Grad Vranje nalazi se u ruralnoj oblasti Pčinjskog okruga, poznatoj po bogatoj tradiciji u poljoprivrednoj proizvodnji.
Ilustracija
Uzimajući u obzir geografski položaj i klimatske uslove, razvoj poljoprivredne proizvodnje ovde ima izuzetno veliki potencijal.
Dragan Aleksić, vlasnik vinarije „Aleksić“ i fabrike za proizvodnju stočne hrane „Nutriko“ podseća da su problemi u poljoprivredi juga Srbije poznati, te da je jasno i na koji način oni mogu biiti rešavani.
- Usitnjen posed, nedostatak mehanizacije i znanja, neregulisane otkupne cene i drugi tržišni uslovi osnovni su problemi poljoprivrede ovde, i ne samo ovde.
Bojim se da će, nastavi li se ovako, sela uskoro ostati potpuno prazna.
„Nutriko“ ima ideje kako opstati na tržištu, i naš je plan da pokrenemo širu društvenu raspravu na temu poljoprivrede, da svako iznese svoj stav i pomogne ovoj oblasti u meri u kojoj je to moguće - navodi Aleksić.
Njegova primarna oblast, proizvodnja i prerada grožđa, ovde ima tradiciju, čak se našla i na gradskom grbu, ali je u praksi pred odumiranjem, jer se ovom proizvodnjom niko organizovano ne bavi.
- Razgovarali smo sa lokalnom vlašću o ovom problemu, i oni su spremni da poklone zamljište za proizvodnju grožđa.
Ali, ne možemo mi sve sami, mora svaki pojedinac da nađe svoj interes da uđe u ovaj posao, a da se zatim lokalnim povezivanjem stvara lanac, od primarne poljoprivredne proizvdnje do krajnjeg kupca.
Vranje ima sve potrebne preduslove, i samo je pitanje volje da li to hoćemo i umemo da iskoristimo, ili ne - kaže Aleksić.
Stručnjaci se slažu da je u cilju razvoja ruralnih područja neophodno pored ulaganja u sektor agrara, ulagati i u infrastrukturu ruralnih područja, stvarajući uslove slične uslovima života u urbanim područjima kako bi se stvorili uslovi za vraćanje mladih u ruralne oblasti.
U Pčinjskom okrugu kao jedan od najvećih problema poljoprivrednici navode loše ili čak nepostojanje prilaznih puteva do pojedinih seoskih sredina i poljoprivrednih gazdinstava.
Član Gradskog veća zadužen za poljoprivredni razvoj Nenad Veličković kaže da je stanje u toj oblasti u Pčinjskom okrugu veoma loše, kao posledica je nedostatka novčanih sredstava u lokalnom budžetu za razvoj poljoprivredne proizvodnje, ali i slabo interesovanje mladih ljudi za taj biznis.
- Grad je 2007. godine uradio strategiju za pokretanje i razvoj poljoprivrede na teritoriji Vranja i to nije loša strategija.
Mi smo spremni da na sve načine pomognemo pojoprivrednu proizvoodnju, a smatramo da su proizvodnja grožđa, u kojoj Vranje ima značajnu tradiciju, isto kao i u proiizvodnji duvana, oblasti u koje treba najviše ulagati - kaže Veličković.
Da bi Vranje i Pčinjski okrug bili rame uz rame sa oblastima i gradovima u Evropskoj uniji, treba mnogo toga da se promeni, objašnjava naš sagovornik.
- Na kraju krajeva, valjalo bi početi sve iz početka. Najpre napraviti puteve, a onda sve ostalo, jer je i poljoprivreda usko vezana za stanje infrastrukture - kaže Veličković.
Stanje poljoprivrede od Grdelice do Vranja je haotično, ocenjuje dugogodišnji poljoprivrednik i odbornik u Skupštini grada Novica Mitić, poznat po tome što se za govornicom lokalnog parlamenta oštro bori baš za prava poljoprivrednih proizvođača.
- Teška ekonomska situacija u gradu i državi uticala i na razvoj poljoprivrede, pa tako siromašna domaćinstva nemaju mogućnosti da obnove svoje poljoprivredne mašine bez kojih ne mogu ni da rade na njivama.
Tu mora država da pomogne, tu uopšte nema dileme - jasan je Mitić.
On kaže da je poređenje stanja poljoprivrede na jugu Srbije sa onim u Evropskoj uniji nemoguće, već da bi, kako je kazao, za početak bilo dovoljno uporediti se i izjednačiti sa poljoprivrednicima u Šumadiji i Vojvodini.
- Velike su razlike od regiona do regiona, i to se nekako mora razrešiti. Vranjski kraj ima potencijale, ali ga i država mora bolje sagledati - kaže Mitić.
Kada je reč o eventualnom, a neophodnom napretku poljoprivredne delatnosti do 2020. godine, Mitić je pesimista, jer, kako kaže, “mali je to period za popravku nečega što je u ovako katastrofalnom stanju, uištavano godinama”.
Jedan od retkih mladih ljudi na jugu Srbije koji se bavi organskom proizvodnjom poljoprivrednih proizvoda je Sava Stojilković.
On kaže da baviti se tom vrstom delatnosti nije isplativo, jer iziskuje dosta truda i vremena, a cene na tržištu su iste kao i sa ostalim industrijskim voćem i povrćem.
- Moji proizvodi su prirodni, neprskani i zdravi, a koštaju koliko i „fabrički“ proizvedeno povrće. Neregulisani uslovi tržišta ubijaju svakku normalnu proizvodnju, nesiguran plasman odbija ljude od sela i njive.
Ipak, ovo je posao kojim se vredi baviti, ali država mora da bude regulator na tržištu da bi srpska poljoprivreda najpre opstala, a zatim i postala profitabilan biznis - kaže Stoiljković.
U anketi OK Radija na ovu temu građani Vranja pretežno kažu da do sada lokalna vlast nije dovoljno ulagala u razvoj poljoprivrede. Problem je, smatraju, u nedostatku subvencija i lošem stanju infrastrukture.
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
