Andreja Brkić, predsednik Izvršnog odbora Unije poslodavaca Srbije, kaže za "Blic" da se može očekivati da rizik od otpuštanja bude veći, zato što su istekle državne mere pomoći i zato što ova kriza traje već pola godine, što iscrpljuje kapacitete i rezerve u privredi.

 

No, kako smatra teško je dati ozbiljnu prognozu o tome da li će biti povećanog otpuštanja radnika, jer previše faktora koji utiču na poslovanje nisu pod našom kontrolom. Jedan od najvažnijih faktora je kolika će biti aktivnost virusa, te da li će biti ograničenje kretanja i okupljanja.

 

- Sigurno da će svaki privrednik po isteku obaveze proceniti poslovanje i finansije svoje firme i u skladu sa tim planirati naredne korake. Naravno da svako želi da zadrži zaposlene, ali to je u direktnoj vezi sa rezultatima poslovanja. Ako govorimo o sektorima, najugroženiji su oni koje direktno pogađa ograničenje kretanja i okupljanja. Poslovanje gradskih hotela je svedeno gotovo na nulu, ozbiljno je bio ugrožen putnički saobraćaj, sada je njihova situacija malo bolje, ali je daleko od toga da je dobra. Turističkim agencijama, nažalost, preti gašenje. Ugostitelji su takođe ozbiljno pogođeni, naročito noćni klubovi i barovi. Restorani i kafići rade smanjenim kapacitetom zbog poštovanja mera - rekao je Brkić.

 

Istraživanje koje je sprovela Unija poslodavaca pokazuje da su krizu mnogo teže podnela mikro, mala i srednja preduzeća.

 

Zoran Stojiljković predsednik sindikata "Nezavisnost" i profesor Fakulteta političkih nauka, kaže da će se praksa subvencionisanja države verovatno nastaviti u budućnosti, što će biti jedan od glavnih razloga koji će sprečiti otpuštanje radnika.

 

- Teško je sada bilo šta pouzdano reći, imate nekoliko stvari. Jedna je praksa vlada da u kriznim situacijama, poput ove, nađu vrstu kompromisa da zaštite poslove i radna mesta, napuštaju neoliberalne mehanizme i jačaju socijalnu zaštitu. Intervencija države kroz javne finansije. Sa druge strane nijedna vlast ne želi da dođe do toga da gubi podršku građana u ovakvim situacijama. Stradali su sektori ličnih usluga, ono što je vezano za putovanja, za neke suvišne troškove toga su se ljudi prvo odrekli. Tu bi moglo doći do otpuštanja ili prevođenja na neformalni status, ali mnogo manje nego što bi to na prvi pogled u klasičnom neoliberalnom sistemu bilo - rekao je Stojiljković.

 

Kada se saberu svi radni sati koji su u drugom tromesečju izgubljeni, to je jednako gubitku 510.000 radnih mesta sa 40-časovnim radnim vremenom, pokazuje istraživanje Međunarodne organizacije rada.

 

- To se postizalo plaćenim odmorima, radom na daljinu, održavanjem prohoda kroz smanjivanje efektivnog radnog vremena, kroz minimalne prihode, garantovana socijalna davanja i pomoć u isplaćivanju zarada. Ta praksa će se nastaviti i dalje. U ekonomiji je matematika, jasna kad ne možete da povećate prihode, morate da racionalizujete troškove - zaključuje Stojiljković.

 

Najveći rizici u Evropi

 

U Eurostatovom izveštaju najveći rizik od privremenog otpuštanja u Evropi utvrđen je u ugostiteljskom sektoru i sektoru prehrane. U međuvremenu, rizik od gubitka posla bio je najveći za privremene radnike, mlade zaposlene (u rasponu od 16 do 24 godine) i u oblasti niskokvalifikovanih zanimanja.