Za devetogodišnju devojčicu Anastasiju Trajković iz Vranja, koja boluje od hordoma, retke vrste tumora maksilarnog sinusa, četvrtak, 23, januar, je dan kad se na drugostepenoj komisiji Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje u Beogradu odlučuje da li će živeti ili umreti.
Anastasija Trajković
Bolest hordom je redak tumor koji se javlja kod dece u odnosu 1 prema milion.
Sudbina je htela da se u decembru 2012. godine javi kod Anastasije, prelepe devojčice koja dok razgovaramo ručicama grli oca Dragana i majku Snežanu, nesvesna od čega boluje.
Za Anastasiju jedini put izlečenja je protonsko zračenje koje se radi samo u inostranstvu, na klinikama u Nemačkoj, Švajcarskoj, Češkoj, Italiji, Francuskoj…
Tim zračenjem bi se zaštitilo oko, štitasta žlezda, mozak i sve okolo jer se radi o ciljanoj raditerapiji protonima.
- Odbijeni smo na prvostepenoj komisiji, ne znamo zašto, iako u Pravilniku o uslovima i načinu upućivanja osiguranih lica na lečenje u inostranstvo u članu 5, stav 1. piše da se mogu uputiti lica izuzetno retkih patologija.
Ovim putem želimo da uputimo apel drugostepenoj komisiji da nam ne ubijaju dete, u četvrtak, 23. januara, kada bude zasedala – kaže Dragan.
Naime, nesrećna devojčica koja je nemarom pojedinih lekara, zbog pogrešnih dijagnoza, nepotrebnih hemoterapija, izdržala pet operacija za godinu dana i muke raznih terapija, umesto da odmah ide u inostranstvo na lečenje, kako je u prikazu njenog stanja bolesti napisao tročlani konzilijum lekara sa Instituta za zaštitu majke i deteta u Beogradu: “Mišljenja smo da devojčicu treba uputiti u nadležni centar za hordome, tj. savetuje se protosnko zračenje radi redukcije tumora i procesa koji se dalje širi”.
- Doktori su nam rekli da nema drugog rešenja, protonsko zračenje je upešno kod 97 odsto dece koja su lečena tom metodom. Pitamo članove komisije: da li treba dozvoliti preranu smrt našeg deteta?
Znaju li kroz kakav pakao prolazimo? Imaju li dece, znaju li šta znači zagrljaj male Anastasije?
Da li dete nešto oseća, a ne pokazuje njeno maleno srce i božanski čista dušica? - pitaju se Dragan i Snežana koji su pred psihičkim slomom.
Godinu dana su vukli dete po lekarima, klinikama, da bi im do početka januara ove godine govorili kako je tumor benigan i kako će sve biti u redu.
A onda kako je taj tumor tolika retkost da može da iznenadi prognoze, te da je jedini način izlečenja u inostranstvu.
A da im opet drugi kažu da je to za njih nemoguće, u domenu fantastike…
Od četvrtka, 16. januara, u njihovoj kući vlada nesnošljiv nemir, strepnja da će im dete umreti jer smatraju da je za sve krivo njihovo siromaštvo i nemogućnost da ostvare pravo za dete koje im po zakonu pripada.
Dragan je nezapošljen, a Snežana radi kao medicinska sestra u Bujanovcu.
Premalo sredstava za život za petočlanu porodicu, a kamoli za nešto drugo.
Anastasija je, uprkos svemu što joj se dešava vesela devojčica, koja razgovara sa nama i žali se što ne može da ide u školu i druži se sa drugaricama i drugovima iz njenog odelenja, trećeg razreda OŠ “Radoje Domanović” u Vranju.
Sedi u sobi, igra se u sa starijom sestrom Sarom (15) i bratom Lazarom (14).
- Recite im da mi skinu ovo ispod oka da čitam, pišem domaće zadatke, gledam crtane filmove… - ispraća nas devojčica sa osmehom na licu koji nam u mraku osvetljava put niz strme stepenice njihove nedovršene kuće.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju Lokalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
