Vranje - Seosku slava u selu Gradnja u Poljanici je 4. maja, a zovu je Todorica. Slavu i tradiciju održavaju do dana današnjeg.
crkva
Popa su imali do pre šest godina. Sada im dolazi pop iz Golemog sela.
- Dovorili smo se da obnovimo crkvu i svaka kuća je dala pare, koja koliko je mogla.
Sakupili smo, tada, oko 2.000 maraka. Bile su skupljene pare, kupljen materijal i započeti radovi, ali je to sve preko noći palo u vodu. Dok ne počne obnova, pop reče pare će biti kod njega na sigurno.
Pare su otišle za crkvu i popovsku kuću u Golemo Selo, a materijal, cement i kreč su bačeni jer su se pokvarili, skamenili.
Sada nemmo ni mosta preko reke koji vodi do groblja jer ga je odnela skorašnja poplava.
Da li će biti neke obnove? Sigurno neće, nema više ko da pokrene inicijativu, a ljudi više nemju poverenja u nikog - pričaju vremešni meštani Gradnje.
Gradnja je ceo jedan vek bila poznata po popovima i učiteljima.
- U Vranju je krajem XVIII veka živeo abadžija Ilija, rodom iz gnjilanskog kraja (Kosovo). Njegova radnja se nalazila blizu negdašnje apoteke Kušakovića.
Bio je zapažen kao pevač narodnih i crkvenih pesama. Pred njegovim dućanom zastajkivali su mnogi Vranjanci i slušali ga kako peva svetovne pesme. Praznikom je odlazio u crkvu i pevao duhovne melodije.
Pošto su ostali bez sveštenika, predstavnici Gradnje su došli u Vranje da traže takvo lice.
Pošto nije bilo učenog bogoslova, izbor je pao na Iliju abadžiju, pismenog, bistrog i naočitog mladića. On se prvo kolebao, a potom je prihvatio ponudu, rukopoložio se za sveštenika i došao u Poljanicu.
Nosio je bele džube (vrsta kratkog kaputa bez rukava) i bele pantalone, pa su ga seljaci prozvali Beli pop. O njemu se i šezdesetih godina ovoga veka pričalo u Gradnji.
Mudar i vešt čovek, pop Ilija je umeo da priđe Turcima, da zadobije njihovo poverenje i nesmetano obavlja verske poslove i uči pojedince pismenosti. Sahranjen je više crkve u Gradnji.
Njegovi su potomci bili sveštenici i jedan učitelj. Prvo je bio Beli pop, pa njegovi potomci: pop Staja, pop Stevan, pop Jovan i njegov sin Stevan Mladenović, učitelj. Stevan je umro 1927. godine, kada mu je bilo 59 godina.
Njegova kći Vukosava Milošević, dovel aje u kući svog supruga učitelja Žiku, koji je sa velikim izveo brojne generacije i do koga se imalo šta naučiti – navodi Moma Jović, penzioner iz Beograda koji stalno dolazi u rodno selo gde mu živi majka Smiljka.
Dušan Đorđević
Vrati se na kategoriju U fokusu
Vulgarni, uvredljivi i komentari u kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje, neće biti objavljeni. Mišljenja izneta u komentarima su privatna mišljenja autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije OK Radija.
