Fundamentalna kretenizacija srpskog društva nastavlja se punom parom, a Vranje, sa svojom seljačkom varijantom, samo prednjači u tom procesu.
Karikatura Corax (istinomer.rs)
Ono za šta sam lično verovao da je davno mrtvo, sada gledam svojim očima u takozvanoj stvarnosti kako se budi, u svoom najružnijem liku.
Ono, zna se - istorija se prvi put piše kao tragedija, a njena repriza može biti samo farsa. I ona to jeste, danas i ovde.
Može li zemlja Srbija zamisliti strašniju sudbinu nego da njene vitalne, najvažnije, istorijske i slično interese brane izvesni Marko Đurić i još izvesniji Milovan Drecun?
I čemu mi, posle ovoga, ima da se nadamo?
Eto, Dačić i Tači se rukovali, Nikolić, papa i Tači i u kolo se uhvatili, pa nikom ništa. E, dok se pozdravljao Tadić, to je bila veleizdaja. A ovi, kao, stari drugari, to je baš lep civilizacijski čin.
Ovde na lokalu još je gore. Šoplend dres kod ponovo je u modi (kožna jakna preko odela), frizure nalik belim šlemovima sa pretrupenim šiškama ponovo su aktuelne, vladike ponovo jašu, sve je kao što je nekada bilo.
I gradonačelnik Antić se obrukao, govorom u Nišu, u kome je, kao u najcrnja Slobina vremena, medije podelio na poštene, koje mi plaćamo, i izdajničke, koje mi ne plaćamo.
E, da je samo Sloba živ. Da nije u smrti po drugi put umro gledajući šta se radi u njegovo ime. Kako se kleči pred Evropom i moli za parče hleba, i kako se to posle kod kuće predstavlja kao ponosna pretnja toj istoj Evropi.
Uopšte to kačenje na Evropu u vreme kad se verovalo da to donosi pobedu na izborima, i sadašnje pljuvanje po njoj, u nadi da će se glupavi Srbi ponovo pozvati na nacionalni ponos.
To nošenje znački na reveru, to slikanje sa strancima, i kasniji prezir prema sopstvenim delima, to je za psihijatra, ne za političko tumačenje.
Ali, ako nam je. U svim ovim godinama posle pada Slobe ništa nije urađeno da se demontira njegov sistem, i zato sada gledamo polufabrikate kako se okolo kurče i pametuju, kako divljaju ni od koga ometani, kako nas sve zajedno, svom snagom, vuku ka dnu, i još nas uz to teraju da pevamo.
Ako nam je. Kad se ponovo rodimo, da nam je za pamet. A do tada, ćuti i trpi. Daleko je Unija.
Saša Stojković
OK RADIOVrati se na kategoriju Seks i grad
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
