Beograd -- Novi Zaštitnik građana Zoran Pašalić položio je zakletvu pred Skupstinom Srbije, čime je stupio na dužnost.
Za izbor Pašalića glasala su 142 poslanika FOTO: parlament.org.rs
Za njegov izbor glasala su 142 poslanika, dok je protiv bilo 20 poslanika.
Pašalića, predsednika Prekršajnog apelacionog suda, za ombudsmana su predložile sve stranke vladajuće koalicije, a taj predlog utvrdio je skupštinski Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pašalić je stupio na dužnost polaganjem zakletve pred Skupštinom Srbije koja glasi: "Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom i zakonom i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda".
Pašalić je od marta 2003. radio kao sudija za prekršaje u Beogradu, a od decembra 2008. imenovan je za starešinu Gradskog suda za prekršaje grada Beograda.
U januaru 2010. imenovan je za vršioca funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda, a od oktobra 2013. godine je predsednik Prekršajnog apelacionog suda.
Rođen je 1958. u Beogradu.
Po zakonu o zaštitniku građana, Skupština bira ombudsmana većinom glasova svih narodnih poslanika, na pet godina, a isto lice može biti najviše dva puta uzastopno birano na ovu funkciju.
Zaštitnik građana je nezavisan i samostalan u obavljanju poslova, a za svoj rad odgovara parlamentu kome podnosi redovan godišnji izveštaj o aktivnostima u prethodnoj godini, uočenim nedostacima u radu organa uprave, sa predlozima za poboljšanje položaja građana u odnosu na organe uprave.
Izveštaj o radu se podnosi najkasnije do 15. marta naredne godine i objavljuje se u "Službenom glasniku“ i na internet stranici zaštitnika građana, a dostavlja se i sredstvima javnog informisanja.
U toku godine zaštitnik građana može da podnosi i posebne izveštaje, ako za tim postoji potreba.
Po zakonu, za zaštitnika građana može biti izabran državljanin Srbije, a uslovi su da je diplomirani pravnik, da ima najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti zaštitnika građana, da poseduje visoke moralne i stručcne kvalitete i da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.
Sa funkcijom zaštitnika građana nespojivo je obavljanje druge javne funkcije ili profesionalne delatnosti, kao i obavljanje druge dužnosti ili posla koji bi mogao uticati na njegovu samostalnost i nezavisnost.
Po zakonu, zaštitnik građana ne može biti član političke partije i ne može davati izjave političke prirode.
Danom stupanja na dužnost zaštitniku građana moraju prestati sve javne, profesionalne i druge funkcije, kao i članstvo u političkim organizacijama.
Zaštitnik građana je ovlašćen da kontroliše zakonitost i pravilnost rada organa uprave.
Nije ovlašćen da kontroliše rad Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tužilaštava.
Zaštitnik građana ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.
Vlada, odnosno nadležni odbor Skupštine, obavezni su da razmatraju inicijative koje podnosi zaštitnik građana.
Ovlašćen je da u postupku pripreme propisa daje mišljenje Vladi i Skupštini na predloge zakona i drugih propisa, ako se njima uređuju pitanja koja su od značaja za zaštitu prava građana.
Zaštitnik građana ima pravo na platu u visini plate predsednika Ustavnog suda, a sredstva za rad zaštitnika građana obezbeđuju se u budžetu Srbije.
Vrati se na kategoriju Nacionalne vesti
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
