Landrigan sa Bostonskog koledža rukovodi školskim programom za globalno javno zdravlje i opšte dobro i Globalnom opservatorijom za planetarno zdravlje. Rekao je da bi studija trebalo da funkcioniše kao poziv na akciju.

 

„Šta mogu da urade lekari i drugi zdravstveni radnici? Prvi korak je prepoznati da su niska cena i praktičnost plastike varljivi i da, ustvari, maskiraju velike štete, kao što je potencijalni doprinos plastike ishodima povezanim sa aterosklerotskim plakom“, napisao je on u delu koji se odnosi na studiju. „Moramo ohrabriti naše pacijente da smanje upotrebu plastike, posebno nepotrebnih predmeta za jednokratnu upotrebu.