Ljubivoje Lazić (83), poznatiji kao čika Ljuba iz Kučeva, svake godine po jednom ili više puta poseti Vranjsku Banju i tako poslednjih 50 godina.
Čika Ljuba sa osobljem u Vranjskoj Banji
Kako kaže, Banja ga je spasila i podmladila i svoje tvrdnje potkrepljuje najavom da će se sledeće godine u Vranjskoj Banji venčati sa svojom, kako kaže, curicom.
– Prvi put sam u ovu Banju došao totalno nepokretan. Godinama sam imao išijas, dok mi noge i kičma nisu skroz otkazale.
Moj lekar mi je saopštio da mi više medicina ne može pomoći. Čuo sam za Vranjsku Banju i rešio sam da probam sa terapijama toplom sumpornom vodom.
Prvi put sam ostao 21 dan. Poslednjeg dana su bolovi popustili i mogao sam da hodam po malo.
Posle mesec dana sam se opet vratio na petnaestodnevni boravak i terapije. Iz stacionara sam izašao sam i otišao kući bez ikakvih bolova i smetnji – započinje priču čika Ljuba.
On kaže da od tada svake godine dolazi pa i po nekoliko puta, kako bi se odmorio.
– Terapije mi više i nisu potrebne jer sam brži i od svog unuka. Osećam se kao dečko, a tako se i ponašam – kroz osmeh priča Ljuba i dodaje da ima prijateljicu koju je nekoliko puta doveo u Banju da joj pokaže, kako kaže, izvor zdravlja i mladosti.
– Dok sam živ dolaziću u Vranjsku Banju, jer sam ovde stekao i mnogo prijatelja. Koliko sam samo lekara i sestara otpratio u penziju, ni sam ne znam.
Od železničke stanice do stacionara svi me pozdravljaju i zovu na „po jednu“, ali je šteta što ne pijem. Jedne godine sam i svoj rođendan proslavio u stacionaru.
Naručio sam tortu, doneo rakiju iz svog mesta i svi smo se lepo počastili. Bože zdravlja, sledeće godine možda priredim sopstvenu svadbu u Specijalnoj bolnici, nikad se ne zna – kaže čika Ljubivoje i sa puno osmeha i zadovoljstva pokazuje fotografije svoje „prijateljice“ koja je ove godine bila sprečena da sa njim provodi dane u Banji.
Ljubivoje Lazić je penzioner, a svoj radni vek proveo je u kučevačkoj Krečani. Radio je i kao građevinar.
Tvrdi da i sada povremeno radi građevinarske poslove, jer mu to zdravlje dozvoljava, bez obzira na godine života.
Supruga mu je davno umrla i ostao je sa ćerkom, unucima i paraunucima na koje je, kako kaže, posebno ponosan. Kao redovni gost stacionara dobija razne popuste i privilegije.
– Ovde me svi poznaju, od spremačica i kuvara, do lekara i medicinskih tehničara. Uvek dobijem najlepšu sobu i koju kašiku više probranog ukusnog jela, ali i ja osoblju ne ostajem dužan.
Za sve godine mog dolaženja ni jednom nisam koristio pravo na besplatno stacionarno lečenje.
Imam 35.000 penziju i to mi je dovoljno da živim normalno, ali i da uštedim za odmor u Vranjskoj Banji. Uglavnom dolazim jula kada je Banja puna života i dešavanja. Pored blata i vode, volim i neke druge stvari – kroz osmeh završava priču čika Ljuba i odlazi da se sprema za večernje kupanje u poznatoj Kraljevskoj kadi Specijalne bolnice.
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
