U fokusu - Subota 16.12.2023 - 10:28
Govor mržnje prema novinarima je deo kulture nasilja u Srbiji i živi u izjavama mnogih političara, tekstovima tabloida i širi se kroz društvene mreže u govor i objave građana.
Foto Thinkstock
Ovo je samo jedan od zaključaka u istraživanju koje su sproveli Čedomir Markov i Ana Đorđević iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.
- Rasprostranjenost nasilja i nasilnog govora u javnosti je tolika da možemo govoriti o kulturi nasilja.
Kulturu nasilja stvaraju i promovišu ljudi na pozicijama moći, a održavaju obični građani koji putem učestale izloženosti postaju sve manje osetljivi na nasilje.
Nasilje stvara nasilje i tako dolazi do njegove normalizacije.
Govor mržnje prema novinarima deo je takve normalizovane kulture nasilja koja živi u diskursu pojedinih političara, tekstovima tabloida i raspršuje se poput virusa kroz društvene mreže u govor i objave građana - navodi se u izveštaju autora iustraživanja.
U decembru 2022. i januaru 2023. godine uz podršku “Slavko Ćuruvija” fondacije sproveli smo istraživanje sa 20 novinara iz različitih krajeva Srbije, navode oni.
- Cilj je bio da ispitamo kako novinari razumeju govor mržnje koji im je upućen, kako doživljavaju ovakva iskustva i kakve posledice ona imaju na njihove privatne i profesionalne živote.
Ovim istraživanjem nastojali smo da pogledamo u oči tom ljudskom iskustvu, osvetlimo njegove najskrivenije i najpogubnije efekte i ujedno se odupremo sveopštoj dehumanizaciji koju proizvodi svaki čin govora mržnje - rečeno je na početku prezentacije istraživanja.
Govor mržnje ne predstavlja kritiku novinarstva, nego napad na novinare.
Kritika je legitimno i poželjno sredstvo u demokratskom društvu koje poziva na refleksiju i pokreće diskusiju. Zasnovana je na argumentima i njen predmet je novinarski proizvod.
Govor mržnje odlikuje upotreba agresivne retorike, uvreda i pretnji koja je usmerena na određenog novinara, medijsku kuću ili grupu srodnih medija.
Cilj govora mržnje nije dijalog, već zastrašivanje, oduzimanje legitimiteta i ućutkivanje.
- Novinari sa kojima smo razgovarali ocenjuju da je povod ovakvog govora mržnje način na koji novinari obavljaju svoj posao, tačnije, odabir tema o kojima izveštavaju ili način na koji ih tretiraju.
Međutim, iako je povod za govor mržnje povezan sa profesionalnom ulogom, njegov sadržaj ne mora nužno da bude.
Postoji ustaljen repertoar uvreda, poput „tajkunskih medija”, „stranih plaćenika” i „izdajnika”, koji se lako proširi kada su mete napada novinarke ili pripadnici manjinskih grupa.
Iskustva naših ispitanica ilustruju naglašenu rodnu dimenziju govora mržnje.
Komentarišući pisanje jedne novinarke, lokalni političar rekao je da ona kritikuje gradsku vlast „zato što je isfrustrirana jer se nije ostvarila kao majka”.
Nekoliko novinarki je reklo da nije neuobičajeno da se dovodi u pitanje njihov moral.
Jedna ispitanica otkrila je da postoji dugačka lista predmeta kojima joj je prećeno da će biti silovana.
Sve su ovo bile reakcije na njihov posao - dodaju Markov i Đorđević.
OK Radio
Vrati se na kategoriju U fokusu
