Hiljade ljudi u najvećoj tišini stoji u kilometarskom redu koji se na Veliki petak napravi ispred crkvice posvećene svetoj Petki Trnovi u naselju Tulbe u Vranju, pored Vranjske reke.
Kolona ispred
Kad stignu na red, celivaju ikonu, dobiju miropomazanje od sveštenika, a a u porti se poškrope svetom vodom.
Svaki vernik poljubi srebrni molitveni krst u svešteničkoj ruci, prekrsti se okrećući se sleva nadesno.
U čelu nevelikog dvorišta je ikona Raspeća Hristovog gde narod ostavlja darove.
Ljudi donose i ostavljaju razne stvari. Jedni za ozdravljenje svojih najbližnjih, a drugi za zdravlje ukućana.
Najviše se donose košulje, peškiri, marame i čarape. Potom, donose se darovi poput zejtina i jaja. Retko da ko ne donese flašu zejtina.
Prema predanju crkva Svete Petke Trnove sagrađena je u Vranju u 13. veku.
Kad su Turci osvojili Srbiju, crkva je porušena, jer su se kasnije u tom delu varoši naselili age i begovi. Odlučili su da podignu džamiju na zidinama pravoslavne bogomolje.
Predanje kaže da što bi danju sagradili, noću bi se srušilo. Jedan od viđenijih Turaka predložio je da se u zidine utisne znak u obliku krsta i da vide šta će se desiti.
Utisnuli su krst u zid i od tada se ništa nije srušilo. Sagradili su džamiju koja se do dana današnjeg kod Vranjanaca naziva Krstata džamija.
Nakon oslobođenja od Turaka 1878. godine srpski vojnici i ustanici sravnili su sa zemljom osam džamija u tadašnjem Vranju među kojima i Krstatu.
Nije prošlo dugo vremena, jer je narod na poklonjenje i po isceliteljstvo dolazio i na ruševine, na temeljima porušene džamije sagrađena je omanja crkvica Sveta Petka Trnova.
Kata Tasić, služiteljica koja brine o crkvici, kaže da se vernici obavezno umiju i popiju vode sa česme, jer se veruje da je lekovita i čudotvorna.
- Pomaže boljem vidu, a leči i druge bolesti uz molitvu i pridržavanje božjih pravila. Nakon toga se pale sveće za žive i mrtve i izlazi iz crkvice.
Sve to ide ukrug, u savršenom miru i tišini da se oseća božja blagodet - priča Kata.
Iako se služba vrši svakog četvrtka i petka u toku godine, a hramovna slava je 8. avgusta, ipak, najveća posećenost, jedinstvena u pravoslavnom svetu, jeste na Veliki petak.
- Tako je ostalo još iz vremena dok smo bili pod Turcima. Njihov praznični dan je petak, a naši su tada taj dan koristili za zadušnice i odlazak u tadašnju džamiju po isceliteljsku moć svoje nekadašnje crkvice, a sve rezonujući da ih Turci neće dirati.
Na Veliki petak Turci nisu branili nikom da uđe i pomoli se svom bogu u dvorištu. U nju su po isceliteljstvo dolazili ljudi svih vera: pravoslavci, muslimani, Jevreji i katolici, od Niša, do Vranja, pa preko Kosova i Metohije do Makedonije.
Naravno i vernici iz severne Grčke i jugoistočne Bugarske - kaže Kata.
Predanja kažu da je u to vreme u dvorištu džamije bio jedan direk i klesan kamen u obliku ploče. Svi vernici su celivali taj direk i nakratko sedali na kamen. Smatra se da je tu Bog darivao blagodet za razna isceljenja.
Navodi se i da je u zidine crkve ugrađen je deo moštiju nekog od svetaca još u ranom srednjem veku.
Ono što se pretpostavlja to je da je od crkve koja je pretvorena u džamiju ostao netaknut jedan deo zida. Narod veruje da taj zid održava čudotvornu moć crkve kroz vekove.
- Stariji Vranjanci su pričali da je pored direka u tadašnjoj džamiji bio stepenik pomoću koga se silazilo u malu ukopanu prostoriju sa krstom i izvorom vode. Krst su celivali vernici svih vera, a voda se pila, zahvatala u testije i nosila kući - ističe Kata.
Kroz vekove se pronosilo da je jedino Krstata džamija uspela da pomiri Turke i Srbe u tadašnjem Vranju.
Hodočašće u crkvu Svete Petke Trnove nikad nije prestajalo, od vremena pod Turcima, u vremenu komunizma, pa do danas.
Ranije je bilo manje ljudi, a danas na Veliki petak ima preko 5.000 hodočasnika.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
